Пише: Дејан Кожул
На београдском Институту за филозофију и друштвену теорију представљени су резултати истраживања о функционирању неформалних мрежа које настају кад друштвене структуре закажу на подручју југоисточне Еуропе. Резултати су упозоравајући, али и нису специфични само за овај дио Еуропе.
Књига “Заробљена друштва у Југоисточној Европи: Мреже поверења и контроле” бави се растућим раскораком између начина на који институције функционишу “на папиру” и начина на који се проблеми свакодневно решавају широм региона.
Заснована на резултатима трогодишњег истраживачког Хоризон 2020 пројекта ”Closing the Gap Between Formal and Informal institutions in the Balkans (Но 693537)” на коме је радило више од четрдесет истраживача и истраживачица из девет земаља Југоисточне Европе, књига пружа дубински, мултидисциплинарни увид у неформалне мреже које настају када формалне државне структуре закажу.
Истражујући танку линију између креативног решавања проблема и ризика од клијентелизма, корупције и политичког утицаја, аутори и ауторке нуде ново разумевање питања државног легитимитета, ограничења процеса европских интеграција и начина на које се неформалне мреже подршке могу временом претворити у механизме друштвене контроле.
Наведено стоји у уводу књиге коју се на Институту за филозофију и друштвену теорију у Београду представили двојица од троје потписаних аутора – Ерик Горди и Предраг Цветичанин. Трећа, Алена Леденева, била је оправдано одсутна.
Рокада Ане Брнабић: Дневником увреда до идеалног кандидата за напредњачку скупштинску норму
Истраживање је радило 40 истраживача, а учествовало је девет института. Анкетирано је 6040 испитаника, урађена су 422 интервјуа, од тога 100 са инсајдерима, односно људима који су директно учествовали у неформалним праксама, анализирано је више од 2.000 медијских извештаја и 10 студија случаја, навео је Предраг Цветичанин.
Ерик Горди је нагласио да је истраживање финансирала Европска комисија (ЕК) јер су сматрали да ће бити корисно у контексту европеизације земаља Западног Балкана. Навео је да те “европеизације” нема на делу, иако извештаји ЕК често пишу да постоји напредак у одређеним пољима.
– Сав напредак се састоји у томе да парламенти усвоје неке законе. Парламент добија пакет од 200 закона који су углавном преузети од других држава у Европи и онда их све изгласају по хитном поступку, без дебате, без тога да је неко од посланика чак читао те законе и онда након што су усвојени иду без примене, а живот остаје исти. Зато мислимо да је читав процес европеизације површан процес и да се не тиче онога што смо ми звали “the way the things are” – истакао је он и прецизирао да је суштина истраживања да се види шта људи стварно раде, како добијају бенефиције од државе, како добијају посао итд.
Сазнало се нешто што се већ знало – оно што се не може урадити законом, уради се преко пријатељских, родбински, комшијских и осталих веза. Као највећи проблем оваквог начина решавања проблема Горди наводи да су те мреже под контролом најјачих актера у друштву, а нарочито политичких странака, па да тако мреже међусобног поверења постају мреже контроле.
Србија је држава у којој је та мрежа достигла врхунац јер се данас без партијске исказнице не може запослити ни као кафе кувар/ица. Горди напомиње да тај систем датира и пре доласка СНС-а, који су додатно усавршили систем контроле неформалних мрежа.
У таквом систему институције не функционишу, што је одлика заробљене државе, али није само држава заробљена, но и друштво, истиче Предраг Цветичанин.
– Уочили смо се да је механизам доминације политичких елита над грађанима, синдикатима, невладиним организацијама, медијима, компанијама, актерима цивилног друштва, економског живота кориштен да се владавина елите продужује у бесконачност и да се фабрикује легитимност која суштински не постоји. Тако да је заробљено друштво гигантска коруптивна мрежа која држи под контролом читаво друштво – нагласио је Цветичанин.
Од занимљивости са терена издваја разговоре са људима из претходне власти, као и са онима који су разочарани у актуелну, а који су били део власти. Они су објаснили да путем контроле тих неформалних пракси власт себи може обезбедити до 40 % гласова и то пре избора, па су избори практично решени. Цветичанин је подсетио на Стаљинову максиму да “ако се избори добро организују нема потребе да буде гласања”.
– Овде су избори перформанс за домаћу и међународну јавност, а избори се решавају још раније. Они тачно знају колико ће гласова добити – напоменуо је Цветичанин.
То је доњи део пирамиде који постепено губи поверење у актуелну власт да могу да им реше обична питања попут легализације куће, рушење гараже комшије итд. Зашто? Зато јер се љуља и горњи део подстакнут актуелним протестима, након пада надстрешнице у Новом Саду.
Горди истиче да је та катастрофа у Новом Саду директан производ тога што су уговори за јавне послове склопљени неформалним мрежама, са компанијама које су повезане са странкама на власти. – То је био догађај који је на елементаран начин представио основни проблем ових друштава – подцртао је он.
Добровољног изласка, међутим, нема јер се коруптивни систем и појединци међусобно одржавају, па тако и ако неко изађе формално из власти, па чак буде и осумњичен за кршење закона, режим не да своје људе, напоменуо је Предраг Цветичанин.
– Док сте део екипе не можете да будете кажњени. Тог момента кад неко од њих буде осуђен, поверење нестаје, вели он. Такође је напоменуо да се тог момента читава пирамида руши за један дан, што се десило 5. октобра 2000. Али, то не доводи до темељних друштвених трансформација, јер период ентузијазма доноси огромне пробоје, али друштво се оцењује по томе како се понаша у рутини – упозорио је Цветичанин.
Такође је нагласио да су друштвене промене споре, али да је Србија ушла на погрешан колосек, на ком се налази и Хрватска, сматра Цветичанин, иако, додаје не постоји баш тотална власт ХДЗ-а, као што је то случај са СНС-ом, али да су по свему осталом идентични, а у то спадају начини понашања, начин добијања ресурса итд.
Како се смањује утицај неформалним мрежа на конкретном примеру објаснио је Горди, напоменувши да су радили анкету са бизнисменима у БиХ који су им рекли да месечно потроше око 200 КМ, да би људима из бирократских институција платили кафе, ручкове, купили поклоне итд.
– Све то заједно испада око 3 % БНП, што за БиХ значи да су те кафе, ручкови носе вредност која је готово једнака приходу од туризма. То су велики бројеви. Тај износ, који се сматра, уласком у систем неформалних мрежа, драстично је смањен у Северној Македонији кад је уведен систем за онлајн регистрацију нових предузећа, након чега се смањио износ за кафе и ручкове – истакао је Горди.
Неформалне праксе нису специфичност само земаља Балкана, напомиње Горди, јер те неформалне праксе постоје и у демократски развијенијим земљама, што је по њему нормално, јер истиче да би све остало личило на научну фантастику.
Извор: Портал Новости
