Уторак, 5 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Упокојио се у Господу патријарх грузијски Илија II

Журнал
Published: 17. март, 2026.
Share
Фото: Ризница
SHARE

Католикос-патријарх целе Грузије, архиепископ мцхетско-тбилиски и митрополит бичвинтски и сухумско-абхаски, Илија II упокојио се у Господу данас, 17. марта 2026. године, у 93. години живота и 49. години патријарашке службе, остављајући за собом дугу историју пастирског служења у Православној Цркви.

Новопрестављени предстојатељ Грузијске православне Цркве је хоспитализован у Кавкаском медицинском центру, где је одмах добио неопходну медицинску негу након изненадног погоршања здравственог стања.

Упокојење патријарха Илије II означава крај једне епохе за Цркву Грузије, јер је био духовни отац и референтна тачка за грузијски народ, остављајући неизбрисив траг на путу православља.

До избора новог поглавара, Грузијском апостолском аутокефалном православном црквом управља мјестобљуститељ патријарашког трона, Митрополит Шио Муџири.

Блаженопочивши патријарх Илија је рођен у месту Иракли Гудушаури-Шиолашвили у Владикавказу, у данашњој Северној Осетији. Родом је из угледног источногрузинског планинског рода с породичним везама с бившом грузијском краљевском породицом Багратиони. Успешно је завршио теолошке студије у Московској теолошкој семинарији, а касније на Московској теолошкој академији, на којој је дипломирао 1960. године. Рукоположен је за јерођакона 1957. године, а за јеромонаха 1959. године, што је означило почетак његовог црквеног пута. Године, 1967. хиротонисан је за епископа, а 1969. године уздигнут у достојанство митрополита. После смрти патријарха Давида V, изабран је за католикоса-патријарха све Грузије, 25. децембра 1977. године, заузевши место 141. поглавара.

У својој патријарашкој служби започео је многе реформе, па је ова Црква повратила свој углед у народу и постала уважавана 80-их година прошлога века. Рецимо, 1988. године у овој Цркви је пастирствовало само 180 свештеника, 40 монаха и 15 монахиња, док се цени да је верника било до три милиона душа. Постојало је 200 храмова, једна семинарија, три женска манастира и четири мушка манастира. Данас има 47 епархија и око 2.000 дејствујућих парохија, као и око 3.000 свештенослужитеља.

Од 1978. до 1983. године, патријарх Илија је био један од председника Светског савета Цркава, којем се ова Црква придружила још у совјетско време 1961. године. У мају 1997. године, Свети и свештени Сабор ове Цркве је донео одлуке о иступању из чланства ове екуменске организације.

Године 2002, потписао је историјски споразум са председником Грузије, Едуардом Шеварднадзеом, којим је Цркви додељен посебан правни статус и призната њена значајна улога у националном животу.

Блаженопочивши патријарх Илија је био најомиљенији и најповерљивији човек у народу, а био је кум (воспријемник) за више од 48.000 грузијске деце.

Деценијска служба патријарха Илије II оставила је дубок утицај и на Цркву и на грузијско друштво. Био је широко признат као духовни отац и морални ауторитет који је водио Грузијску православну цркву кроз тешке историјске периоде, обнављајући њену виталност и јачајући њену улогу у животу нације.

Извор: Ризница

TAGGED:ГрузијаПатријарх Илија IIупокојењеЦрква
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Гидеон Леви: Израелски медији у служби војске
Next Article Јован Зафировић: Продужена агонија

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Александар Живковић: „Војни Шенген“на Балкану?

Годишњицу Рамбујеа немачки министар одбране Писторијус обележио је радно. Трбухозборци западних амбасада у Београду изашли…

By Журнал

Како су Тито и Енвер Хоџа започели хладни рат Истока и Запада – немачке мине поставили су југословенски бродови

Хладни рат који је поделио свет на комунистички исток и капиталистички запад започео је у…

By Журнал

Наука и психологија: „Илузија знања“ која људима улива претерано самопоуздање

Ако себе сматрате прилично интелигентном и образованом особом, могли бисте да претпоставите да поседујете знање…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Ђакон Павле Љешковић: Точкови живота

By Журнал
Други пишу

Предраг Мијатовић: Било би лоше да Партизан буде у власништву једног човека

By Журнал
Други пишу

Недељко Чолић: Повратак српске робе на Косово: Два мотива за притисак Немачке и улога главног Шолцовог саветника

By Журнал
Други пишу

Запад убрзава сопствени пад

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?