Пише: Миодраг Павловић
Овога пута
умро је неко близу
Реквијем
у сивом парку
под затвореним небом
Жене су пошле за мртвим телом
смрт је остала у празној соби
и спустила завесу
Осетите
свет је постао лакши
за један људски мозак
Пријатна тишина после ручка
босоног дечак седи на капији
и једе грожђе
Зар ико остане веран
ономе што изгуби
Не журите се са смрћу
нико на никог не личи
синови мисле на играчке
И не опраштајте се при одласку
то је смешно
и погрдно
Извор: Феномени
