Недеља, 22 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Драган Марковина: Десница у рату с Арсеновим поријеклом

Журнал
Published: 15. октобар, 2025.
Share
Фото: Ведран Букарица
SHARE

Пише: Дарагн Марковина

Кад у овим нашим крајевима кажеш ‘Арсен’, сви моментално знају да је ријеч о Дедићу. Што укључује и непоправљиве ногометне фанатике и навијаче Арсенала одрасле за вријеме скоро па вјечног Арсена Венгера на клупи лондонског клуба. Баш зато и није било питање хоће ли, него када ће кренути симболичко присвајање Арсена. То је управо направио лидер расколничке, радикално десне странке Домино у Хрватској, Марио Радић, коментиравши успут отварање Српског културног центра у Пули. Окомио се тако Радић заправо и на идеју изградње мреже тих културних центара, али и на оно што он назива присвајањем Арсена од стране српске заједнице. У томе је отишао толико ниско, да је додао како су чекали да умре Габи, да би то могли извести, проматрајући је ваљда као жену на бранику хрватства у обитељи Дедић.

Није му то вјероватно била намјера, будући да десни радикали у правилу крију задње намјере, ма колико оне прозирне биле, али Радић је с овим иступом открио да десница заправо жели Хрватску без Срба. Јер, ако с једне стране сматрају недопустивим оснивање парадржаве или било какву аутономију те заједнице те кориштење националистичких првака као њених хероја, што се и може разумијети, из чињенице да им смета када људе који властито српско поријекло, али ни уклопљеност у Хрватску, нису никад скривали, као што је био случај с Арсеном – српска заједница наведе као своје, не може се ишчитати ништа друго осим жеље да Срба уопће не буде.

Проблем је, наравно пуно дубљи и не односи се само на реакције деснице, будући да ни сва медијска настојања и кампање српске заједнице које наглашавају суштинску интегрираност Срба и припадника њихове заједнице у баштину Хрватске, као уосталом ни то што су многи од тих података опћепознате чињенице, попут поријекла Николе Тесле, самог Арсена или поријекла Јосифа Руњанина, аутора хрватске химне, па и Владана Деснице који се и даље налази у читанкама – ништа нису промијениле у суштинском одбијању доброг дијела друштва да прихвати Србе као равноправне у Хрватској.

Драган Марковина: Јасна побједа деснице

И без обзира што је тај проблем до максимума и можда неповратно потенциран с посљедњим ратом, он је постојао и читаво стољеће прије њега и тешко да ће икад нестати.

Но, то не значи да труд СНВ-а треба посве одбацити и напасти, у најмању руку јер су му намјере племените.

Што се пак самог Арсена тиче, који је нерадо говорио о политици, па и о неугодности која се догодила с његовом кућом у Шибенику деведесетих, чињеница је да је снимио два невјероватна ратна албума, „Тихи обрт“ из 1993. и „Министарство страха“ из 1994. године, који су два најснажнија свједочанства о рату у Хрватској и о томе како га је сам Арсен тешко доживио.

Што се пак тиче његове уже фамилије, стоји то да је његов старији брат Милутин, који је на студиј и заправо у живот отишао у Београд из Шибеника, био као сликар и интелектуалац дубоко уроњен у српску православну традицију, док се Арсен савршено уклопио у амбијент Загреба и хрватске културе.

Штовише, о тим Арсеновим идентитетским дилемама забавну цртицу написао је Момо Капор у свом аутобиографском роману „Исповести“, пишући о једном лијеном љетном поподневу седамдесетих у двору Дедићевих у Шибенику, описујући Арсенов разговор с оцем о томе како је он „ипак хрватски пјесник“.

Но, све су то теме о којима десница нити је у стању расправљати, нити је заинтересирана за њих. С те стране је тужно и то у којем је друштву и с којим темама и сам Капор окончао свој живот и писање, али то је сасвим друга тема.

Укратко, ако итко може и треба бити мост међу нама, а у крајњој линији то и јесте, онда је то Арсен. Јер, немогуће је на крају крајева слушати и волити Арсена, а истовремено бити националист и искључив човјек. То једноставно не иде, нити може ићи.

Извор: Пешчаник

TAGGED:АрсенДарагн МарковинаПешчаникХрватска
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Журналов буквар: Некроманија
Next Article Јанис Варуфакис: Зашто се радници окрећу десници

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Хамас против Израела: Рат који може да запали читав Блиски исток

До недеље поподне, Хамас је испалио око 5.000 пројектила од којих је страдало неколико стотина…

By Журнал

Волети живот и живети га без лажи: Брег чежње Анице Савић Ребац

Пише: Радован Поповић У јесен 1893. године вест да је др Милан Савић, педесетогодишњак који…

By Журнал

Сачувај нас боже спаситељства Ивана Вуковића!

Па, побогу, Вуковићу, лицемјерства ти свога, што је прво нијеси заштитио од себе!? Огласио се…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Јован Зафировић: Десанка у Сочаници и једна жеља

By Журнал
Други пишу

Недељко Чолић: Копи-пејст стратегија власти: Имитирање акција студената

By Журнал
Други пишу

Крај ере воук капитализма: Како је „Блекрок“ преузео Светски економски форум

By Журнал
Други пишу

Отишао је Зоран Јакшић, скромни мајстор фантастике

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?