Piše: Jirg Altveg (Veltvohe)
Rat u Ukrajini je početak svetskog rata. Jedan od razloga za ćorsokak Zapada je podrška Moskvi iz Kine i Indije. A fokus sveta je trenutno na sukobu u Iranu. Niko ne zna šta će to sve pokrenuti. Kako će režim do kraja reagovati i kako će Peking i Moskva odgovoriti.
Rat u Ukrajini uključuje Nemačku, objasnio je francuski demograf, istoričar i autor bestselera u časopisu Veltvohe u proleće 2023. Ubrzo nakon toga, Emanuel Tod je posvetio knjigu zemlji u kojoj nihilizam zapadne civilizacije igra glavnu ulogu: Poraz Zapada, objavljenu 2024. U proleće 2025. godine, objavljen je još jedan intervju za Veltvohe. Tod je tada rekao: „Rusija je dobila rat.“ Ovu procenu sada dele i poznati stručnjaci poput američkog pukovnika Daglasa Makgregora.
Kao mladi istraživač, Tod je postao poznat 1976. godine zbog svog predviđanja raspada Sovjetskog Saveza. To je zasnovao na visokoj stopi smrtnosti novorođenčadi u komunističkom carstvu. Kada je kasnije kritikovao uvođenje evra, koji je Francuska zahtevala kao cenu za ponovno ujedinjenje Nemačke, bio je tražen partner za intervjue u Nemačkoj. Tod je dijagnostikovao elitnu krizu u svojoj zemlji sa „nemačkom neurozom“. Sumnjao je da će zajednička valuta pomoći i Nemačkoj da postigne političku nadmoć u Evropi.
Njegova knjiga iz 2002. godine Posle imperije: slom američkog poretka postala je međunarodni bestseler. Sada nam je dao treći intervju od početka rata u Ukrajini, u kojem povlači paralele između pada Amerike i raspada Sovjetskog Saveza. I postavlja pitanje: Šta će Nemačka uraditi kada se rat završi?
Gospodine Tod, rat u Ukrajini ulazi u petu godinu. Gledajući unazad, da li postoje neki aspekti koje ste pogrešno procenili?
– Uvek imam skrupule i sumnje. Predviđanje je bilo tačno: Zapad je odavno izgubio ovaj rat. Da su Amerikanci pobedili, Džo Bajden bi bio ponovo izabran. Donald Tramp je predsednik poraza. Danas postoji još jedan faktor: posledica poraza je raspad Zapada. Ovaj kolaps civilizacije – zapadne civilizacije – može se uporediti sa krajem komunizma i Sovjetskog Saveza. Još uvek je teško dobiti jasnu sliku kako će se to odvijati. Njen najspektakularniji simptom je gubitak kontakta sa stvarnošću.
Kada ste shvatili značaj rata u Ukrajini?
– Kada sam uspeo da utvrdim broj inženjera u Sjedinjenim Državama i Rusiji. Američka populacija je dva i po puta veća od ruske populacije, ali Amerika obučava manje inženjera. Džon Miršajmer, koga poštujem, smatra da je Ukrajina od egzistencijalnog značaja za Rusiju. To je nesumnjivo tačno. Ali za razliku od Miršajmera, uveren sam da je Ukrajina još važnija za Sjedinjene Države: poraz SAD otkriva slabost njenog sistema. Ima potpuno drugačiji značaj od poraza u Vijetnamu, Iraku i Avganistanu. SAD gube, ostavljaju haos za sobom i povlače se. U Ukrajini vode rat protiv svog istorijskog neprijatelja od 1945. godine. Izgubiti taj rat je nezamislivo.
Donald Tramp je želeo da to okonča u roku od 24 sata.
– To je bila njegova iskrena namera. Trampova vulgarnost i amoralnost su nepodnošljive za evropskog buržuja poput mene. Ali on takođe predstavlja neke sasvim razumne zabrinutosti. Projekat MAGA, „Učinimo Ameriku ponovo velikom“, sastoji se od zastupanja interesa nacije. Posle godinu dana, Tramp je morao da prizna da, uprkos protekcionizmu sa visokim carinama, reindustrijalizacija ne funkcioniše.
