Петак, 6 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Лидија Глишић: Кућа – симбол срећног простора

Журнал
Published: 5. март, 2025.
Share
Фото: Архива РТЦГ
SHARE

Пише: Лидија Глишић

Најнесрећнији призори приликом путовања увијек су ми биле напуштене куће, мјеста гдје је некада неко живио. Оронуле усљед година, небриге, нерашчишћених породичних рачуна, због нових путева који их више не желе у близини, ове куће старе тужно.

Напуштене куће некада су биле живе, пуне гласова и смијеха који су клизили низ олуке, звонили од крова до подрума, некада су биле скровиште од лоших дана, топло и познато уточиште.

За Гастона Башлара кућа је наш „први универзум“, мјесто гдје се осјећамо сигурно и заштићено. Кућа је симбол мајчинског уточишта, који пружа топлину и сигурност од спољног свијета. Увијек више од обичног склоништа, кућа је симбол припадности и повезаности са породичним коријенима.

Нешто слично мислио је и чувени сликар црногорских кућа, Кемал Рамујкић, који се надахњивао обилазећи камене брдске и приморске куће. “Мене инспиришу те аутентичне паштровачке, приморске, брдске камене куће. Куће са отворима, са вратима и прозорима отвореним, одшкринутим, полуотвореним, зазиданим. Са крововима на двије воде. Пуно пута сам ишао по Црној Гори, фотографисао те куће, дивио им се. Оне су као уточиште, као неки споменици. Кад год ти је тешко, мајка те пригрли, привије на груди. Те су куће као груди мајчинске.”

Седам степеника до пакла деменције: Не заборавите оне који не могу да се сете

Зато је и прелазак прага куће увијек био дубоко интиман чин, улазак у атмосферу и нетакнутост породичне тајне и граница са спољним свијетом. Кров куће је тако постао симбол заштите части, јер има ли шта теже него “остати без крова над главом”.

Куће су управо то, сигурне љуштуре у којима се њени укућани осјећају заштићено. Када људи из ње оду, испразне је од себе, својих живота, односа, осјећаја, гласова, остане само та напуштена љуштура коју срећемо поред путева као тужне свједоке неких ранијих живота.

Све куће куцају неким својим ритмом. Оне старије имају прошлост, често несагледиву историју смјене генерација. Борхесов Алеф у истоименој причи настањује једну такву кућу, то је мјесто у подруму из које је могуће видјети све тачке универзума истовремено – прошлост, садашњост, будућност, различите свјетове. Кућа је у овом симболичном односу према времену и простору заправо космос у малом.

Куће се данас напуштају много лакше, јер нове професије са собом носе нове навике. Градови широм свијета мијењају своја лица, профиле и језике захваљујући дигиталним номадима – људима који своју кућу носе са собом гдје год ишли. Захваљујући интернету и дигитализацији, они своје послове могу да обаве из било ког кута планете.

Лидија Глишић: Зимски биоскоп

И док су се куће некада гасиле јер су људи били приморани да их напусте одлазећи у богате земље да раде најтеже физичке послове, како се тада говорило “трбухом за крухом”, сада остају празне јер их нови “гастарбајтери” (гаст-гост, арбеитер-радник) и не желе. Њихов начин живота вјероватно их никада неће вратити тим укоријењеним кућама у земљама из којих су отишли, јер су они радо одбацили ту кућну љуштуру, осјећајући се слободним укућанима читавог свијета.

Ипак, антрополог Тим Инголд сматра, поредећи људске и животињске младунце, да дјеца као и млади многих других врста, одрастају у окружењима која су обезбијеђена радом претходних генерација, и док то чине, они буквално носе облике свог пребивалишта у својим тијелима – у специфичним вјештинама, сензибилитетима и склоностима.

На основу оваквог становишта, могли бисмо закључити да сви ми, па и дигитални номади, гдје год кренули, ипак са собом носимо и одразе својих напуштених кућа.

Извор: РТЦГ

TAGGED:друштвокућаЛидија ГлишићРТЦГстав
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Борис Делић: Дијалог у облацима
Next Article Јанис Варуфакис: Трампов мастерплан

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Спасавање редова Вучића?

Режимски медији су данима извештавали како Срби са Косова пешке долазе у Београд како би…

By Журнал

Глумац у центру позоришта

Пошто се ради о позоришту, њихов поглавар је, како и треба, једини прави и школовани…

By Журнал

Мрка капа кад је кроје Ранкове јуноше Дамир и Рашко

Једино у Црној Гори се протести на којима се употребљава ватрено и хладно оружје називају…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Туфик Софтић: Фрескописање цркве и дух старих времена

By Журнал
Други пишу

Вера Дидановић: Чамећи у чекању

By Журнал
Други пишу

Победа која боли: Постизборна главобоља Аљбина Куртија

By Журнал
Други пишу

Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?