Kako jedna stranka može povećati svoj koalicioni potencijal? Promenom ideološke usmerenosti, najčešće približavanjem umerenim strankama – od ekstremne desnice prema umerenoj desnici, od ekstremne levice prema umerenoj levici.
Često se može čuti da partija sa najviše glasova treba da oformi vlast ili da dobije najviše pozicije u vladi. To nije uvek tako. Primera radi, DPS je dobio najviše glasova na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori 2020. godine, ali nije uspeo da formira vladu. Zašto? Zbog niskog koalicionog potencijala. Šta predstavlja koalicioni potencijal? Privlačnost jedne partije ili koalicije za druge partije ili koalicije na političkoj sceni u procesu formiranja parlamentarne većine i sastava vlade.
Zašto neke stranke ili koalicije imaju nizak koalicioni potencijal i ko o tome odlučuje? Stranka može imati nizak koalicioni potencijal kada je dugogodišnja režimska stranka koja kvari demokratiju, tada se protiv nje formira najšira moguća koalicija sastavljena od partija različite ideološke provenijencije samo da ova prethodna ne bi više mogla da uzurpira vlast. Stranka takođe može imati nizak koalicioni potencijal ukoliko je njena ideologija sušta suprotnost od političkih pogleda svih drugih stranaka u datom partijskom sistemu. O tome odlučuju umerene stranke u tom partijkom sistemu i posredno njihovi birači, to jest većina biračkog tela.
Nedavno je u Švedskoj najviše glasova osvojila umereno leva Socijal-demokratska partija (30%), ali ona nema dovoljno koalicionih partnera na levom spektru da formira vladu. Na drugom mestu su ultradesničari i evroskeptici – Švedske demokrate (20%). Tri stranke proevropske umerene desnice formiraće parlamentarnu većinu sa radikalnim Švedskim demokratama od kojih su dobili manje glasova, ali im neće dati pozicije u vladi Švedske.
Umerena desnica će vladati, a u parlamentu će dobijati podršku antisistemskih Švedskih demokrata. Zašto Švedske demokrate ne mogu u vladu? Zato što Švedske demokrate predstavljaju manjinsku grupu ekstremista u Švedskoj i ostatak društva, koji predstavljaju sistemske partije različitog ideološkog usmerenja (desnog ili levog), ne želi da ekstremisti osvoje vlast.
Švedske demokrate imaju nizak koalicioni potencijal, oni mogu da prihvate podređeni položaj u vladi umerene desnice i pokušaju da provuku neki antiimigrantski zakon kroz parlament ili mogu da budu večna opozicija i gledaju kako sistemske stranke umerene levice i desnice vladaju bez njih. Švedske demokrate su odabrali mali uticaj umesto nikakvog, drugog racionalnog izbora nemaju.
Kako jedna stranka može povećati svoj koalicioni potencijal? Promenom ideološke usmerenosti, najčešće približavanjem umerenim strankama – od ekstremne desnice prema umerenoj desnici, od ekstremne levice prema umerenoj levici. Srpska radikalna stranka je 2007. godine osvojila oko 30% glasova i bila najjača stranka u parlamentu, ali nije mogla da formira vlast. Budući da je bila stranka ekstremne desnice, nije imala koalicioni potencijal. SNS je promenio ideologiju u pravcu umerene desnice i uspeo da formira vlast 2012. godine sa osvojenih 24% glasova.
Dakle, antisistemske stranke mogu osvojiti vlast isključivo ako samostalno mogu da formiraju vladu, to jest ako raspolažu sa više od polovine mesta u parlamentu putem osvajanja većine na izborima. Pošto je to izuzetno teško ostvariti jer se umerene sistemske stranke grupišu zajedno kako bi neutralisale pretnju po postojeći demokratski sistem u vidu antisistemskih stranaka, ekstremne partije pre biraju da reformišu svoju ideologiju i približe se stavovima sistemskih partija (primera radi, najpopularnija političarka u Italiji, ultradesničarka Đorđija Meloni, već je u toku predizborne kampanje podržala sankcije protiv Rusije i iznela jasne stavove u korist NATO).
Aleksandar Đokić
