Novi nacrt plana nabavki u koji je imala uvid redakcija Politika pokazuje naum Nemačke da postane središnji stub kontinentalne odbrane
Preveo: M. M. Milojević
Fridrih Merc još je u maju otvoreno govorio ono što se uglavnom prećutkivalo: Nemačka namerava da od Bundesvera napravi „najsnažniju konvencionalnu vojsku u Evropi“, obavezujući se da će joj „dati sva finansijska sredstva koja su joj potrebna“.
Pet meseci kasnije, nemački kancelar namerava da pridoda vojnu tehniku ovoj ambiciji, prema navodima novog internog vladinog dokumenta u koji je Politiko imao uvid.
Opsežni popis na trideset devet stranica izlaže listu želja procenjene vrednosti od trista sedamdeset sedam milijardi evra. Od toga bi trebalo kupiti kopnena, vazduhoplovna i pomorska borbena sredstva kao i sredstva za ratovanje u sajber prostoru. Dokument je planski pregled nabavki koje će biti uvršćene u nemački vojni budžet za 2026. godinu, ali i mnoge dugoročne nabavke za koje nije naznačen precizan vremenski okvir.
Kada se sve zbirno pregleda, ovo je opsežna putanja za dugo zanemarivano unapređenje nemačkih odbrambenih snaga, čvrsto oslonjeno na domaću industriju.
Politički, naznačeni vremenski raspored je u skladu sa Mercovom pomeraju ka novom finansijskom modelu. Počev od proleća, Berlin je izuzeo odbrambenu potrošnju iz ustavno određenog limita budžetskog prekoračenja, čime je dopuštena održiva višegodišnja vojna potrošnja preko iznosa gotovo iscrpljenog specijalnog fonda vrednog sto milijardi evra opredeljenog za vreme prethodnog kancelara Olafa Šolca.
Stavke sa popisa će se eventualno pojavljivati, u manjim tranšama, kada raspoloženje bude sazrelo za glasanje u parlamentarnom budžetskom komitetu. Za sve nabavke čija se vrednost procenjuje na preko dvadeset pet miliona evra mora se obezbediti saglasnost komiteta.
Stotine milijardi
Spisak pokazuje da Bundesver želi da obezbedi trista dvadeset novih tipova oružja i opreme u novom budžetskom ciklusu. Za sto sedamdeset osam naznačena je ugovorna strana od koje bi trebalo da budu nabavljeni. Ostatak je ‘još uvek otvoren’ što pokazuje da je dobar deo plana modernizacije Bundesvera i dalje u fazi nacrta i priprema.
Nemačke kompanije dominiraju među onim stavkama čiji su potencijalni dobavljači označeni, sa oko sto šezdeset projekata, vrednih oko sto osamdeset dve milijarde evra.
Rajnmetal je među najvećim dobitnicima porudžbina. Industrijska grupa sa sedištem u Dizeldorfu i sa njom povezana preduzeća pojavljuju se u pedeset tri odvojene porudžbine vredne više od osamdeset osam milijardi evra. Oko trideset dve milijarde će biti direktno usmerene Rajnmetalu, dok će još pedeset šest milijardi biti opredeljeno podružnicama i povezanim preduzećima, kao što je program proizvodnje borbenih vozila Puma i Bokser koji se izvodi u kooperaciji sa kompanijom Ka-en-de-es.
Dokument predviđa nabavku 687 vozila tipa Puma, uključujući 662 komada verzije za borbenu upotrebu i dvadeset pet trenažnih vozila koja bi trebalo da budu isporučena do 2035. godine.
U oblasti protiv-vazduhoplovne odbrane Bundesver namerava da pribavi 561 vozila tipa Skajrendžer – sredstvo koje se zasniva na automatskoj artiljerijskoj kupoli kratkog dometa. Ovaj program u potpunosti izvodi kompanija Rajnmetal. Uz to dolaze i granate i ostala municija u velikim količinama.
Vučić Đukanoviću poklonio Đurišića, kao čuvenu Trojansku skulpturu
Dil Difens je drugo industrijsko preduzeće po vrednosti nameravanih porudžbina, odmah iza Rajnmetala. Bavarski proizvođač raketa pojavljuje se u dvadeset jednoj stavci vrednoj sedamnaest 17,3 miliona evra.
