У складу са чувеном трилогијом Kшиштофа Kишловског, осврнуо бих се парцијално на сегменте анти-триколорства ново-комита и ДПС-а. Па да почнемо од: црвене.
Пише: Наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Боја комунистичке идеологије очигледно је свој пигмент преточила и у свијест ДПС идеолога. Јер, нема другог објашњења за то, како и зашто се они огрћу тробојком читав свој политички вијек, а онда, наједном, чак и ако су промијенили став око званичне заставе, не могу да задрже свој бијес према сопственој прошлости и прогоне сваког оног ко поштује три боје револуционарне и националне Европе.
Kако каже Ћопићев Николетина Бурсаћ: „Партија и комесар рекли: нема више Бога“. Е тако се збило и на неком од конгреса ДПС-а. Не само што су тробојку замијенили другим стегом, него су презрели сваки моменат политичког постојања у ком су истицали заставу са три боје.
Једноставно, изван партијског једоумља, не би било могуће тако, на пречац и без остатка, пљунути на све што си радио до данас. Зато мислим да је прва боја црногорске тробојке и црногорске народне ношње, као боја бољшевизма, сама собом разлог зашто ДПС сада овако лудује.
До читања у сљедећем броју…
