Пише: Адријана Ђоројевић
Поводом обиљежавања значајног јубилеја – 130 година од рођења и 50 година од смрти Риста Стијовића, Музеји и галерије Подгорице припремили су пројекат ,,Ристо Стијовић 130/50“ у оквиру којег публика може да се упозна и са библиотеком овог великог вајара. Библиотека, коју је Стијовић поклонио свом родном граду, изложена је у мањем објекту комплекса галерије ,,Ристо Стијовић“ у Старој вароши.
Историчарка умјетности и кустоскиња Слађана Жуњић екипи Побједе представила је дјела из библиотеке Риста Стијовића коју чини више од 300 публикација. У значајном броју књига забиљежене су посвете којима се аутори врло лијепим ријечима, са пуно поштовања, наклоности и љубазности обраћају Стијовићу.
РАЗНОВРСНО
У библиотеци доминирају дјела из књижевности и ликовне умјетности, уз један мањи број историјских књига. Посебно је, што се тиче ликовне умјетности, занимљиво што су ту монографије о страним и југословенским умјетницима, о музејским ризницама, чак и публикације са цртежима, док је из области књижевности фонд доста разноврстан.
– Библиотека чува стара издања реномираних домаћих и страних издавача. Након увида у библиотеку добијамо упечатљивији утисак о Ристу Стијовићу, некако га боље познајемо, поготово када прочитамо посвете којима му се обраћају угледне личности тога времена са пуно пажње, уважавања и наклоности. Он је личност која је остављала утисак који траје. То је оно што је кључно – истакла је Жуњић.
Она нам је показала неке занимљиве посвете у књигама које су упућене Стијовићу.
– Рецимо, у књизи историчара умјетности Вељка Ђурића ,,Сликари и вајари из Црне Горе 1900-1960“, која је објављена 1964. године у издању Умјетничке галерије Цетиње, налази се посвета: ,,Драгом чика Ристу, у знак поштовања и дивљења његовом вајарском дјелу, В. Ђурић, Будва, 27. 7. 1964. године“. Овдје је још једна посвета у публикацији монографског каталога која је објављена на француском језику 1973. године, а претходно и у Риму 1972. године. Ријеч је о каталогу који је пратио изложбу ,,Модерна црногорска умјетност од 1945-1970“. Њу су припремили и текст каталога урадили Милан Маровић и Олга Перовић. У посвети је наведено: ,,Драгом стрику Ристу Стијовићу, у знак пажње и захвалности на помоћи поводом ове значајне акције. Пријатељски, Милан Маровић и Павле Ђоновић, Београд, 15. април 1973. године“. То нам показује да су они на припреми изложбе сарађивали и када прелистате овај каталог видјећете на почетку Стијовићеве скулптуре – истакла је Жуњић.
Посебно је издвојила књигу Емила Золе ,,Рад“, публиковану у Паризу на француском језику 1901. године. Ово је најстарија књига у библиотеци.
– На првој унутрашњој страни књиге написано је име Ристо Стијовић, скулптор, на фрацуском језику, улица у којој је живио у Паризу и датум 14. 2. 1921. године. Могуће је да је то Стијовићев потпис. Истакла бих и посвету Михаила Лалића у књизи ,,Гости“ објављеној 1967. године у којој он каже: ,,Поштованом и драгом Ристу Стијовићу, ствараоцу лијепих облика, у знак пријатељских осјећања, Михаило Лалић, Београд, 3. 12. 1967. године“. Дио библиотеке су и четири књиге са посветама које је написала Зора Ђурић, супруга Милоша Ђурића у књигама које је он написао, превео или приредио. Ријеч је о истакнутом класичном филологу, филозофу, академику и професору који је био један од најугледнијих свјетских хелениста тога доба – казала је Жуњић.
МОНОГРАФИЈЕ
Што се тиче ликовне умјетности, у библиотеци је неколико монографија које се тичу југословенских умјетника.
– Ту је књига Миодрага Протића о Милану Коњовићу, као и монографија о Петру Добровићу у којој је предговор написао Мирослав Крлежа. Од књига о скулптурама занимљива су издања ,,Скулптура на београдском Новом гробљу“ гдје има доста скулпторских дјела која су радили његови савременици из међуратног периода, а и касније. У склопу ове скулпторске цјелине постоји и неколико портрета и рељефа Риста Стијовића. Занимљиво је и издање ,,Сеоски надгробни споменици у Србији“, који су као изворно експресивни и упечатљиви вјероватно били посебно занимљиви Ристу Стијовићу – истакла је Жуњић.
Дио библиотеке су и монографије из ликовне умјетности реномираних страних издавача, међу којима је неколико америчких, углавном из педесетих година (Harry Abrams INC New York, The Mac Millan New York, Pantheon Bollingem Foundation New York и др.), као и француских публикација (Skira, Le livre de poche Paris и др.), чија су најстарија издања из двадесетих година XX вијека.
Дјела Достојевског и Крлеже из 30-их година прошлог вијека
У библиотеци Риста Стијовића, посебно изненађење за Слађану Жуњић била су књижевна дјела.
– Ми у његовој библиотеци налазимо књиге реномираних издавачких кућа из Београда. Ту су занимљива издања Народне просвете гдје налазимо 15 књига Достојевског из 1933/34. године. Данас имају вриједност антикварних књига. Истраживала сам о тој издавачкој кући и видјела да је у то вријеме за овог издавача Достојевског преводила Десанка Максимовић. Издвајамо и издавачку кућу Српска књижевна задруга од које имамо више од 50 публикација међу којима су најстарије иностране из 1922. године. Имамо и више од 30 публикација у издању Просвете из Београда – казала је Жуњић, додајући да посебно издваја књигу Мирослава Крлеже ,,Глембајеви“, издање из 1933. године, загребачке Минерве, као и публикацију ,,Монахиња Јефимија“ објављену у Београду 1936. године у издању Удружења универзитетски образованих жена.
Извор: Побједа
