Хладни рат који је поделио свет на комунистички исток и капиталистички запад започео је у водама између грчког острва Крф и обале Албаније. Све је почело 15. маја 1946. године када је албанска обална артиљерија отворила ватру на британске лаке крстарице „Орион” и „Суперб” које су пловиле кроз Крфски канал. Ти бродови су имали задатак да провере да ли су уклоњене подводне мине. Албанија је тврдила да воде у Крфском каналу припадају њој и да страни ратни бродови угрожавају луку Саранда. Британци тада нису одговорили на ватру, а из Тиране је касније стигло објашњење да су крстарице грешком замењене за грчке бродове и да Албанија није намерно отворила ватру на бродове свог ратног савезника. Британци су се позивали на међународно право и иако је деловало да ће тај инцидент остати изплован, Лондон је повукао признање комунистичких власти у Тирани.
Погибија 84 морнара
У октобру исте године, Велика Британија је кроз Крфски канал упутила флотилу сачињену од крстарица и разарача. Албанска обална артиљерија није отворила ватру на бродове али један од њих, разарач „Суамарез”, је налетео на подводну мину. Те воде су тебале да буду очишћене од мина. Сат касније и бод „Волаж” наилази на мину. Том броду је мина, за коју је установљено да је немачка, потпуно уништила прамац.
Тада су настрадала 84 британска морнара. Британски адмиралитет у децембру поново шаље бродове који су уз албанску обалу уклонили мине. Тада је дефинитивно потврђено да су мине немачке, али да их нису поставили Немци. Мине нису биле зарђале а упаљачи су били подмазани што значи да су оне постављене у море непосредно пре инцидента.
Велика Британија је од Албаније тражила да плати одштету, што је Албанија одбила, уз образложење да су мине поставили непознати бродови. Британија је због тога случај проследила Mеђународном суду правде. То је, иначе био први случај којим се бавила та институција. У сваком случају, суд је наложио Албанији да плати два милиона долара одштете, што она није учинила. Велика Британија је због тога запленила 1.547 килограма злата које је припадало Албанији. На крају, рачун је намирен после пада куминстичког режима у Тирани, која је платила два милиона долара и добила злато из Енглеске.
Официр који је побегао за Италију
Прича, макар за нас, не би била тако занимљива да су у њу није умешала и Југославија. Наиме, у покушају да докажу да су мине постављене са намером да затворе Крфски канал, Британци су добили изненадну помоћ. Са једног од далматинских стрва, до Италије је довеслао чамац са морнаричким официром који је потврдио да је Југославија испоручила и поставила мине које су остале иза Намаца, у складишту у Ријеци. Он је рекао да су мине, око 20. октобра 1946. године поставили југословекси ратни бродови „Мљет” и „Мељине”. Да подсетимо, у то време Тито је планирао формирање Балканске федерације и здушно је помагао комунистичке власти у Тирани. Тај пројекат, за који је Енвер Хоџа тврдио да ће све Албанце окупити у једној држави, није реализован а Тито се извукао без последица.
Извор: Политика
