Episkop pakračko-slavonski Jovan, koji je i predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida, izjavio je, povodom godišnjice proboja logoraša iz ustaškog logora Jasenovac, da je Jasenovac simbol sveukupnog stradanja Srba u Drugom svetskom ratu i naveo da je taj logor bio jedini gde žrtve progona na prvom mestu nisu bili Jevreji već Srbi.
„Jasenovac je naš simbol stradanja u Drugom svetskom ratu. Kad kažemo Jasenovac mislimo na sveukupnost stradanja, na Kraljevo, Kragujevac, Jadovno i sve drugo i zato ne bismo smeli da dozvolimo da se sve to svede na jedan dan. Važno je šta radimo pre i posle 22. aprila”, rekao je episkop Jovan u intervjuu za novu emisiju „Latinica sa Jelenom Milić”, na K1 televiziji.
Episkop Jovan, jedan od vodećih stručnjaka za Holokaust na prostoru nekadašnje Jugoslavije i dugogodišnji saradnik memorijalnog centra Jad Vašem, podsetio je da je 22. april, dan kada je 1945. godine grupa od 1.073 preživela logoraša krenula u proboj logora Jasenovac, zakonom iz 2012. godine u Srbiji ustanovljen kao Dan sećanja na žrtve genocida, žrtve Holokausta, romske žrtve i žrtve antifašizma.
Prema njegovim rečima, taj zakon je bio „razrada” Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida iz 1992. godine, koji je, kako je istakao, prvi evropski zakon kojim je ustanovljeno sećanje na žrtve Drugog svetskog rata.
„Tek posle 2000. i Štokholmske deklaracije to počinje i u Evropi, tako da je Srbija u tom pogledu bila ispred svih, iako, kada je u pitanju sećanje na Jasenovac i stradanja u Drugom svetskom ratu, mnoge stvari, nažalost, nisu urađene”, rekao je episkop Jovan.
Podsetio je na reči direktora „Simon Vizental centra” u Jerusalimu Efraima Zurofa da su ustaški logor Jasenovac i NDH „jedinstveni slučaj” u Drugom svetskom ratu jer žrtve po važnosti za progonitelje na prvom mestu nisu bili Jevreji nego Srbi.
„Za NDH je bilo mnogo važnije da istrebi Srbe, iako je na Vanzejskoj konferenciji 20. januara 1942. godine rečeno da će NDH brzo da se ‘reši’ Jevreja na njenom području. Posle nepunih godinu dana ispostavilo se da ‘ritam’ istrebljenja nije bio zadovoljavajući za Treći rajh, zbog čega je (Hajnrih) Himler lično došao da uredi to pitanje, a nakon toga NDH je morala da preda Nemačkoj Jevreje sa svog područja”, dodao je episkop Jovan.
Za NDH bilo važnije da istrebi Srbe nego Jevreje
Naveo je da je NDH bila korumpirana država u kojoj su, kako kaže, Jevreji, ako su imali veze ili novac, mogli barem privremeno da kupe svoju slobodu ili život.
„NDH je po ceni od 40 rajhs maraka morala da isporuči Jevreje u nacističke logore smrti kojima je komandovao Slovenac Odilo Globočnik, pod čijom komandom je ubijeno dva miliona ljudi, zbog čega je verovatno najveći krvnik u istoriji čovečanstva”, rekao je episkop Jovan.
Naglasio je da sećanje na Jasenovac ne treba da se svede samo na jedan dan i podsetio da je u nedelju u Donjoj Gradini održan veliki svenacionalni skup kojim je obeležen proboj jasenovačkih logoraša, a da se svake godine u manastiru Jasenovac 22. aprila služi i obavezni crkveni pomen žrtvama.
Govoreći o kulturi sećanja, primetio je da u srpskoj akademskoj zajednici do danas nije objavljen nijedan doktorat o Jasenovcu i dodao da bi to trebalo da bude zadatak SANU, istorijskih instituta i katedri na kojima se izučava istorija Jugoslavije.
Dodao je da se, s druge strane, u svetu izučavaju stradanja tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji i da je nedavno na univerzitetu u Milanu odbranjen jedan doktorat o Jasenovcu.
„Nesumnjivo je da stvari idu napred. Time se bave mladi ljudi koji nisu opterećeni prošlošću i mislim da polako idemo napred, ali ne smemo prestati da konstatujemo tu činjenicu da ne postoji monografija o Jasenovcu koju je napisao srpski istoričar, odnosno neko ko pripada akademskom mejnstrimu”, rekao je episkop Jovan.
Ima mladih istoričara koji se na ozbiljan način bave temom Jasenovca
Primetio je da se, s druge strane, temom Jasenovca vrlo ozbiljno bavi niz mladih istraživača kao što su danski istoričar Emil Kjerte i hrvatski istoričari Goran Hutinec i Lovro Kralj.
„U akademskom smislu Jasenovac više nije tabu tema, niti postoji tabu pristup. Ima knjiga i radova koji su ‘na ivici’ poput knjige Aleksandera Korba, koji je tvrdio da genocid nad Srbima u Hrvatskoj nije bio planiran. Kasnije je promenio stav, ali upravo zbog nedostatka ozbiljnih radova do pre desetak godina nastajali su i takvi radovi”, kazao je episkop Jovan.
Miloš Lalatović: Vladika Jovan Ćulibrk – roker, stručnjak za holokaust i padobranac
U okviru manastirskog kompleksa pronađena ustaška bolnica
Govoreći o manastirskom kompleksu u Jasenovcu, naveo je da je obnovljena stara srpska škola i pretvorena u biblioteku posvećenu temi Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.
Podsetio je da su u tom kompleksu pronađeni i ostaci bolnice u kojoj su se lečili jasenovačke ustaše i izabrani zatvorenici.
„To je bio ogroman kompleks koji je imao između 300 i 400 kreveta. To je sad u našim rukama i tu je postavljena izložba gde može da se vidi šta se dešavalo u tom delu Jasenovca. Inače, na prostoru gde se nalazi spomenik ‘Kameni cvet’ Bogdana Bogdanovića bio je tzv. logor tri, ali čitav kompleks koncentracionih logora se prostirao u prečniku od 20 kilometara”, naveo je episkop.
Komentarišući to što predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nije omogućeno da poseti Jasenovac, rekao je da je Jasenovac bio predmet politizacije i zloupotrebe još iz vremena SFRJ.
„Jasenovac ima tešku i mučnu tradiciju politizacije. I po tome se razlikuje od spomen područja u Evropi, naročito nacističkih logora u Poljskoj, iako se u poslednje vreme i u Poljskoj javljaju kontroverze oko naziva logora. Nažalost, Jasenovac ima to teško nasleđe od bivše SFRJ do danas”, rekao je episkop Jovan.
Odgovarajući na pitanje o utiscima o novom filmu Lordana Zafranovića „Zlatni rez 42”, koji govori o logorima u NDH, ocenio je da je film „testamentarno ostvarenje” i da ima veliku umetničku vrednost.
„Nadam da ćemo videti još neko Zafranovićevo delo, ali teško da će bilo šta prevazići ovo što je sada uradio. To je veliki, evropski i umetnički film. Naravno da će biti zamerki i sa leva i sa desna, ali užas Jasenovca i nadu do sada niko nije prikazao kao Zafranović”, rekao je episkop Jovan, prenosi Tanjug.
Izvor: Politika
