Излагањима Гојка Божовића и Горана Радоњића завршени су други „Пекићеви дани“ у Народној библиотеци „Радослав Љумовић“
Дјело Борислава Пекића (1930 – 1992) својом снагом и својим обимом тема, а највише својим критичким сагледавањем појава у историји и савременом друштву, и даље заокупља пажњу и умјетника, и стручњака, али и читалаца, што су својим излагањима прексиноћ у Народној библиотеци „Радослав Љумовић“ потврдили књижевник, критичар и издавач Гојко Божовић и проф. др Горан Радоњић. Они су били учесници манифестације „Пекићеви дани“ у организацији подгоричке Библиотеке, а централна тема била је „Аспекти поетике Борислава Пекића“. Уједно, њиховим гостовањем завршена је ова дводневна манифестација.
Превазишао дихотомију епско и модерно
Гојко Божовић истиче да Пекићево дјело стоји насупрот цјелокупном стваралаштву свих његових савременика, јер ријеч је о непрегледном опусу. Божовић истиче и унутрашњу дихотомију наглашено присутну у Пекићевом дјелу.
– Када видимо опсег Пекићевог стваралаштва, читаво једно аргонаутичко клатно с великим распоном, видимо да је једна врста епског дара, епског замаха, која није карактеристична чак ни у епским временима. А, када читамо Пекића, када изнутра пратимо што је његова експлицитна и имплицитна поетика, онда видимо да је то једно необично модерно осјећање свијета. Код многих писаца то би била неразрјешива противрјечност, но код Пекића је то потпуно превазиђено у духу његовог дјела, гдје видимо да он непрестано оживљава различите слојеве времена саображавајући их са питањима која поставља савременом човјеку – каже Божовић. То је могуће, каже, јер Пекић књижевност доживљава као интелектуални чин, односно преиспитивање најсложенијих питања до којих човјек може доћи у свом времену, као и најсложенијих питања које неко вријеме покреће.
Два највећа човјека рођена у Подгорици су Пекић и Стефан Немања, каже др Радоњић, који ради на књизи која се бави Пекићевим дјелом.
– Ако повежемо та два веома удаљена времена можемо рећи да су обојица људи културе, од јасне самосвијести и чврсте припадности својој заједници. Такође, отворени за дијалог и са Истоком, прије свега грчком и византијском културом, и са Западом, са дубоким разумијевањем наше позиције, али без комплекса према било коме – рекао је др Радоњић, напомињући касније да се такав Пекићев став огледа и у томе што је он током цијелог боравка у Великој Британији увијек писао за свој народ, на свом српском језику. „Недвосмислена је припадност Пекића српској култури, али исто тако је јасно и да он има најшире видике, и такве су и његове теме“, наглашава Радоњић. Пекић је уједно и космополитски и национални писац, због чега се можемо дичити њиме, додаје Радоњић.
“Аспекти поетике Борислава Пекића” 9. и 10. септембра у Подгорици
Радоњић истиче и да Пекић не сагледава вријеме праволинијски, већ циклично што доводи до осјећаја перманентне садашњости, и што показује да не признаје могућност прогреса, напретка. Он је и писац идеја, а који се увијек користи иронијом и аутоиронијом, што му омогућава да управо све своје и већ постојеће идеје преиспитује, доводи у питање. Специфично за Пекића је и хибридност његовог дјела, која подразумијева комбиновање различитих жанрова. Једна од великих тема Пекићевог дјела је и интерпретација.
– Пекић нам открива не само важне димензије свог, већ и нашег времена, обиљеженог пост истином, и у том смислу данас се указује и на могуће алтернативе једној дистопијској будућности коју је сам приказивао и можда могућности да се из ње извучемо – закључио је Радоњић.
Вече је модерирао Милорад Дурутовић.
Извор: Дан
