Kao i kada je reč o filmovima, i televizijska ponuda koja je obeležila proteklu godinu može da se posmatra iz dva ugla. Po eventualnom kvalitetu ili bilo čemu što pojedini proizvod čini dovoljno drugačijim da „iskače iz gomile” (koje je po običaju bila zagušujuća) ili po gledanosti (zaradi). Retko su se ova dva merila poklapala u jednom naslovu. Razume se, bilo je izuzetaka. Oproštajna sezona, recimo, kultne „serije po seriji” „Bolje zovi Sola” (nastala od autora koji su stvorili seriju koju s pravom mnogi smatraju najboljom u istoriji, „Čista hemija”) bila je jedna od najgledanijih ove godine i to ne samo zato što su višegodišnji poštovaoci ovih serija želeli da vide kako se sve konačno završava već mnogo više zato što je to bio konačni oproštaj s kvalitetnim pisanjem za televiziju koje nije opterećeno današnjim ograničenjima i imbecilnim političkim korektnostima. Još dugo će mnogi gledaoci sačuvane pameti i dobrog ukusa vikati „Bolje zovi Sola”. Ali njega i nečeg sličnog više neće biti da se odazove. Zato će protekla sezona svakako biti upamćena po završetku ove serije i ere u dramskoj televizijskoj ponudi koja je oplemenjivala vreme utrošeno pored malih-velikih ekrana.
Zanimljivo je, s druge strane, šta je (barem na američkoj televiziji) bilo najgledanije. Kraj četvrte sezone serije „Jelouston” bio je apsolutni hit u konkurenciji celokupne igrane TV ponude na početku protekle godine. Ovaj moderni vestern bio je ubedljivo najgledaniji emitovani program u Sjedinjenim Državama, odmah iza za tamošnje prilike po gledanosti nedodirljivih sportskih događaja, kao što su finalne utakmice šampionata američkog fudbala i košarke i tek malo iza gledanosti prenosa Oskara (sve sa šamarom) koji je, inače, povratio svoju prethodnih godina izgubljenu publiku, pa se obreo u samom vrhu najgledanijih materijala u celoj godini.
Kada je reč o popularnosti „Jeloustona”, čija je peta sezona ove jeseni takođe zauzela primat među najpopularnijim serijama, neverovatno je da je to vestern (Kevina Kostnera) koji propagira, i to agresivno i intenzivno, „stare američke vrednosti” i to direktno nasuprot svemu novome što kulja iz TV kuhinje upravo američkih televizijskih produkcija. Kao da su se autori ove serije našli u „tolerantnoj koliziji“ sa svim na silu uvedenim „novim dobrim“ načelima TV zabave i pritom ubedljivo pobedili! Naravno (i nažalost) među najgledanijim serijama su i protekle godine, kao i u brojnim prethodnim, serije tipa „Istražitelji“ i „Mesto zločina“ (izaberite bilo koji veći američki grad u kome se potpuno ista radnja i zaplet i ishod svake epizode besomučno ponavljaju).
Najbolji po nagradama
Kada je reč o nagradama, kao možda još jednom mogućem sagledavanju učinka televizijskih autora, u minuloj godini po mišljenju merodavnih koji stoje iza „najznačajnije televizijske nagrade” Emija, najbolja dramska serija je treća sezona „Nasleđivanja”, šekspirovska crna komedija o borbi naslednika vremešnog tajkuna za njegovu lidersku poziciju u moćnoj globalnoj medijskoj korporaciji. Kao superiorni promoter degradacije ljudskosti bilo koje vrste, kao nametanje prototipa novog čoveka Zapada, bez emocija, skrupula, humanosti, vođenog isključivo beskrajnom samoživošću i pohlepom za imanjem i vlašću, ova je serija jednostavno morala da bude najbolja. U žanru komedije Emijem je nagrađena druga sezona sportske komedije „Ted Laso“, koja duhovito govori o avanturama američkog trenera tamošnjeg fudbala koji dolazi u Englesku kako bi trenirao ovdašnji, „pravi“ fudbalski tim.
