Piše: Danilo Babić
Krajem oktobra američki predsednik Donald Tramp je otpočeo pripreme za novu spoljnopolitičku avanturu, ovoga puta na afričkom kontinentu. Najpre je 31. oktobra na društvenim mrežama ponovo uvrstio Nigeriju na listu „zemalja od posebne zabrinutosti“ za verske slobode, uz pretnju obustave pomoći toj zemlji. Dan kasnije je naložio Pentagonu da pripremi mogući plan akcije. Zatim, u izjavi novinarima datoj 2. novembra u predsedničkom avionu, dodao je da operacija može biti u vidu slanja trupa na teren ili u vidu vazdušnih udara, sve u cilju zaustavljanja ubistava hrišćana u Nigeriji.
Položaj hrišćana u određenim delovima centralne Nigerije nije lak i oni zaista trpe nasilje. Recimo, u mestu Jelvati u saveznoj državi Benue je u noći između 13. i 14. juna ubijeno oko 100 ljudi, većinom iz hrišćanske zajednice; najmanje 3.000 je raseljeno. Analiza NVO za praćenje oružanih konflikata (akronim ACLED) beleži rast nasilja ciljano usmerenog na hrišćane, počev od 2020. naovamo (konkretno: 21 odsto više u 2021. u odnosu na 2020. godinu, sa daljim rastom prosečnog mesečnog broja). To se dešava uporedo sa opštim porastom nasilja nad civilima u zemlji. Ono što je dodatno zabrinjavajuće je i sporadična primena delova šerijatskih kaznenih kodeksa na hrišćane, u onim delovima gde su muslimani većina. Međutim, položaj hrišćana u Nigeriji je manje-više takav u proteklih četvrt veka, čak i duže.
Empatija ili interes za gas
Odakle onda iznenadno interesovanje za ovaj problem? Da li se Tramp jednog jutra probudio sa viškom empatije? Da li je prosto zažmurio, zavrteo globus i prstom nasumično odabrao narednu zemlju koju će da kinji (naravno, za njeno dobro)? Pravi motivi ove retorike su hibridni. Iz ugla unutrašnje politike, Trampova retorika pogoduje zahtevima evangelističkog dela njegovog biračkog tela i nevladinim lobijima koji Nigeriju vide kroz prizmu progona hrišćana. U spoljnopolitičkoj ravni, on vrši projekciju moći, koja se smatra potrebnom nakon američkog povlačenja iz Nigera i slabljenja operativnih sposobnosti u susednoj regiji Sahela. Time on pokušava da stvori novu tačku za odvraćanje zapadnoafričkog dela ISIS-a i Boko Harama. Nigerija takođe može da bude i važan faktor u gasnoj jednačini sa približno 211 milijardi dokazanih rezervi gasa i već sada snabdeva Evropu putem LNG terminala. U planu je izgradnja dva gasovoda, od Nigerije do Maroka i do Alžira, koji bi se nastavili dalje ka Evropi. Iako je sve ovo i dalje na dugom štapu, moguće je da SAD žele da se pozicioniraju u Nigeriji kako bi osigurale završetak ovih projekata, u cilju daljeg istiskivanja Rusije sa evropskog energetskog tržišta.
Da li je najavljena vojna intervencija pravno i operativno moguća i kako bi izgledala? Bez saglasnosti nigerijskih vlasti, svaki udar bi otvorio pitanja međunarodnog prava, do kojeg je, zbog situacije u Ukrajini, Amerikancima više stalo nego obično. Ako bi pak postojala saglasnost Nigerije, SAD ne bi morale da traže mandat u Savetu bezbednosti UN, već bi se mogle pozvati na već postojeće bilateralne sporazume sa Nigerijom. Za unutrašnju javnost, mogao bi se iskoristiti već pomenuti CPC status Nigerije kao politički okvir. Operacija bez odobrenja Nigerije je malo verovatna.
