Politička borba u Srbiji ulazi u novu fazu nakon skupa u Novom Sadu 1. novembra na kojem je obeležena godišnjica pada nadstrešnice. Šta se može očekivati?
Osnovni zahtev studenata i pobunjenog naroda za raspisivanjem izbora nije ispunjen, ali se u međuvremenu desilo nekoliko događaja koji svemu daju novu dinamiku. Najpre rezolucija Evropskog parlamenta, a zatim i izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji je u četvrtak (6. novembar) uručen predsedniku Aleksandru Vučiću, pokazuju za sada jednu novu retoriku i pristup prema srpskom režimu.
To je verovatno i bio razlog zašto je tokom uručenja izveštaja predsednik Srbije, u prisustvu šefa delegacije EU u Beogradu Andreasa fon Bekereta, sve vreme uzdisao, kolutao očima i cinično se smeškao dok su iznošeni delovi tog oštrog izveštaja. Nezadovoljstvo predsednika Srbije se videlo i tokom njegovih izjava pred Fon Bekeretom, koje bi se mogle svesti na jedan pasivno-agresivni stav: odlično ste ovo uradili, proučićemo pažljivo, ali ovo je gomila gluposti i netačnosti.
Zašto vlast protestuje?
Na domaćem planu režim je pokazao da ne odustaje od ideje organizovanja kontramitinga koji – čak i uz neskrivene izmišljotine srpske policije o broju prisutnih – nastavljaju da se s teškom mukom održavaju širom Srbije. Podela dnevnica i tarife su već javna tajna, a isto tako je to i prisiljavanje zaposlenih u javnim preduzećima da tim skupovima prisustvuju.
Niko za sada nije ponudio valjan odgovor zašto vlast protestuje, ali je očita namera da se nekako parira studentskim i građanskim protestima, i da se čeka svaka prilika za provokacije kako bi se protesti protiv režima pokazali kao nasilni.
Stupanje u štrajk glađu Dijane Hrke, majke Stefana Hrke, jednog od poginulih ispod nadstrešnice, doveo je do nove mobilizacije antirežimskih protesta, i u ovom trenutku on je novi motiv okupljanja pobunjenih građana.
Opasnost nakon izbora
Mislim da ćemo skupove na obe strane imati i dalje, ali se sada postavlja pitanje da li oni i za jednu i drugu stranu možda već imaju i izvestan kontraefekat, ističe za DW Vladimir Pejić, iz agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus.
„Ipak sve te skupove vidim u kontekstu nekih narednih izbora, koje možemo da očekujemo po mom mišljenju negde do kraja 2026. godine, ali me ne bi iznenadilo da to bude i početkom 2027 godine. Možda pritisak javnosti, tačnije svih koji su protiv vlasti, bude toliki da ti izbori budu i ranije. Ne mislim da se vlast toliko plaši izbora, koliko se plaši onoga što sledi pre izbora, ali još više se pribojava onoga što može uslediti nakon izbora, odnosno da li će neka druga strana prihvatiti te izbore kao relevantne“, kaže Pejić.
Nastavak satanizacije i polarizacije
Vlast ne može da računa na preveliko smanjivanje tenzija protesta, ali isto tako mislim da poruke Evropskog parlamenta i Evropske komisije jasno pokazuju da vlast ne može računati ni na neku pojačanu represiju, ocenjuje za DW Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji:
„Mora se ići na neku vrstu relaksacije, ali s obzirom na ovu vrstu podele i polarizacije to trenutno izgleda dosta neverovatno. Međutim, vlast će sigurno nastojati da uđe u 2026. sa izborima, kako bi na taj način pokazala da je, eto, izdržala maltene čitav mandat, i kako bi nekako smirila situaciju. U međuvremenu će nastaviti s kombinacijom satanizacije protivnika, podgrevanjem sukoba unutar protivnika režima i kupovinom određenog dela biračkog tela“, napominje prof. Stojiljković.
Dileme studentske liste
Primetni su i sve prisutniji glasovi da je možda vreme da se obelodane bar neka imena s buduće studentske liste za izbore. Glavni argument protiv toga bio je da se ne želi medijska satanizacija režimskih medija protiv imena na toj listi, ali Vladimir Pejić smatra „da je to u trenutku kada su oni postali politički akteri a ne samo neko ko protestuje, oni čini mi se imaju i obavezu da se legitimišu. Ako pričamo o izborima, mislim da je to neophodno i zbog njihovih pristalica. Polako prolazi vreme protiv, i negde dolazi vreme u kojem bi trebalo da budu za nekoga. Ne mislim da je razlog oklevanja strah, već prosto dilema kako oblikovati tu listu da zadovolji što veći broj ljudi“, naglašava naš sagovornik iz agencije Faktor plus.
Mislim da se pre svega mora raditi na nekom političkom programu, dodaje Zoran Stojiljković, „i to pre svega zbog primedbi da studenti obuhvataju prilično širok ideološki spektar, kako se kaže – od Lompara do Bakića, i da je to teško pomiriti. Nakon toga se mogu i otkriti neka imena, kako bi se pokazalo da su to kadrovi s kapacitetom. Ta vrsta insistiranja na tome da nismo samo protiv već da će stvari biti drugačije je veoma važna“, takođe upozorava Stojiljković za DW.
Različiti kriterijumi za opoziciju
Situacija oko delovanja tradicionalne opozicije trenutno nosi previše nepoznanica. Veliki je pritisak da opozicija praktično odustane od izbora u korist studentske liste, ali se to najverovatnije neće desiti.
„Opozicija jeste grešila u prošlosti“, primećuje Vladimir Pejić, „ali mislim da su prema njima bili nepravedni i njihovi glasači. Ono što su glorifikovali kod studenata, kod opozicije su posmatrali kao slabost – ako šetaju onda troše energiju ljudi, ako stoje onda je stajanje uzaludno, ako su malo agresivniji onda kažu ne može nasiljem da se ruši vlast. Ona ipak mora da postoji. Niko njima ne bi trebalo da dekretom dodeljuje procente i slično, ali mislim da nije realno da se opozicija pomiri s tim da ih neko ukloni iz političkog života“, ocenjuje Pejić za DW.
Kompleksni spoljni uticaji
Kada je reč o uticaju Evropske unije na politička dešavanja u Srbiji, naročito nakon oštrijih tonova koji odatle dolaze, Vladimir Pejić skreće pažnju na činjenicu „da je geopolitička situacija sada nešto kompleksnija“:
„Imamo sada više faktora. Tu su Rusija, Kina, aktuelna vlast u Americi, pa bivša vlast u Americi koja još uvek ima neki uticaj. Tu je zatim Evropa, Velika Britanija koja ima značajnu ulogu. Puno je faktora koji opet imaju međusobno suprotstavljene interese. Stoga se s jedne strane mora čuti glas EU, ali s druge strane – ni EU više nije tako jedinstvena. Tako da uticaja ima, ali dosta toga zavisi i od drugih faktora koje sam naveo“, zaključuje Pejić za DW.
Izvor: Dojče Vele
