Пише: Алекса Симић
Друштвени покрет који је произашао из студентских блокада представља до сада најозбиљнији ударац на легитимитет тренутне власти од њеног успостављања пре 13 година. Као одговор на све веће незадовољство и масовност са којом се сусрећу, највиши државни функционери, у зависности од тога коме се обраћају, на различите начине покушавају да дискредитују студентске протесте. Тражећи ослонац у међународној подршци, Запад убеђују да иза свега стоји Русија и напори да се дестабилизује Балкан, Русију да иза протеста стоји Запад и покушај обојене револуције, а неретко се помиње и утицај хрватске обавештајне службе.
Да ли су студенти заиста под утицајем спољних актера? Да ли се испод свега налазе мотиви који подривају огроман легитимитет који студенти уживају међу грађанством? Одговор на ова питања можемо добити ако боље упознамо начин на који се студенти (само)организују.
Директна демократија
Пресудну улогу у функционисању студентског покрета игра директна демократија коју студенти практикују кроз већ свима познати пленум. Пленум је централно тело сваког факултета на којем се доносе најбитније одлуке по даљи ток блокада. Право присуства на седници пленума имају сви студенти једног факултета и важно је нагласити да се све одлуке на пленумима доносе искључиво већинском подршком тих студената. Сваком доношењу одлуке претходи темељна расправа која сваки предлог преиспитује и усавршава из много углова.
У атмосфери пленумских заседања може проћи и више дана пре него што се дође до заједничког става студената. Као и у целом друштву, студенти често не деле истоветне погледе на ствари. Међутим, олакшавајућа околност у ситуацији где амфитеатри пуни студената, који имају различите перцепције и ставове, критички промишљају и дискутују о тренутном стању и циљевима у будућности, јесте постојање основног консензуса о томе како би наше друштво требало да изгледа и у ком смеру би требало да се креће. Ова визија о еволуцији друштва прожима сваки од четири захтева које су студенти поставили.
Александар Тутуш: Српски графити и бескућно право – Кад се војска на Косово врати
Након одлуке на једном од факултета, у обзир се узимају мишљења још 50 факултета и виших школа у Београду и њихових пленума. Одређене акције, као што су скупови на Славији и Аутокоманди, добиле су на снази тек када се већина пленума сложила са том одлуком. У случају да ове иницијативе нису успеле да придобију подршку већине факултета, оне се не би спровеле. Управо тај „велики пленум“ и већинско одлучивање међу факултетима обезбеђују ваљаност и легитимитет одлука студентског деловања и сами по себи завређују поштовање међу студентима.
Као и сваки демократски процес, пленумска директна демократија може бити спор и мукотрпан процес, пун дугих и темељних дебата о разним питањима. Међутим, управо је то детаљно анализирање сваког поступка довело до утиска шире јавности да студенти мало шта препуштају случају.
Заједничко одлучивање
Узевши овакав систем у обзир, сада се морамо ставити у позицију било ког спољног актера који тежи да утиче на студенте. Како би се то десило, прво је потребно извршити утицај на једном факултету и изманипулисати или поткупити већину студената на том пленуму.
Битну контратежу оваквом покушају представља принцип једнакости студената. Као једно од основних начела демократског друштва, једнакост међу студентима спречава стварање центара моћи унутар студентских тела и спровођења интереса који су супротни духу студентских протеста. Напоре да не дође до стварања студентских лидера можемо видети и у томе што ћемо ретко у медијима више пута видети једног студента који би потенцијално стекао одређену популарност и персонализовао студентске напоре.
Простије речено, систем организовања је такав да на пленуму моћ немају појединци, већ искључиво утемељени аргументи и добре идеје. Колектив има примат над појединцем, те је немогуће истаћи једно лице које ће представљати студенте. Будући да међу студентима нема моћних појединаца, једини начин да се утиче на студенте јесте тако што бисте морали да задобијете већину њих на једном факултету.
Немогућност манипулације
Како би се спровела једна велика акција и наступило у име свих студената, оваква манипулација морала би да се понови на већини од 50 београдских факултета и виших школа које су тренутно у блокади. У овом случају, потенцијално говоримо о десетинама хиљада студената које је потребно преварити или поткупити како би деловали у интересу Истока, Запада или било кога другог.
Када видимо да је спровођење утицаја на само једном факултету веома тешко, шансе за овако нешто додатно се смањују ако узмемо у обзир да је тај исти поступак потребно поновити преко 20 пута.
Иако таблоидне изјаве функционера владајуће странке које етикетирају студенте као стране плаћенике – домаће издајнике могу изгледати скандалозно и примамљиво, чињенице и аргументи нам говоре другачије. Студенти су несумњиво независни у свом деловању и то у великој мери захваљујући, поред њихове искрене жеље за коренитом променом у друштву, управо демократији коју практикују. Вера у демократски процес, спојена са непоткупљивошћу студената, поставља прекретницу у демократској култури српског друштва.
Извор: Радар