U praktičnom smislu, najverovatniji model operacije je Somalija 2.0, što podrazumeva precizne vazdušne udare, ograničene operacije specijalnih snaga, pojačanu obaveštajnu saradnju, kao i instruktore i savetnike. Logistički, nakon zatvaranja američkih baza u Nigeru, najrealniji oslonci za operaciju su partnerske lokacije u Kamerunu (vazduhoplovna baza 301 De Garua) i udaljenije regionalne baze pod Američkom komandom za Afriku (AFRICOM), kao i nosači aviona. Drugim rečima planira se „laki otisak“, bez dugotrajnog stacioniranja vojske, a Trampova najava „čizama na zemlji“ je samo instrument zastrašivanja.
Opisani scenario možemo predvideti na osnovu somalijskog iskustva. Prva intervencija u Somaliji (1992-1993) pokazala je kako humanitarna misija brzo klizi u katastrofu koju simbolizuje događaj „Pad crnog jastreba“ što je na deceniju ograničilo apetit za kopnene operacije SAD. Druga intervencija u Somaliji, počevši od 2017. oslanjala se upravo na seriju preciznih udara, partnerstvo sa lokalnim snagama i multinacionalnim mirovnim operacijama, uz minimalan broj američkog osoblja. Preslikavanje skorašnjeg somalijskog modela je najverovatniji scenario za eventualnu intervenciju u Nigeriji.
Havijer Blas: Šta se desilo sa afričkim rastom ili o još jednoj izgubljenoj deceniji
PR akcija
U pogledu efekata intervencije, teško se može očekivati nekakav značajni rezultat kao što je uništenje Boko Harama, pre svega zato što ova organizacija više nije jedinstvena. Postoje tri glavne frakcije: JAS – originalna frakcija; ISWAP – povezan sa ISIS-om i Ansaru – frakcija naklonjena Al kaidi. Drugi razlog je činjenica što teroristi pretežno deluju na geografski nepristupačnom terenu koji isključuje primenu mehanizovanih jedinica, tako da je dugoročan efekat malo verovatan. Kratkoročno se može dobiti obaveštajna prednost i eliminacija nekih ćelija ISWAP-a.
Može se očekivati i jedan negativni efekat. Naime, logično je očekivati da će se terorističke grupe povući preko granice u susedne zemlje, što će destabilizovati ceo region, pre svega Čad i Kamerun. U Kamerunu je politička situacija veoma napeta, što zbog tenzija između anglofonog i frankofonog stanovništva, što zbog činjenice da je devedesetčetvorogodišnji predsednik Pol Bija osvojio osmi uzastopni mandat. Čad bije svoju bitku sa islamskim teroristima i priliv novih svakako predstavlja neželjen razvoj događaja.
Što se tiče reakcija unutar Nigerije, zvanični stav vlade je odbacivanje narativa o genocidu nad hrišćanima. Vlada insistira na suverenitetu, ali istovremeno poručuje da je spremna na saradnju protiv terorizma ako se poštuje teritorijalni integritet. Ministar spoljnih poslova Jusuf Tugar naglasio je da u Nigeriji ne postoji državno organizovana verska represija. Unutar javnog mnjenja dominira ton odbijanja jednostranih akcija, uz pozive da se sa SAD razgovara o obaveštajno-tehnološkoj podršci, sankcionisanju finansijera nasilja i jačanju sopstvenih institucija.
Analitičari naglašavaju da nasilje pogađa i hrišćane i muslimane podjednako, da je ono složen fenomen, i da nije uzrokovano jednostavnom konfesionalnom podelom. Uistinu, problem terorizma je zbir niza strukturalnih socio-ekonomskih problema nigerijskog društva. Bez šireg razvojnog paketa: reforme nigerijskog bezbednosnog sektora, razvoja poljoprivrede i energetike, kao i diplomatske deeskalacije u EKOVAS-u (zajednica država zapadne Afrike), svaka „brza“ akcija, za kakvu se zalaže Tramp, rizikuje da bude samo PR događaj, sa ograničenim efektom na terenu.
Na kraju ali svakako veoma bitno, ovakve „kaubojske“ ad hoc inicijative štete celokupnom afričkom kontinentu, jer odvlače pažnju od bitnijih problema na kontinentu kao što su tekući genocid u Sudanu i protesti protiv diktatorskih režima u Kamerunu i Tanzaniji.
Izvor: Radar
