(Фото: Вијести)
Можда три јахача парламентарне апокалипсе – Мандић, Медојевић и Кнежевић, збиља имају сугестивну моћ да се представе као „једни од нас”, као „момци из комшилука”, односно – као они што заступају обичан, ојађени народ. Онај са завојем око руке – тако налик многима који су претучени и злостављани. Овај прича вицеве и духовито се шегачи на тему економске проблематике и криминала – ма као да је изашао из неког радничког бирцуза. Трећи – „опасно” пријети да ово више не може овако и да ће се убрзо стати на крај свему… Кажем, сугестивно личе нa било ког од нас. Али личе на наше тамне, блиједе и поражене стране.
Искрен је само њихов јад и озлојеђеност. Неискрена је њихова најава да ће побједити и да знају шта ће са собом. Њихов облик живота и политичке егзистенције безнадежно и неповратно је опозицион. Навикли да сједе у опозиционим клупама, навикли да су прогоњени и поражени, навикли да им ни једна замисао не пролази. Креатори грађанског протеста, мирног и све бројнијег, за који су послије свега неколико вечери рекли да „не преузимају даљу одговорност”. Штрајкачи глађу – који су остали у животу упркос неиспуњеним захтјевима. Они које је свештенство током литија љубазно сугерисало да се држе по страни. Изгубљени у простору и времену. Још су у изборној ноћи велике народне побједе изгледали погубљено без јасне oријентације да ли да славе или да брину? Природна антитеза ДПС-а, њих тројица су знали, предосјећали да им без ДПС-а нема егзистенције, ни смисла. Зато се не сналазе у перспективама које назиру или јасно виде Црну Гору без ДПС-а. Ситуација у коју су запали најновијим срљањем од „оће руши Владу” до „неће руши Владу” најсликовитије показује колико су пупчаном врпцом везани за ДПС, и колико су њихов идентитетски и политички алтер его. Бахатост, насилност и безидејност једини су облици њихове акције. Зато су пријемчиви за калемљење на друге пројекте и изигравање продужених руку других центара моћи, а потпуно бесплодни у самосталним акцијама.
Док буде трајао овај парламентарни сазив, они ће бити дупликат ДПС-ове деструкције и мрцварења било каквог напредног покрета, а у сваком наредном надамо се да ће ова тројица отићи у политичку пензију заједно са четвртим партнером у јахању чисте свијести овога народа – Милом Ђукановићем. Или како рече наслов једног подгоричког дневника „Хоће без ДПС-а, а не могу без ДПС-а”.
Милија Тодоровић
