Из васељенске ти престонице пишем. Стојим на прозору, ја царев гост и слушам жамор на улицама иза дворског зида, разговоре соколара пред ручак и складне повике веслача у луци. Клечао сам јутрос на мрамору а вечерас ћу слушати песме покајнице. С госпама мирисавим за трпезом ти седим и тако прогнан у царском граду живим свеједно … Настави са читањем Миодраг Павловић: Слепи краљ у изгнанству