Postoji manjak inženjera, tehničara i kvalifikovanih radnika. Učešće nepismenih među mladima između 16 i 24 godine poraslo je sa 17 na 25 procenata u poslednjih deset godina. Amerika je zavisna od uvoza; ne može bez njega. Bilo je čisto ludilo da vodeća svetska sila svoju industriju prepusti Kini. Čak i u poljoprivredi, spoljnotrgovinski bilans je u deficitu. Carine su postale pretnja dolaru. To je oružje imperije koja živi na kredit od rada drugih zemalja. Pusto stanje američkog društva onemogućava sprovođenje MAGA. Nedostaje mu neophodna ekonomska i intelektualna dinamika.
I zato Tramp mora nevoljno da vodi rat?
– To je njegova dilema. On je bio zahvaćen vrtlogom američke spoljne politike tokom proteklih decenija. SAD su bile zabrinute za širenje i jačanje svog carstva. Tramp nije usporio ovaj razvoj, već ga je ubrzao. Džo Bajden je pokušao nadoknaditi pad carstva ratom u Ukrajini. Tramp umnožava ratišta. Tražio je obračun sa Kinom, koja ga je bacila na kolena svojim embargom na retke minerale. Preti Kanadi i Kubi. Želi Grenland i ponižava Evropljane. U Venecueli, imperijalizam carstva u svojoj završnoj fazi manifestovao se u obliku otmica i pljački. Njegova carinska politika je oblik ucene. U gotovo svakoj oblasti postigao je suprotno od onoga što je naumio.
Sve to zato što Amerika više ne može da dobije rat u Ukrajini?
– To su taktike odvraćanja pažnje. Rezultat je da se njeni neprijatelji udružuju kako bi formirali savez: Iran, Rusija, Kina. Tramp nije smanjio vojno angažovanje SAD, već ga je umnožio do spektakularnih razmera. Svojim ratnim pokličima i neprijateljstvom prema Rusiji, Evropljani su delimično odgovorni za ovaj razvoj događaja.
Nakon pregovora na Aljasci, gde se Tramp prema evropskim šefovima država odnosio kao prema školarcima, Emanuel Makron je u jednom jezivom intervjuu opisao Putina kao „jedača dece“ i „zver koju treba hraniti“.
– Tramp ima koristi od ovoga. Amerika – Bajdenova administracija – je odgovorna za rat u Ukrajini, ali Tramp je uspeo da se predstavi kao umeren i miroljubiv pregovarač. Mediji ga prikazuju kao svemoćnog vladara sveta, koji reorganizuje po svojoj volji i zabludama. I to upravo u trenutku kada Amerika trpi svoj prvi strateški poraz od Rusije.
Tramp nije smanjio vojno angažovanje SAD, već ga je umnožio do spektakularnih razmera
Venecuela, Kuba, Grenland – sve su to taktike odvraćanja pažnje. Cilj je uvek da se pažnja skrene sa Ukrajine na druge lokacije. To je takođe namera koja stoji iza pregovora. Oni služe samo da kupe vreme za sve uključene strane. Odluka će biti doneta na bojnom polju, a Tramp je shvatio da ne može da spreči Putinovu pobedu. Ukrajina se suočava sa kolapsom celog svog sistema, koliko god to tragično i tužno bilo za ukrajinski narod.
Da li je Iran takođe taktika odvraćanja pažnje?
– Da. I već je počelo napadom Izraela. Za mene, Izrael nije autonomna zemlja koja podstiče Ameriku da interveniše na Bliskom istoku. Izrael je satelit Amerike. Baš kao i Ukrajina. Izrael radi ono što mu Tramp dozvoljava. Kada je želeo prekid vatre u Gazi, odmah ga je dobio. Izrael je taj koji ga je zamolio za dozvolu da okonča Dvanaestodnevni rat. Netanjahu je morao da shvati da je neprijatelj sposoban da proizvede daleko više raketa nego što se pretpostavljalo.
Opisali ste rat u Ukrajini kao početak trećeg svetskog rata.
– Rat u Ukrajini je početak svetskog rata. Jedan od razloga za pobedu Rusa je njihova podrška iz Kine i Indije. Zemlje BRIKS-a staju na stranu Rusa protiv Zapada.
A sada se suočavamo sa svetskim ratom između Amerikanaca i Rusije i njenih saveznika Irana, Kine i Indije?
