Мило Ђукановић и Александар Вучић, (Фото: Данас)
Мило Ђукановић и Александар Вучић, (Фото: Данас)
Баш је тужно гледати лелекање и кукање над ЦГ, најприје Вучићевих садашњих министара а потом Милових бивших медијских перјаница. Али не тужно због жалости коју ове двије стране насилно угуравају међу нас, него због естетике пропалог покушаја новог завађања народа. Лијепо се види како недостају једни другима из не тако давног периода уиграних дуплих пасова: Вучић напада ЦГ, ДПС је „јуначки“ брани + ДПС напада црногорске Србе, кад оно – Вучић их брани. И тако (су мислили) у недоглед. Сад? Бјесне и пјене час једни час други.
Вучић отворио баражну вербалну паљбу, истури министре па онда он зачини, а овамо, наравно, има ко је спреман то да слуша. Шуковићи, Живковићи, ЦДМ-овићи…. Кукају како нико из нове власти не брани државу од „настаја из Србије“
Ако Јаков Милатовић предсједник, и двије Владе у летећој измјени издрже да не проговоре ни ријечи о овом куку-леле дуету ратних хушкача, биће то једна од њихових најбриљантнијих побједа од како им је народ прије три године дал власт.
Зато су је, између осталог, и добили. Да нас избаве од тог вучићевско-ђукановићевског контролисаног залијетања: држ’те ме убићу га.
Ако их одигноришу као досадне љетње комарце, показаће да су стасали за мирну и дугу политичку јесен, која умије лијепо да роди.
Филип Драговић