Najveći udeo opredeljen je za sredstva tipa IRIS-Te. Ovaj sistem trebalo bi da posluži kao osnova buduće nemačke protivvazduholovne odbrane. Prema dokumentu, Bundesver namerava da pribavi četrnaest potpunih sistema IRIS-T Es-el-em u vrednosti od 3,18 milijardi evra, 396 raketa za sistem IRIS-Te El-el-em za oko 694 miliona i još 300 raketa kratkog dometa Iris-Te El-ef-ka vrednih trista miliona. Zajedno ove stavke koštaju oko 4,2 milijarde evra – što čini Iris-Te jednom od najvažnijih pojedinačnih stavki protivvazduhoplovne odbrane u Bundesverovom planiranju.
Dronovi takođe zauzimaju važno mesto na popisu vojnih trebovanja.
Među skupljim sistemima dronova Bundesver nastoji da proširi svoju flotu naoružanih dronova Heron Te-pe, zajedno sa izraelskim Aj-ej-aj, pribavljanjem municije vredne oko sto miliona evra. Desetak novih Luna En-dži taktičnih dronova za 1,6 milijardi evra. Za mornaricu, četiri uMAWS pojavljuje se u planovima za procenjenu vrednost od 675 miliona evra, što obuhvata rezervne delove, obuku i održavanje.
Nekoliko najskupljih novih Bundesverovih projekata ne odnosi se na kopnene, pomorske ili vazduhoplovne snage – već na sredstva koja će biti postavljena u Zemljinu orbitu. Popis obuhvata više od 14 milijardi evra vredne satelitske programe, poziva na postavljanje novih geostacionarnih komunikacionih satelita, unapređenje zemaljskih kontrolnih stanica i, najabicioniznije, uspostavljane konstelacije satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, po ceni od 9,5 milijardi evra, što bi obezbedilo konstantnu vezu između trupa i komandnih centara otpornu na ometanje.
Ova planirana nabavka u skladu je sa namerom ministra odbrane Borisa Pistorijusa vrednom 35 milijardi evra da se pojača nemačka „svemirska sigurnost“.
Zadržavanje novca kod kuće
Jedna od politički najkontroverznijih stavki na Budensverovom popisu želja jeste potencijalna nabavka do 15 aviona F-35 od američke kompanije Lokid Martin, koji su vredni oko 2,5 milijarde dolara, prema američkom programu izvoza naoružanja Foren militari sejls.
Ova prodaja bi održala netaknutom nemačku ulogu u sistemu deljenja nuklearnih kapaciteta ali bi se takođe nastavio oslonac na američko održavanje, softver i sistem pristupa podacima za izvođenje misija. Ova nabavka bi takođe ukazala na dalje nemačko usmeravanje prema američkom naoružanju koje se ne može zameniti, baš u vreme produbljenih političkih tenzija u vezi sa francusko-nemačko-španskim projektom razvoja borbenog aviona šeste generacije, Borbenim Budućim Vazduhoplovnim Sistemom (Future Combat Air System).
Isti američki okvir izvoza oružja pojavljuje se u još nekoliko zahtevnih projekata.
Bundesver planira da nabavi 400 krstarećih raketa tipa Tomahavk Blok pet be za ugrubo 1,15 milijardi, zajedno sa tri lansera Lokid Martin Tajfun čija je vrednost procenjena na 220 miliona evra – kombinacija koja će Nemačkoj obezbediti ofanzivne kapacitete dometa dve hiljade kilometara.
Plan za privremeno obezbeđivanje pomorskih patrolnih aviona, vredan 1,8 milijardi evra podrazumeva nabavku četiri aviona Boing Pe-8A Posejdon. Takođe se izvodi u okviru američkog izvoznog programa naoružanja.
Sva tri spomenuta sistema povezuju buduće berlinske ofanzivne i nadzorne mogućnosti za američku kontrolu izvoza i održavanja.
Ukupno, oko 25 projekata povezanih sa stranim kompanijama vrednih otprilike 14 milijardi dolara povaljuju se jasno u Bundesverovom internom planiranju – manje od 5 odsto od ukupno 377 milijardi evra projektovane potrošnje.
Međutim, ove nabavke podrazumevaju skoro sve nemačke strateške, nuklearne i dalekometne kapacitete, od aviona koji su sertifikovani za nošenje nuklearnog naoružanja do sredstava za udare duboko u neprijateljskoj pozadini i sistema za pomorsko izviđanje.
Za razliku od toga, gotovo polovina popisa oslanja se na nemačku industriju, što obuhvata oklopna vozila, proizvodne linije senzora i municije. Finansijski gledano, domaće kompanije dominiraju; politički, međutim, nekoliko stranih sistema oblikuje najosetljivije državne vojne mogućnosti.
Izvor: Politico