Prva od pomenutih je iz produkcije HBO-a, a druga je „Eplova“ Najbolja u ogranku mini-serija je druga sezona „Belog lotosa“, koja je prošle godine postala čuvena kao najnagrađivanija serija sa deset Emija i laskavim pozicioniranjem od Američkog filmskog instituta među deset najboljih u prošloj i pretprošloj godini! „Beli lotos” je, inače, crnohumorni prikaz bogatog sveta koji se odlučio da odmor provede na rajskim mestima za najbogatije pod gornjim naslovom (u prvoj sezoni na Havajima, a u drugoj na Siciliji). Za stručnjake, dakle, kao i za dobar deo publike, ovaj HBO-ov mini-serijal o provodu bogataša na destinacijama koje obični smrtnici neće nikada videti ni na razglednicama bio je nešto najbolje što je moderna TV produkcija poslednjih godina uspela da ponudi!?
Ovaj serijal je pobedio i potresnu mini-seriju „Doupsik“ iz produkcije „Hulua“ koja je na dokumentaristički realističan način pokazala pravu slike Amerike ogrezle u zavisnosti od narkotika i pilula za omamljivanje raje i o užasnoj ulozi lekara i uopšte tamošnjeg zdravstvenog sistema u doslovnom drogiranju nacije. Bilo je bolje gledati bogataše kako uživaju na odmoru. U konkurenciji za Emije, ali bez njih, bile su i tri kultne serije – osim pominjane finalne „Bolje zovi Sola“ (Ej-Em-Si), korejska „Igra lignji“ i „Čudnije stvari“, obe iz „Netfliksove“ ponude. Iz kataloga ove kompanije je i prilično uspešna serija „Ozark“ (o američkoj porodici koja sticajem okolnosti postaje meta mafije i vlasti zbog pranja novca), čija je četvrta sezona protekle godine (moguće je i poslednja) takođe bila u samom vrhu prilikom izbora za ovu nagradu. Inače, do sada je ova serija bila nominovana za čak 45 nagrada Emi u raznim kategorijama. Kada pomenusmo drogiranu naciju, još jedan je serijal u vrhu među nominovanim, ali u žanru drame, imao ovu temu: HBO-ova tinejdžerska drama „Euforija“ koja se bavi problemima tinejdžerke da se posle skidanja s droge vrati normalnom životu.
Ostali
Kada je reč o serijama koje nisu dobacile do laskavih priznanja ili rekordne gledanosti, a ipak su bile zapažene, za ljubitelje makar malo neobičnijeg pristupa u pisanju, jedan od prošlogodišnjih favorita je mini-serijal iz produkcije kuća „Hulu“ i „Dizni plus“, „Medved“. Radnja ove duhovite drame odvija se u kuhinji malog čikaškog sendvič-bara u koji dolazi veliki kuvar iz Njujorka. Umalo nagrađen Emijem u žanru komedije je sitkom „Osnovci“, koji se bavi mukama prezaposlenih učitelja u jednoj filadelfijskoj osnovnoj školi. Serija koja je skrenula pažnju inovativnim, mada za širu publiku potpuno nerazumljivim pristupom je „Proba“, koja metaforički nastoji da opiše naš svet kroz prikaz bizarnog napora glavnog junaka da simulacijom stvori porodicu!? Potrebno je pogledati ovaj napor iz produkcije HBO-a ne bi li se nekako stekao utisak o tome šta je autor ovakvim ostvarenjem želeo da saopšti publici. Bilo bi potrebno nekoliko tekstova da se dočaraju svi pokušaji kako bi se zlatna žica franšize zvana „Ratovi zvezda“ što duže i profitabilnije eksploatisala. Ovom prilikom navodimo samo najnoviji doprinos: „Andor“, produkcija „Dizni plus“, a koji pruža zabavu pobornicima ove franšize bez kraja (i početka!) nudeći avanturu junaka iz naslova (igra ga poznati meksički glumac Dijego Luna) koji je stavljen u fokus iz prenastavak serije koja je bila spinof prenastavka filma („Roug van“)!? Međutim, značajno je da je ovo delo oskarovca Tonija Gilroja, autora filma „Majkl Klejton“, i što je „Andor“ dobio izuzetne pohvale zbog hrabrog i kvalitetnog odstupanja od svih stereotipa u pisanju u vezi sa ovom franšizom. Dakako, u toku je snimanje druge sezone.