– Rusija, Kina i Iran zauzimaju defanzivni stav. Trenutno je fokus na američkom napadu na Teheran. Niko ne zna šta će to pokrenuti. Kako će režim reagovati, a kako će Kina i Rusija odgovoriti?
U Trećem svetskom ratu, oni će biti saveznici protiv Amerike?
– U Drugom svetskom ratu, Treći rajh je napadao sve. Sada napadi dolaze iz SAD. Svi saveznici su autoritarni režimi kojima preti raspadajuća američka imperija.
Kakvu ulogu igraju Evropljani? U jednom od naših ranijih razgovora rekli ste da Amerikanci zapravo vode rat protiv Nemačke.
– Ono što trenutno doživljavamo je nešto što se obično dešava samo u naučnofantastičnim romanima. Zapadni medijski sistem je postao carstvo laži koje više nije sposobno da opiše stvarnost. Njegov aksiom je: „Rusija preti Evropi“. Mislim da je to besmislica. Verujem da će Putin pripojiti deo Ukrajine Rusiji. Nakon toga, Rusi će zaustaviti rat. Osvajanje Evrope je jednostavno nemoguće, a ni Putin nije zainteresovan za to.
U Drugom svetskom ratu, Treći rajh je napadao sve. Sada napadi dolaze iz SAD
U svojoj knjizi se opširno bavim američkim nihilizmom, padom crkava i moralnih vrednosti. Danas shvatam da sam potcenio evropski nihilizam. Evropa više nije unija ravnopravnih država. Njome dominira Nemačka. Smatrao sam da je oprezna politika Olafa Šolca razumna. Izbor Fridriha Merca za kancelara je sve promenio.
Podstakao je SAD da ponovo pokrenu rat protiv Rusije. CDU je stranka Amerikanaca, a Merc je podstakao neprijateljstvo Nemaca prema Rusiji. Kancelar stvara perverznu sintezu rusofobije i ekonomske krize izazvane ratom. On želi da prevaziđe krizu militarizacijom industrije. To je nova nemačka doktrina za Evropu. A tajna služba objavljuje upozorenja o mogućem Putinovom napadu na Nemačku.
Merc želi najjaču vojsku u Evropi. To budi neprijatna sećanja, i to ne samo u Francuskoj.
– Verovati da je ovo naoružavanje usmereno isključivo protiv Rusije je zaista naivna greška. Za Rusiju to predstavlja ozbiljnu pretnju; za Amerikance je to blagoslov. Ovo ludilo mogu da objasnim samo krizom u EU. Ona je u ćorsokaku i zamenila je svoje prvobitne ideale neprijateljskom slikom Putina. Zapad nikako nije u procesu ponovnog sticanja izgubljenog jedinstva.
Povratak naciji je dominantan u SAD i Evropi. U Nemačkoj je renesansa nacionalne svesti manje izražena nego u drugim državama EU: stekla je kontrolu nad Evropom. Moram ponovo da se poslužim naučnom fantastikom: rat u Ukrajini je završen, Rusija je postigla svoj cilj. U ovom svetu bez ruske pretnje, nacije se vraćaju i Nemačka je ponovo vodeća, samouverena sila sa najjačom vojskom na celom kontinentu. Ko će onda biti ugrožen?
Kao u Drugom svetskom ratu: cela Evropa, uključujući Rusiju, a posebno Francuska, zakleti neprijatelj?
– Za Kanadu, nisu Rusi ti koji predstavljaju pretnju, već Sjedinjene Države. Da, a za Francusku je to Nemačka. Francuskim političarima nedostaje istorijska svest. Odnosi između Francuske i Nemačke su se smirili jer mi Francuzi više ne moramo da se plašimo Nemačke.
To je ponovo bilo primetno tokom ponovnog ujedinjenja, koje je Francuska želela da spreči.
– Postoji razlog za zabrinutost. Kolaps Zapada prati povratak brutalnosti i hijerarhizaciji: ljudi se potčinjavaju onima koji su superiorniji i tuku one koji su slabiji. Amerikanci to rade Evropljanima, a Nemci su to progutali izborom Fridriha Merca. Potreban im je žrtveni jarac. Za sada je to Putin. Ali francusko-nemački odnosi se pogoršavaju.
