Piše: Gideon Levi
Izrael ima posleratni plan za Gazu. Ideja da plan ne postoji ozbiljna je zabluda. Voleo bih da nije tako, da plana zaista nema. Daleko od globalne pažnje i od očiju izraelske javnosti, sprovođenje sledeće faze izraelske postepene strategije uveliko je u toku.
Pošto se genocid istutnjao i pošto je Pojas Gaze bezmalo sasvim razoren, Izrael odlučno napreduje ka sledećoj fazi plana, čiji je cilj da stanovništvo Gaze učini trajno nesposobnim, izranjavljenim, bolesnim, gladnim, beskućnim i nezaposlenim.
Kad se stanovništvo Gaze svede na masu bez zajedničkog imenitelja, bez organizovanog društva, bez osnovnih usluga i institucija i, naravno, bez vođstva, potpuna dezintegracija olakšaće prelazak u sledeću fazu, od koje se nikad nije odustalo, fazu proterivanja. Tek tada će problem Gaze biti konačno rešen. Samo na taj način.
Jasan odjek tog plana mogao se čuti prošle nedelje u izjavi dvojice njegovih arhitekata i izvršilaca: premijer Benjamina Netanjahu rekao je da je njegova „direktiva“ da se oblast Pojasa pod kontrolom Izraela proširi sa 60 na 70 odsto.
Ministar odbrane Izrael Kac napisao je na X-u: „Zakleli smo se da Hamas neće vladati Gazom ni civilno ni vojno, i tako će biti. Biće primenjen i plan dobrovoljne migracije, sve u odgovarajuće vreme i na odgovarajući način.“ Drugim rečima, Gazani će se pretvoriti u „stado“ koje će lako biti transportovano daleko „u odgovarajuće vreme i na odgovarajući način“. Na kraju krajeva, red se mora održati.
„Iskorenjivanje Hamasovog režima“ u Gazi nije usmereno samo na taj cilj. Pošto se Izrael kategorično suprotstavio tome da Gazom upravlja palestinsko telo – ni palestinske vlasti ni međunarodna organizacija, a nema nameru da sam upravlja Pojasom – jasno je o čemu se radi: Izrael ne želi da ijedna organizacija upravlja Gazom. On želi dva miliona ljudi u šatorima. Tako će ih lakše proterati.
Kad Kac kaže da Hamas neće voditi civilnu upravu Gaze, on vrlo dobro zna da osim Hamasa nema – niti će u doglednoj budućnosti biti – nikog ko bi upravljao. U ovom trenutku, jedina alternativa civilnoj upravi Hamasa je anarhija. A haos je dobar za Izrael i ostvarenje njegovog plana.
Izraelska propaganda može nastaviti da viče da je Gaza isto što i Hamas, a da je Hamas isto što i teroristi. To je, naravno, laž. Ne samo što nisu svi iz Gaze u Hamasu, već nije terorista svaka osoba koja je definisana kao Hamas. Izrael vrlo dobro zna da desetine hiljada učitelja, lekara, policajaca i državnih službenika koji dobijaju plate od Hamasove vlade nisu teroristi. Ali to što ih je tako definisao omogućilo mu je da ubije hiljade ljudi kao „teroriste“. Saobraćajni policajci, knjigovođe i učitelji nisu teroristi i njihovo ubijanje je nedopustivo. To je bilo i ostalo ratni zločin. Nisu teroristi ni novinari čije je novinarske legitimacije izdao Hamas. Oni mogu biti propagandisti, kao što su to i mnogi izraelski novinari, ali nisu teroristi.
Izrael je ubio dve muve jednim udarcem: dobio je legitimitet, mada lažan, da ubija koga god hoće i sproveo još jednu fazu svog plana. Nijedno društvo ne može da funkcioniše bez učitelja, lekara, socijalnih radnika, inženjera i službenika, a bez funkcionalnog društva biće lako proterati žitelje Gaze na sve četiri strane sveta.
U četvrtak je emitovana poslednja epizoda političkog serijala koji vodi Taker Karlson (The Tucker Carlson Show)– dvosatni intervju s dr. Nikom Majnardom, britanskim hirurgom koji je studirao na Oksfordu i povremeno volontirao u Gazi tokom 17 godina. Od strahota koje je tamo video i opisao pada vilica: leševi s rukama u lisicama, tinejdžeri upucani u testise, bebe koje su umrle od gladi, prevremeno rođene bebe ostavljene u inkubatoru kad je bolnica evakuisana po naređenju Izraelskih odbrambenih snaga koje su nađene mrtve nekoliko nedelja kasnije.
Svaki Izraelac, svako ljudsko biće na svetu mora videti ili čuti taj intervju. Sve te strahote imale su jedan cilj: izraelsko „rešenje“ problema zvanog Gaza.
Izvor: Peščanik
