Ко је био бољи, Маруновић или Бокан!? Ово питање јесте јавни биланс недавне емисије у којој су укрстили шпаде два редитеља, Данило Маруновић и Драгослав Бокан
Оно што је заправо невјервотано јесте што је ријеч о два редитеља, који изгледа треба да режирају наше историјско памћење, а све за потребе својих политичких налогодаваца, Мила Ђукановића и Александра Вучића.
Бокан још располаже неким историјским образовањем, док је Маруновић очито историјски неписмен. Црногорац који проглашава сердара Јанка Вукотића „епским издајником” нити је Црногорац, нити је писмен, да не кажем, шта друго.
Дочим, мени је остало и даље бизарно како су ова два „редитеља” успјела да се наметну као некакви репрезенти „црногорског” и „српског света”. Можда зато што се у редитељском послу нијесу пронашли, те су ријешили да своје таленте валоризују као режисери својих идеолошких финансијера, а и фантазија.
То је, дакле, бизарно, али има нешто што још бизарније. Читава емисија је оставила утисак да је чак и један окорели националиста и човјек службе Драгослав Бокан дјеловао као прави демократа и космополита у односу на необразованог Маруновића, који, иначе, воли да се куне у свој либерални и демократски педигре.
Дочим, ко је из ових или оних разлога, задњих деценија био у прилици да прати „историјско” испирање мозгова у продукцији портала Аналитика, Антена М и листа Побједа, нема се чему чудити. Све што Маруновић булазни није ништа него сажвакана скрипта, који су сачинили такви зналци какви су Андријашевић, Растодер, Николаидис и Аџић.
Ну, свему томе Маруновић је додао свој губер којим се огрне кад му је од Бокана зима, потом колекцију својих прстенова, те своје „каме-хаме таласе”, што ће знати они који воле цртаног јунака Гокуа (Гохана), а у чему ће психотерапеути видјети страшна знамења нарочите дефлексије.
Што се пак Бокана тиче, па он дуго опстаје на медијском небу, он је стари лисац у јагњећој кожи. Подвлачим, лисац, а не вук (Драшковић, ни Бранковић, просто лисац ала Миломир Марић). Овог, и само овог пута, све му свесрдно праштам, али не што је показао да је друг Марун бесловесан (то смо слутили), него што је показао да не чита само сабрана дела друга Миломира.
Милован Урван