Da li Makronova spremnost da podeli nuklearne snage sa Nemačkom ukazuje na želju za potčinjavanjem?
– Merc iznosi veoma neprijatne komentare o Francuskoj. Rat u Ukrajini vodi ka globalnoj konfrontaciji između bivših kolonija i Zapada koji ih je eksploatisao. A unutar raspadajućeg Zapada, stari sukobi se ponovo pojavljuju. Šta god da se desi u Iranu, poraz Zapada i njegove civilizacije je neizbežan. Tramp ne može da zaustavi svoju imploziju; on je ubrzava. Kinezi i Rusi naoružavaju mule, a Amerikanci su morali da shvate da jedan nosač aviona nije dovoljan. Niti su dovoljna dva. Režim u Teheranu ne može da odustane, a Tramp ne može da se uzdrži od napada jer bi tada zaista izgubio obraz – nakon što je obećao pobunjenicima svoju pomoć.
Lorenco Berti: Slučaj mitropolita Arsenija i progon Pravoslavne Crkve u Ukrajini
Povukao se na Grenlandu.
– To je bilo pozorište; neće započeti rat protiv Danske. NSA prati celu Evropu iz Danske. Grenland je sporedna predstava apokalipse.
Uporedili ste to sa raspadom Sovjetskog Saveza.
– Tada nije ispaljen nijedan metak; Rusi su prihvatili kraj svog carstva sa velikim dostojanstvom.
Ukrajina je stekla nezavisnost.
– Rusi su se veoma elegantno oprostili od komunizma. Njihovo carstvo nije bilo zasnovano na eksploataciji svojih satelita; sami su se mučili staljinizmom. Period nakon sloma bio je izuzetno težak, a Rusi su iza sebe imali vekove totalitarne vladavine. U poređenju sa Rusijom, Amerika i Evropa su jadni gubitnici. Posebno Amerikanci, čija je istorija do tada predstavljala ogroman uspeh.
Da li vidite da Amerikanci igraju ulogu Trećeg rajha u Trećem svetskom ratu?
– Oprezan sam prema poređenjima sa 1930-im. Situacija je drugačija. Ali naravno da postoje sličnosti. Za Trampa, diplomatija je širenje laži. Kada govori o pregovorima, možete biti sigurni da dolazi rat. Tako je delovao i Hitler.
Tramp još nije započeo rat.
– Nije poslao kopnene trupe – jer mu nedostaje moć da to učini: društvo ne prihvata žrtve, a to je generalno slučaj na Zapadu. Niko ne voli da vodi rat, čak ni Rusija. Čak je i Putin oprezan sa svojim ljudskim resursima; nije uvukao svoje stanovništvo u totalni rat. Tramp takođe neće poslati kopnene trupe u Iran. Još uvek smo u fazi retorike i vazdušnih udara. Režim mula je oslabljen ustankom. Intenzivno bombardovanje bi moglo da izazove građanski rat. Moglo bi da izazove haos i pokrene unutrašnje borbe. Rat u Ukrajini mi sada deluje kao građanski rat koji su podstakli Amerikanci.
Grenland je samo sporedna predstava apokalipse
Promena režima u Iranu nikako nije u njihovom interesu. Mule su užasan režim, ali džamije su prazne. Nacionalistička vlada sa podrškom stanovništva ne bi bila ništa manje neprijateljski nastrojena prema SAD. Kao i 1930-ih, danas nam nedostaje mašte. Holokaust je bio moguć jer niko nije mogao da zamisli Aušvic. Stvarnost preplavljuje našu maštu.
Verovatno ste u pravu, i trebalo bi da čitamo više naučnofantastičnih romana da bismo razumeli sadašnjost. Politika se zasniva na učenju lekcija iz prošlosti.
– Više nego prošlost, zaista bi trebalo da nas zanima pitanje šta bi se moglo dogoditi, a šta ne možemo ni da zamislimo. Centralno pitanje koje me zaokuplja, gotovo do opsesije, jeste: Šta se dešava sa Nemcima? Amerikanci žele da budu Amerikanci, a Rusi žele da ostanu Rusi.
