(Foto: Vijesti)
Možda tri jahača parlamentarne apokalipse – Mandić, Medojević i Knežević, zbilja imaju sugestivnu moć da se predstave kao „jedni od nas”, kao „momci iz komšiluka”, odnosno – kao oni što zastupaju običan, ojađeni narod. Onaj sa zavojem oko ruke – tako nalik mnogima koji su pretučeni i zlostavljani. Ovaj priča viceve i duhovito se šegači na temu ekonomske problematike i kriminala – ma kao da je izašao iz nekog radničkog bircuza. Treći – „opasno” prijeti da ovo više ne može ovako i da će se ubrzo stati na kraj svemu… Kažem, sugestivno liče na bilo kog od nas. Ali liče na naše tamne, blijede i poražene strane.
Iskren je samo njihov jad i ozlojeđenost. Neiskrena je njihova najava da će pobjediti i da znaju šta će sa sobom. Njihov oblik života i političke egzistencije beznadežno i nepovratno je opozicion. Navikli da sjede u opozicionim klupama, navikli da su progonjeni i poraženi, navikli da im ni jedna zamisao ne prolazi. Kreatori građanskog protesta, mirnog i sve brojnijeg, za koji su poslije svega nekoliko večeri rekli da „ne preuzimaju dalju odgovornost”. Štrajkači glađu – koji su ostali u životu uprkos neispunjenim zahtjevima. Oni koje je sveštenstvo tokom litija ljubazno sugerisalo da se drže po strani. Izgubljeni u prostoru i vremenu. Još su u izbornoj noći velike narodne pobjede izgledali pogubljeno bez jasne orijentacije da li da slave ili da brinu? Prirodna antiteza DPS-a, njih trojica su znali, predosjećali da im bez DPS-a nema egzistencije, ni smisla. Zato se ne snalaze u perspektivama koje naziru ili jasno vide Crnu Goru bez DPS-a. Situacija u koju su zapali najnovijim srljanjem od „oće ruši Vladu” do „neće ruši Vladu” najslikovitije pokazuje koliko su pupčanom vrpcom vezani za DPS, i koliko su njihov identitetski i politički alter ego. Bahatost, nasilnost i bezidejnost jedini su oblici njihove akcije. Zato su prijemčivi za kalemljenje na druge projekte i izigravanje produženih ruku drugih centara moći, a potpuno besplodni u samostalnim akcijama.
Dok bude trajao ovaj parlamentarni saziv, oni će biti duplikat DPS-ove destrukcije i mrcvarenja bilo kakvog naprednog pokreta, a u svakom narednom nadamo se da će ova trojica otići u političku penziju zajedno sa četvrtim partnerom u jahanju čiste svijesti ovoga naroda – Milom Đukanovićem. Ili kako reče naslov jednog podgoričkog dnevnika „Hoće bez DPS-a, a ne mogu bez DPS-a”.
Milija Todorović
