Piše: Prof. dr Vladan Đokić
Univerzitet u Beogradu je moćna državna institucija. Ne zato što raspolaže sa instrumentima prinude, niti zato što ima bilo pravnu, bilo stvarnu mogućnost da svojim odlukama trasira dešavanja u državi. Moć univerziteta počiva na znanju i snazi uverenja pripadnika akademske zajednice. I ta moć je uvek tiha, neprimetna i nenametljiva i od strane univerziteta, nikad zloupotrebljena.
Velikani koji su stvarali i kroz dva veka dugu istoriju razvijali Univerzitet u Beogradu, svoje vrednosti i ideale, svoju predanost nauci i kulturi, požrtvovanost prema državi i privrženost narodu, svoje ličnosti i svoja imena utkali su u tu instituciju. Time su i nas koji univerzitetu danas pripadamo svojim delima obavezali da odgovornošću prema sadašnjim i budućim generacijama studenata ostanemo na istom putu. Zato je institucija univerziteta mesto gde se slavna prošlost spaja sa budućnošću i zato je naša misija daleko važnija i od nauke i od obrazovanja ponaosob. Mi smo obavezani da čuvamo vrednosti. Mi nemamo pravo da budemo neozbiljni.
Vrednosti koje univerzitet čuva nisu neke imaginarne kategorije, već upravo suprotno – to su iste one vrednosti koje u preambuli prepoznaju Ustav Republike Srbije i Zakon o univerzitetu. To su i principi akademske slobode, autonomije i akademskog integriteta. Sloboda, autonomija, integritet univerziteta su uvek opstajali i trajaće uprkos promenljivim društvenim i političkim sistemima.
Kako razvoj društva mora da počiva na visokoprofesionalnoj i nepotkupljivoj, moralnoj ličnosti, uloga univerzitetskih profesora je da studentima obezbede takve uzore i ambijent u kojem mogu slobodno da razvijaju svoje vrednosne i stručne stavove i istraživačke senzibilitete. Univerzitet je poslednja instanca u obrazovnom sistemu gde se moralni standardi i standardi profesije moraju jasno postaviti, održati, ali i stalno preispitivati i unapređivati. Zato su kritika i samokritika, upornost i predanost, istinoljubivost i doslednost, autentična i jaka ličnost najviši dometi obrazovnog procesa.
Bilo je i biće izazova koji se pred univerzitet postavljaju, kao što je bilo i biće novih pokušaja vlasti da univerzitet svedu na svoju ispostavu. Kao što su takvi pokušaji bili neprimereni i po pravilu neuspešni u prošlosti, oni će to biti i u budućnosti.
Primer takvih, na neuspeh osuđenih, pokušaja pritisaka na univerzitet je i uredba vlade u ostavci kojom se, u svrhu pritisaka na univerzitet, menja odnos vrednovanja naučnog i nastavnog angažovanja nastavnog kadra. Ova uredba je doneta mimo zakonske procedure, bez mišljenja aktera koje zakon prepoznaje kao relevantne za kreiranje normi i standarda i samim tim je protivpravna. Dodatno, primena ove uredbe je nesprovodiva u realizaciji aktuelnih studijskih programa koji su akreditovani prema normama koje ova uredba direktno menja. Iznad svega, ovakvom uredbom vlade izvršen je atak na još jedan od ključnih principa definisanih Zakonom o visokom obrazovanju, a to je jedinstvo nastave, naučnoistraživačkog, odnosno umetničkoistraživačkog rada i inovativne delatnosti članica univerziteta. Ovo načelo je suština visokoškolskog obrazovanja i Univerzitet u Beogradu je dužan da se izbori za jedinstvo nastave i istraživanja, kao i za prava svih zaposlenih. Bez tog jedinstva univerzitet se svodi na obrazovnu instituciju koja reprodukuje znanje, umesto da ga proširuje i produbljuje u sve dinamičnijem prostoru obrazovanja.
Zato je ova uredba protivpravna i zato neće opstati. Pitanje je da li će njeno postojanje uopšte i ostati zapamćeno u istoriji univerziteta. Ali stvarni razlog za njeno donošenje hoće.
A taj razlog je akademski integritet i čestitost koji u aktuelnom trenutku demonstriraju svi pripadnici univerziteta – od studenata do profesora. Taj razlog je jedinstvo u različitosti kojim ova generacija pripadnika univerzitetske zajednice pokazuje da su demokratski procesi daleko više od ideala i da mogu biti stvarnost. Taj razlog je odbrana države i društva, zakonitosti i principa, doslednosti i integriteta od svih napada kojima je univerzitetska zajednica izložena. Taj razlog je moć uverenja akademske zajednice, koji je opstao i koji će opstati uprkos pritiscima i političkim potrebama nosilaca vlasti. Taj razlog je i ponos koji svi mi osećamo jer nismo izneverili ni naše prethodnike, ni one koji će nas naslediti.
Vlast je prolazna, univerzitet je trajna institucija.