AfD se ne može porediti sa Nacionalnim okupljanjem. To je stranka čija je agresivnost zastrašujuća. Istovremeno, nemačka elita se upoznaje sa idejom rata. Šta će se desiti ako se AfD i CDU udruže? Hoće li se tada nemački nacionalizam susresti sa nemačkim militarizmom? Da li je Nemačka na ivici da ponovo postane autoritarno društvo jer to odgovara njenom temperamentu? To su stvari o kojima danas moramo da razmišljamo.
Postoji li nagoveštaj odgovora?
– Sva moja neostvarena proročanstva ticala su se Nemačke: zato što sam pogrešno mislio da bi Nemci ipak mogli biti kao Francuzi. Kada su Šreder i Širak protestovali protiv rata u Iraku zajedno sa Putinom, video sam to kao dobrodošlo zbližavanje i verovao sam da Pariz treba da deli svoje mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija sa Berlinom.
Nemačku sam video kao lidera suverene Evrope. Moje nade su se izjalovile. Nemačka je odmah počela da sprovodi sopstvene odluke bez konsultacija sa partnerima: od postepenog ukidanja nuklearne energije do prijema izbeglica. Nemačka je delimično odgovorna za Majdan, jer je Ukrajini ostavila izbor: Rusija ili Evropa. Čak i u svojoj knjizi o Ukrajini, u kojoj snažno kritikujem Ujedinjeno Kraljevstvo, pošteđujem Nemačku jer sam se uglavnom slagao sa Olafom Šolcom.
Zašto Nemci ne mogu postati Francuzi?
– Kao demograf, proučavao sam porodične strukture seljačkog društva. One i dalje oblikuju političku kulturu. U zemljama gde su braća imala jednaka prava, preovladala je ideja ljudske jednakosti. To je bio preduslov za univerzalističke revolucije, poput onih u Francuskoj i Rusiji. Rusija je ostvarila komunizam, koji se odnosio na sve.
U Nemačkoj revolucija nije imala šanse jer braća nisu imala jednaka prava. To objašnjava njenu sklonost ka autoritarizmu. U Nemačkoj preovlađuje ideja nejednakosti među ljudima i narodima; za razliku od Rusije i Kine, ona ne može da zamisli multipolarni svetski poredak.
To odmah postavlja pitanje zašto Francuska, sa svojom tradicijom jednakosti, ne staje na stranu Rusa: zato što se potčinjava nemačkoj hegemoniji. Makronova spremnost da podeli atomsku bombu slabi nacionalni suverenitet. Za Nemačku su zamislivi samo hijerarhijski odnosi. Nemci žele da dominiraju Evropom jer to odgovara njihovom temperamentu. Na kraju krajeva, oni su ponovo najjača sila.
Jednom nacista, uvek nacista. Bićeš optužen za sistemsko neprijateljstvo prema Nemačkoj.
– Ne prvi put. Moja procena nije optužba, već zapažanje. Divim se i priznajem superiornost Nemaca u mnogim oblastima kulture.
Vi govorite kao antropolog. Da li u nemačkoj podsvesti postoji čežnja za pobedom nad Rusijom, za osvetom za Drugi svetski rat?
– Ne bih to nazvao osvetom. Posle rata i ponovnog ujedinjenja, niko nije mogao da zamisli koliko brzo će Nemačka prevazići svoje izazove. To je kompliment. Ova zemlja je drugačija; ima ogroman potencijal. Ali naravno, Nemci znaju ko je pobedio Vermaht. Agresivna retorika Rusa ostavlja utisak da su prevareni za svoju pobedu. Poricanje pobede Rusije jednako je poricanju poraza Nemačke.
Nakon ponovnog ujedinjenja, raspad Sovjetskog Saveza je takođe stilizovan kao pobeda Zapada, a Rusima je uskraćeno priznanje za oslobađanje od komunizma – nešto što Nemci nisu uspeli da postignu sa Hitlerom.
– Poraz iz 1945. se odbacuje kao da on i nacionalsocijalizam nikada nisu postojali.
Istovremeno, nacistička prošlost je sveprisutna kao nemačka opsesija, a protiv AfD-a se bori kao da je reč o otporu nacistima. Kod kuće protiv Hitlera, u Evropi protiv Putina.
