Piše: Branko Milanović
Skoro nikada svedoci istorijskih događaja nisu svesni da posmatraju ili učestvuju u događajima koji menjaju istoriju. Ni sami protagonisti istorijskih događaja često ih nisu svesni. Ali 20. januara 2025. gledaćemo jedan od takvih događaja, dok većina ljudi, uključujući i glavne aktere, neće znati u čemu učestvuju, nesvesni da su oni u osnovi oruđe istorije.
Dvadeseti januar 2025. označava simboličan kraj globalnog neoliberalizma. Obe njegove komponente su nestale: globalizam je sada pretvoren u nacionalizam, a neoliberalizam je prepravljen tako da se primenjuje samo na ekonomsku sferu. Njegovi delovi koji se odnose na društvo – rasna i rodna ravnopravnost, slobodno kretanje radne snage, multikulturalizam – su mrtvi. Ostaju samo niske poreske stope, deregulacija i obožavanje profita.
Pisao sam nedavno o onome što mislim da čini pogled na svet Donalda DŽ. Trampa: profit, neomerkantilizam i neimperijalistički američki nacionalizam. Svaki od ovih pojedinačnih elemenata može se lako definisati i nijedan od njih nije nov ili nepoznat. Ali, kao što je često slučaj sa istorijskim prekretnicama, tek kada se ovi elementi saberu, oni u zbiru zaista definišu novu ideologiju. Njeno ime još ne znamo. Međutim, ono što znamo jeste da ona predstavlja raskid sa onom ideologijom koja je vladala od 1980-ih, a sigurno od ranih 1990-ih do danas.
Sam Tramp je bio korisnik globalnog neoliberalizma. Po svojim sklonostima, godinama i nacionalnosti, on je u potpunosti učestvovao u njemu i od njega je profitirao. Iz razloga koji verovatno imaju više veze sa sujetom nego sa ideologijom, odlučio je da ga ospori. Nije očekivao da će u tome uspeti.
Ipak, osam godina nakon prve i potpuno neočekivane izborne pobede, i posle četiri godine provedene u pustinji, opkoljen skakavcima sudskih procesa i stalnim proganjanjem u medijima, nakon dva pokušaja atentata i objavljivanja knjige u kojoj je „sasuo sve svima“, sudijama, istražiteljima i lažnim prijateljima koji su „pišali“ po njemu i optuživali ga za izdaju, vratio se sa 77 miliona glasova i pobedom izvojevanom i po broju osvojenih glasova i na elektorskom nivou.
Niko, uključujući i samog Trampa, ne zna gde će mešavina ideja koja čini njegovu ideologiju odvesti Sjedinjene Države, politički Zapad i svet. Tek kroz nekoliko godina videćemo njihovu logiku. Ilon Mask ih možda najbolje predstavlja. On poziva na stvaranje globalne elite, koja ideološki, sentimentalno i psihološki nije vezana za nacionalizam, ali ga koristi da umiri niže klase. To je globalni cezarizam: odaje počast nižim klasama, prikuplja njihove glasove, plaća njihove neizmirene račune za kreditne kartice, ali im namenjuje slabo plaćene poslove i ignoriše ih kao aktivne učesnike u politici izuzev u intervalima od četiri godine. On radi isto što su radile tradicionalne umerene demokrate i republikanci, ali pošto je njegov cinizam nov, to je manje očigledno, manje mu se zamera i više mu se veruje.
Ogoljen i svež, on predstavlja raskid sa ideologijom koja je bila vladajuća poslednjih četrdeset godina i sa istrošenom vladavinom plutokrata koji su se pretvarali da su borci protiv siromaštva. Neoliberalizam nije bio ideologija krvi i tla, ali je uspeo mnoge da ubije. On sada silazi sa scene praćen mirisom laži i nepoštenja. Nije čest slučaj da je neka ideologija bila toliko lažna: pozivala je na jednakost, ali je istovremeno stvarala u istoriji neviđen porast nejednakosti; pozivala je na demokratiju dok je sejala anarhiju, razdor i haos; govorila je protiv vladajućih klasa dok je stvarala novu aristokratiju bogatih i moćnih; pozivala je na pravila dok ih je sva kršila; ustanovila je sistem uvežbane lažljivosti koji je pokušao da polulaži uspostavi kao istine.
Sve to se završava 20. januara.
Izvor: Global Inequality and More 3.0
Prevod: RTS OKO
