Пише: Ђуро Радосавовић
“Образ је филм који безобразно вријеђа санџачке Бошњаке“. Одавно није било бесмисленије реченице и саопштења код нас. Толико тога је погрешно у овој једној краткој реченици. Замислите само да режисер Никола Вукчевић искривљује историју?! Замислите да се стварао филм Образ, а да је у њему нешто “безобразно“.
Талас одушевљења публике новим филмом Николе Вукчевића још увијек није прошао. Филм се приказује на фестивалима, добија аплаузе редовно. Свуда. С разлогом. И зато заиста апсурдно звучи тај потпуно промашен аргумент да филм “вријеђа санџачке Бошњаке.“ Ниђе везе, заиста, ниђе везе.
Ваља напоменути да ово нажалост није новина. Због филмова је притиске у вријеме комунизма трпио Живко Николић, деведесетих су националисти упадали у ЈДП и прекидали представу Синише Ковачевића у којој је глумио Жарко Лаушевић јер им се није допало како је представљан Свети Сава. Оливер Фрљић је навикао због представа да му пуца са свих страна. Увијек се нађе острашћених и беспослених хватача грешака, спремних да се самопрогласе чуварима “нечега“ што нико ни не напада.
Али Никола Вукчевић није по природи провокативан аутор, он барата емоцијама. Зато још више чуди да баш аутора који није склон националном, ни било каквом ревизионизму, да баш њега неко поткачи. Све је ово банализовање умјетности, агресивна политизација свега, па и филма.
Овакав неутемељен напад на квалитетан филм Образ је неразумијевање основних термина, прије свега фикције и документаристике, драме и историје. Бојим се да нису схватили зато што нису хтјели да схвате. Тешко је у овом филму не видјети племенитост. Али важно је да су схватили и аплаудирали преко (разних) океана неки људи у биоскопу, јер то доказује универзалност филма Образ. Код нас нису неки хтјели да га схвате.
Чак су се и историчари умијешали у тумачење филма. Позивају се на иницијални текст који је послужио као матрица за филм. Опет се види неразумијевање умјетности и самог процеса производње филма. На примјер, прво је настала књига Џозефа Конрада “Срце таме“. Много деценија касније, одушевљен том књигом, Френсис Форд Копола снима филм “Апокалипса сад“. Али у књизи се радња збива у Африци, а у филму у Вијетнаму, баш због актуелног тренутка и због тога што универзалност теме чини да може да се смјести у друге континенте и околности. Чак није филм сниман у Вијетнаму, већ на Филипинима. Али и данас, тај филм Апокалипса сад, иако је снимљен на Филипинима, по књизи која говори о Африци, тај филм се сматра најбољим филмом о рату у Вијетнаму.
Суштина је да ће филм Образ остати, да ће да траје, да ће да се гледа и да ће га разумјети многи људи и неке нове генерације. Порука ће да остане. Филм Образ не вријеђа, он промовише племенитост и човјекољубље. Филм брани сам себе. Довољно.
Од свега што смо имали, остао нам је само Образ. Треба да га чувамо.
Извор: РТЦГ