– Da li su Nemci zaista toliko opsednuti Hitlerom? Ako je tako, postoji nešto u njihovoj podsvesti što ja nisam video. A to bi značilo: Rizici su daleko veći nego što sam ikada zamišljao. Zaista živimo u naučnofantastičnom romanu. Elite su ostale bez objašnjenja i planova. Drže se EU, koja onemogućava bilo kakvu odluku i čija je percepcija stvarnosti iskrivljena. Nemačka vlada Evropom, ali to nije dozvoljeno reći. Imamo potpuno iskrivljen pogled na prošlost koja upravlja našom sadašnjošću i ne možemo da zamislimo budućnost. A ako ne znate kuda idete, bar možete da se držite rusofobije.
Ta rusofobija koja proizilazi iz antifašizma, gde Putin igra ulogu Hitlera. Takođe, postoje napori da se zabrani AfD.
– Ne poznajem Nemačku dovoljno dobro da bih ovo komentarisao. Ponekad ispričam vic, i nije smešan. Ne znam, nisam siguran… Da, možda je zaista ovako: Nemačka daje oduška svom autoritarnom temperamentu. Ljudi porede AfD sa Nacionalnim okupljanjem, Marin Le Pen, sa Melonijevom i Putinom, a Melonijevu sa Trampom. Ova poređenja se vrte u krug. Ono što je zajedničko svim ovim zemljama jeste povratak naciji.
Nemci takođe žele ponovo da budu Nemci. Ova dinamika je zahvatila sve stranke: SPD, CDU, AfD. Razlike između postnacionalnih ideologija postaju manje oštre. U Americi postoji približavanje neokonzervativaca, koji su propagirali rat kao sredstvo uspostavljanja demokratije, i pokreta MAGA, koji je želeo da ga zaustavi. U Nemačkoj je zamislivo spajanje CDU i AfD. I zamislivo je da će se povratak autoritarnoj naciji ovog puta maskirati kao borba za slobodu i demokratiju.
Kako ocenjujete dešavanja u Francuskoj, čijom politikom dugo dominira borba protiv populista i neofašista, i gde radikalizacija levice budi strah od građanskog rata između „antifašista“ i „fašista“? Žan-Lik Melanšon iz „Nepokorene Francuske“ opisao je izbore sledeće godine za naslednika Makrona kao „konačan obračun“.
– Ova opozicija parališe Francusku. Nijedna stranka ne želi da ukine evro ili da napusti EU. Samo radikalna pobuna može da prevaziđe ovu političku nemoć. Potreban nam je pokret koji prepoznaje naše kolektivne interese i ostavlja postnacionalne ideologije iza sebe. Tog nema nigde na vidiku.
Ko će biti sledeći predsednik?
– Ne znam, nisam prorok. Iako imam tu reputaciju.
Osama bin Laden, glavni organizator napada na Kule bliznakinje, proširio je taj napad po svetu. Bežeći od Amerikanaca početkom milenijuma, citirao vas je kao proroka: posle kraja Sovjetskog Saveza dolazi pad američke imperije. Za koga ćete glasati?
– Nemam pojma.
Možda Dominik de Vilpen koji je, kao ministar spoljnih poslova pod Žakom Širakom, vodio kampanju protiv američke invazije na Irak?
– On je jedini političar koji može barem da računa na moje simpatije.
Hteo si da ispričaš još jedan vic.
– Radi se o koncentracionom logoru za Jevreje koji su zatvoreni i istrebljeni zato što su antisemiti.
Ova ideja mi se ne čini nimalo neverovatnom, s obzirom na mentalnu zbunjenost i preovlađujuću retoriku koju ste opisali. Ali, hajde da ostanemo u domenu naučne fantastike: Da li će Francusku napasti ne Rusija, već „najjača vojska u Evropi“?
– Ne, ne mislim tako, barem ne na srednji rok. Nemačka nije sposobna za to; mi imamo atomsku bombu. Novinari i političari su zaboravili da ju je De Gol napravio da nas zaštiti od Nemaca. Ako se još više razbesne protiv Rusije, to bi moglo da primora Putina da upotrebi taktičko nuklearno oružje. Mogu samo da se nadam da ruske rakete nisu usmerene na Daso, već na fabrike Rajnmetala.
Izvor: Novi Standard
