Skriveni otrovi obično ostaju i ispod ubuđale površine. Na hrani rastu različite vrste plesni – gljivice, od kojih neke proizvode otrove mikotoksine. Postoji nekoliko stotina mikotoksina, a desetak njih izaziva ozbiljne zdravstvene posledice: drhtavicu, slabost mišića, groznicu i povraćanje.
Zloglasni aflatoksini, koje stvaraju plesni vrste aspergilus u žitaricama, začinima i orašastim plodovima, spadaju u najotrovnije. Oni oštećuju DNK i izazivaju rak, a velike doze mogu i da ubiju.
Srećom, većina mikotoksina rizična je po zdravlje samo ako ih unosimo duže vreme. Takođe, u uslovima povoljnim za rast plesni mogu da se razviju velike kolonije štetnih bakterija. Ti uslovi podrazumevaju vlažnu, meku hranu poput bresaka, ali i porozne namirnice poput hleba, gde plesni stvaraju mrežu korenja nevidljivu ljudskom oku. Zato je najbezbednije baciti buđavu hranu. Uopšte uzev, preporučljivo je jesti samo buđavu hranu koja je i osmišljena da se tako jede. Takvi su plavi sirevi.
Međutim, ima izuzetaka. Nekad je moguće odstraniti buđ bez bojazni od otrova: tvrdi sir, tvrda salama i čvrsto voće i povrće bez velikog sadržaja vode, poput šargarepe ili bundeve, sadrže malo vlage i veoma su guste, što znači da je malo verovatno da se buđ proširi duboko ispod površine. Ipak, ako na mekanom i vlažnom plavom siru počnu da se pojavljuju različite vrste buđi – bacite ga!
Izvor: Politikin zabavnik