Za mnoge je bilo ogromno iznenađenje u pozitivnom smislu što se prošle godine posle tačno deset godina od prethodne sezone publici vratila kultna danska politička i krimi serija „Borgen“ (s podnaslovom „Moć i slava“) koju je svetu u svom katalogu ponudio „Netfliks“. Ni ova treća sezona nimalo nije zaostajala za prve dve iako se u novoj klimi TV zabave nije istakla kao što se to desilo pre deecenije. Svakako vredno delo za ljubitelje kvalitetnog rada na svim pozicijama.
U ogromnoj ponudi regularne, kablovske i „onlajn“ televizije koja je u protekloj godini narasla do neslućenih razmera, posebno kada je reč o ponudi u okviru striming-servisa (direktno preuzimanje programa sa sajtova), najviše se istakao „Epl plus“ koji je ubeležio nekoliko hitova sezone. Najviše je uspeha imao bizarnim SF psiho-trilerom „Podela“, koji se odvija u firmi gde zaposleni doslovno bivaju podeljeni na dve ličnosti, jednu koja je na poslu i drugu u privatnom životu! „Epl plus“ se istakao i veoma zabavnom mini-serijom (upravo se okončala druga sezona) britanske produkcije „Slou horses“ o trapavim, ali nekim čudom i efikasnim britanskim špijunima iz jedinice u kojoj se takvi drže dalje od svih važnih zadataka, kao u nekoj vrsti špijunskog otpada.
Briljantni Geri Oldman kao šef ove jedinice i Mik Džegerov glas u pesmi snimljenoj specijalno za ovaj serijal predstavljaju neodoljivi motiv za gledanje i razlog uspeha ove serije. I treća ponuda ove kompanije iz prošle godine, „Pačinko“, iz korejske kuhinje, predstavlja pozitivno brojanje za njihov katalog pošto je hvaljena takođe zbog kvaliteta produkcije. Kao jednu od upečatljivijih opomena da na Zapadu (ako uopšte ikada zaista jesu) više ne cvetaju ruže i da su za običnog čoveka svi detalji života veoma teški daje serija „Ovo će boleti”, koja se indirektno, kroz priču lekara o njegovim teškim i izuzetno napornim svakodnevnim iskušenjima u jednoj londonskoj bolnici, bavi i celokupnim britanskim ozbiljno posrnulim zdravstvenim sistemom. Ova serija je u ponudi Bi-Bi-Sijeve platforme „I-plejer“.
Sve navedeno je tek delić ogromne ponude koju je nemoguće savladati i za nekoliko godina neprekidnog gledanja, a ne u jednoj sezoni. I to bez bezbrojnih i beskrajnih rijaliti programa. Taj kvantitet, uglavnom bez ikakvog opravdanja svog postojanja koji zagušuje ponudu i drastično snižava nivo u svakom segmentu TV rada, služi najpre kao propagandno oružje u nametanju novih vrednosti – nasilnog prihvatanja jednakosti o pitanju rasa i seksualnih opredeljenja, kao i tekućih političkih potreba zapadnog posmatranja na ono što je i što mora biti značajno u funkcionisanju naše civilizacije. Sve ostalo, kada je iole bliže onome što televizijsko delo jedino treba da poseduje – a to su kvalitet, originalnost, istinska sloboda u izboru i tretiranju tema – ako se uopšte negde pojavi, tretira se kao eksces ili omaška. Ponekad se čak, gle čuda, i nagrađuje, ali bez uticaja na glavni trend zaglupljivanja masa obiljem mizerne propagandne ponude stereotipnim sadržajima očajnog kvaliteta.
Vladislav Panov
Izvor: Pečat
