Piše: Nebojša Jevrić
Veljčina Babokoljić, bivši direktor velike firme, ustaje svakog jutra, tušira se i brije. Čupa dlake iz nosa, pred ogledalom masira bore koje su se počele pojavljivati oko očiju.
Oblači čistu belu košulju, stavlja kravatu, doručkuje.
Odavno se razveo sa sekretaricom koja ga je napustila zbog novog direktora.
Samac je u velikom stanu na Slaviji.
U „Hugo Boss“ odelu i besprekorno čistim cipelama korača prema Trgu republike i „Mažestiku“.
U „Mažestiku“ se svakog dana okuplja društvo uglednih Nikšićana. Svi bivši bitni ljudi. Nekad moćni, a sad mnogi posao mogu da završe.
Pije prvu jutarnju kafu i viski 0,3.
Posle dolaze i ostali. Dva sastavljena stola za njih rezervisana.
Znalo se ‒ prvo piće je na njegov račun.
I tako godinama.
Naveče večera u „Mornaru“ za njegovim stolom u uglu kafane.
Opet je počeo jedan rat.
Dve Ukrajinke u kratkim suknjicama, mrežastim čarapama, napumpanih usana, sa dekolteima do bradavica, pitale su „je l’ slobodno?“ i pale za njegov sto.
Jedna plavuša, druga crnka zelenih očiju, ispeglanih kosa.
Mimo svog običaja popio je mnogo.
Na večeru zaboravio.
Pio se dupli viski. Veljaš se krajičkom jezika oblizivao i već ih video u svom krevetu.
Nekad je radio u Rusiji kao predstavnik.
Napio se Veljčina.
A one očito navikle na alkohol, samo se smeju. Pred fajront, kad se pogasiše svetla u kafani, plavuša iz srebrene kutijice isu beli prah i napravi dve crte na stolu. Ponudiše i njega. Odbi uplašen.
Počeše da se ljube i zavlače ruke jedna drugoj u nedra. Da se maze po nogama.
Na njega zaboraviše.
Račun su platile one, telefonom.
Nestale su taksijem kao što su se pojavile.
Na stolu ostade neseser. Veljčina ga pokupi i teturajući krenu ka svom samačkom stanu.
Ujutru se ne okupa i ne obrija. Otvori neseser, a u njemu – zlatna poluga od sto grama.
Dugo je ležao u svojoj svilenoj posteljini i gledao u zlato.
Tog dana ne ode u „Mažestik“.
Prvu kafu popi u Mutapovoj, kod trgovca investicionim zlatom.
„Gde si sad našao da prodaješ zlato, kad je za tri dana ova poluga skočila za petsto evra? Počeo je rat koji će se ko zna kad završiti!“
Bog Mamon se zasmeja iz pećine.
Vratio se kući mamuran i više ni o čemu sem o zlatu nije mogao da misli.
Po podne je pokupio svu ušteđevinu iz kuće i opet otišao kod zlatara. Kupio zlato.
Tog dana kupio je sve novine, posle mnogo godina uključio televizor i počeo da gleda vesti sa fronta.
U „Mažestik“ je došao sutradan.
Pušio je „sobranje“, ali u kutiji su bile motane cigare sa pijace.
Naručio samo kafu i sačekao ko će da plati.
Smrad vojvođanskog duvana svi su osetili, ali niko nije rekao ništa.
Platili su i kafu.
Lice mu je promenilo boju.
Sutradan nije naručio ni kafu.
Ranije je legao uvek u devet, ustajao u pet, tuširao se i radio gimnastiku, sad je čekao poslednje vesti sa fronta.
U početku se plašio da će se rat brzo završiti, ali vreme je odmicalo.
Prestao da jede meso. Zbog zdravlja.
O večeri u „Mornaru“ nije više bilo ni govora. Ali je u „Mažestik“ odlazio.
Susret Trampa i Putina i najavljeni mir preležao je u krevetu. Tad ga je prvi put u prsima zabolelo.
Društvo u „Mažestiku“ počelo je čudno da ga gleda. Već šest meseci nije platio piće. Istina, popio bi ako neko iz Nikšića uvrati i časti celo društvo.
Prodao je očevinu u Nikšiću i kupio – zlato.
A onda je počeo rat na Bliskom istoku.
Nebojša Jevrić: Tajanstveni nestanak pesnika Jakova Grobarova
Zadovoljno je trljao ruke gledajući izveštaje sa fronta, iskasapljene devojčice, sahranu vođe Irana.
Samo ga je plašila vest da će se rat brzo završiti.
Ostario. Zapustio se. U „Mažestiku“ su mu dvojica rekli da za njega nema više mesta za stolom.
Nije svakoga jutra menjao košulju. Po odelu su se pojavile mrlje.
Ali on je nastavio da dolazi. Toga nije mogao da se odrekne.
Kad nije bilo mesta, privukao bi stolicu i seo iza njih.
Jednoga dana kad su svi poustajali izletelo mu je iz usta: „A, mogli bismo da popijemo još po jednu!“
Kao po komandi svi su seli. I naručili dupli viski.
On mali espreso.
„Živio Veljčina i da ti bog svaku sreću da!“
Izvadio je novčanik u kojem su bile pripremljene pare za kupovinu poluge od deset grama zlata i platio.
Veseli Nikšićani su sa smehom napustili „Mažestik“.
Otišao, legao u krevet. Stezalo ga je u prsima. Na televiziji je Tramp proglasio pobedu i mir.
Pred zoru je umro.
Trećeg dana našao ga je sinovac, baraba i kockar. On je našao i ključ od sefa.
Izvor: Ekspres.net
