Четвртак, 11 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Божо Копривица: Бели Руси и Никита

Журнал
Published: 10. јун, 2026.
1
Share
Фото: Анка Гардашевић
SHARE

Пише: Божо Копривица

Трећи кат, стан 8, Карађорђева 27, град Н, адрес белих Руса: Виктор и Нина Булгаков. Нина из Одесе, Виктор из Петрограда. Она је била професор латинског и француског, певала је девојком у хору Грчке цркве у Одеси. Певала је алт, ходала је као да лебди.

Виктор, инжењер шумарства у добрим годинама, ал још увек атлета. На зиду њиховог стана, у дневној соби, икона Светог Николе. У Русији Свети Никола готово да је раван Христу јер он штити морнаре, бескућнике, фискултурнике, ципеларе, циркузанте, астрологе, крадљивце бицикла, и крадљивце цитата… На зиду и цртеж њиховог сина Андреја, портрет девојке с црвеном наушницом: Кад наушнице на мојим ушкама задрхте,/знам, ти си се помакао у мом срцу.

Андреј на студијама архитектуре у Београду. Виктор је још у Русији био пријатељ с Николајем Красновом. Архитектом. Он је по доласку у Југославију пуно радио: палата Министарства шума и руда у Београду, позориште Мањеж, Државни архив, зграда Банске државне управе на Цетињу… На зиду и фотографија младог Виктора: Виктор као боксер бели Арчи Мур.

Божо Копривица: Три баладе

Никад никог нисам ништа слушао у улици: оно пођи молим те за новине, цигарете, герму, шећер у коцкама, ималин… Али кад би госпођи Нини дошао угаљ сам бих га убацио у њихов подрум. Или уз помоћ неког од другара – Драган Вучинић, Томо Филиповски, Малиша Максимовић, Пећа Милатовић. Виктор је уредио наше велико двориште, добили смо тобоган, клацкалице, вртешку.

Засадио је кестенове испред вешернице у центар дворишта и гледао с балкона како расту. Рано је почело наше упоредно образовање: дечаци из Карађорђеве, Народних хероја, Вардарске, Вука Мићуновића. Волео је Виктор Пушкина, Блока, Гумиљова… и причао о Синделару, Замори, Меаци, Леонидасу, Женгелеру, Хитрецу, Моши Марјановића, Ивици Бек, Боброву, Нету, Вукасу, Бобеку…

У време Олимпијаде у Мелбурну, Аустралија 1956. причао је о полуфиналној утакмици Бугарска-СССР. Играли су се продужеци, Колев је довео Бугаре у вођство, 105. минут, изједначио је Едуард Стрељцев, 112. минут, Татушин је погодио у 116. минуту и победио СССР 2:1. О младом Едуарду Стрељцову бели Рус је причао са заносом комсомолца. Тако је и навијао за СССР у финалу против Југославије. Југославија: Раденковић, Кошћак, Радовић, Шантек, Спајић, Крстић, Шекуларац, Папец, Антић, Веселиновић, Мујић. СССР: Јашин, Башишкин, Осејников, Кузњецов, Баришњиков, Нето, Татушин, Исајев, Симоњан, Саљников, Илијин. Најбољи фудбалер млади Едуард Стрељцов није играо јер је био повређен. Победио је СССР са 1:0.

Виктор је имао апсолутно, фотографско памћење. Оно што прочита, усвојио је. Говорио је да петроградске улице пролазнике претварају у сенке: Сам сам јер се сабраћа инате/и речју и словом да ми сломе врат./Грађанин сам као што већ знате./И у том смислу демократа. И одсечно је рекао то је Пушкин. Одиграо би Јуродивог и заграде из Бориса Годунова: Народ: Цар, цар иде! (Излази цар из цркве, бољар испред њега дели просјацима милостињу. Бољари.) Јуродиви: Борисе, Борисе, Николицу вређају деца. Цар: Дајте му милостињу. Јуродиви: Заповеди да их закољу, као што си заклао малог царевића… Бољари: одлази лудаче! Ухватите ту луду! Цар: Оставите га на миру, моли се за мене, јадни Николице. (Одлази.) Јуродиви (за њим.): Не, не! Не може се молити за цара Ирода, Богородица то не допушта. И дечак Б.К. би нестао међу петроградским сенкама. Мозак трепери. И петроградским и московским… И сенкама града Н.

Синан Гуџевић: Божо Копривица

Лето 1960. и неке, седе дечаци на Зиду у Карађорђевој, ту је и Нина учитељица уличног театра, а Виктор у сандалама с дебелим ђоном маршира: Жил да бил на свете кадет/В красноју шапочку кадет бил одет. Па даље: Револуција је негде/чу кадет зачета,/али је капица још увек на глави кадета./Ко бубрег у лоју живели за кадетом кадет,/и отац кадета и кадетов прадеда./Подиже се једном неки силан ветар,/у парчиће раздра капицу кадета/и он остаде црн. Видећ га де шета,/вуци револуције прождраше кадета./Кад се будеш бавио политиком дете/не заборави причу о овом кадету. На Зиду Данило Киш, и ја с њим.

Ова је песма објављена на време вели Булгаков. Ал’ узалуд је одмарширао у децембру 1917. Владимир Мајаковски. Недељом, зими, после подне шверцао сам се на часове руског уз гимназијалку Оливеру Перовић. Какав леп сопран, говорила је Нина Булгаков и пустила би нам хорове Мусорског. Звуци из опере с грамофона с трубом. Донела га је Нина у Петроград из Одесе. Из Питера у град Н. Онда би нам послужила слатко од дуња у малом елегантном стаклу, али не могу да се сетим руске речи за то стакло. Заборавио сам али никад нећу заборавити песму Мија Раичевића Смрт малог Руса:

берући дивље крушке

са гране над реком

утопио се никита

мада горко плакала је

његова девојка

пуначка комсомолка

никита се није вратио

река и даље тече

крушка поново цвате

и компот је справљен

али га никита

пробати неће

никагда

ПС: Читати уз Деборину тему из филма Било једном у Америци: Енио Мариконе. Тај дар сам добио од песника М. Р.

Извор: Феномени

TAGGED:Божо КопривицаКултураРусиФеномени
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Рокенрол и стварање југословенске митологије – И после Тита Дугме
Next Article Интервју, Морин Ткејсик:  Иза Епштајновог скандала крије се прича о пљачки Русије и владавини милијардера

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Kоме од вас господо, сваки Србин из Црне Горе, није изрод или издајник?

Пише: Милија Тодоровић Углађени, проевропски и домољубиви представници бивше власти, ојачани потоњом политичком УРА-ом Дритана…

By Журнал

Могућа зимска криза у Европи

Још две или три године континент ће морати да се нада благом времену ако жели…

By Журнал

Лош дан за Србе у калифорнијској пустињи

Филип Краиновић поражен је од Гаела Монфиса са 2:0 (6:3,6;4), а Ласло Ђере од Јаника…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Роман Кисмет ауторке Соње Ражнатовић најбољи на ФУНК конкурсу

By Журнал
Десетерац

Мирко Тољић: Материјали провоцирају графичку игру којој се не назире крај

By Журнал
Десетерац

Добрица Ерић: Да л’ још неком ноћас ово злато смета

By Журнал
Десетерац

Мишел Уелбек и бесповратност пропадања (Други дио)

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?