Пише: Ранко Рајковић
Постати првак свијета у било чему велика је ствар не само за славодобитника већ и за земљу из које долази. Када сама земља постане прва у свијету по нечему онда сви њени држављани имају велики разлог за славље. Црна Гора се недавно нашла у тој улози. Том догађају је нажалост посвећено мало пажње.
Догодио нам се Интер а није из Милана. Догодило нам се Биће а нико га није представио као фудбалско откриће. О чему се ради запитаћете се?
Одговарам. Ради се политичком чуду које се догодило у Црној Гори. По први пут у свијету Црна Гора је добила оно што му и име говори. Добила је “Интер-Биће”. По званичном документу Владе Црне Горе – “Интер-Биће” је цитирам “Новина и прва институција те врсте до сада у свијету”
О појави “Интер-Бића” на нашем тлу обавијештени смо од стране Директората за интеркултурализам при Влади Црне Горе. Јавности је послата порука да ћемо његовати “Интер-Биће” не објашњавајући што се крије иза поменутог имена и какав ће значај оно имати у будућем развоју Црне Горе.
Догађа се да случајна грешка у писању и преписивању неким чудом опстане. Може се одржати а да нико не примијети да се о грешци у куцању и прекуцавању радило. Једноставно загуби јој се сваки траг. Грешка постане допадљива. Понавља се. Одомаћи се. Штавише грешка отпочиње сопствени живот као на филму. Грешка се избори за опстанак. Грешка почиње да добија обожаваоце и хвалоспјеве. Грешка се шири прибављајући себи значење уприличено са нашом стварношћу. Грешка прераста у чињеницу с идејом да се претвори у драгуљ и врхунску вриједност друштва.
Замислите словну грешку у коју може стати читава једна стратегија. Не тамо нека обична стратегија каквих има на хиљаде око нас већ једна по први пут у свијету промовисана стратегија у нашој држави Црној Гори.
Опа бато. И баш нас да та част западне. Дође ми да у празничној еуфорији сто преврнем. Уздржавам се. Ипак остајем помало сумњичав. Питам се да ли се ради о словној грешци или смо стварно добили “Интер-Биће” као главни згодитак на свјетској лутрији.
Враћам се чињеницама.
Прије неки дан сам прочитао да је Влада Црне Горе донијела “Националну стратегију за интеркултурализам и друштвену кохезију 2025-2028. Године” што признаћемо дјелује врло модерно и проевропски. Влада је, можда раније или истовремено с одлуком о усвајању стратегије именовала вршиоца дужности Директората који ће спроводити стратегију интеркултурализма преко “Интер-Бића”. У решењу стоји да је за те радње задужена генерална директорица Директората. Ћутим. Држим се латинске сентенце да су имена непожељна.
Експресно формирање нове Дирекције и именовање в.д. директорке доказује брзину, ефикасност и оперативност. То дјелује обећавајуће како у смислу афирмисања родне сензитивности тако и по питању убрзања Европских интеграција.
Новонаименована генерална директорица је истакла да је Директорат којом управља цитирам – “Новина и прва институција те врсте до сада у свијету”. Још једном Опа бато. У свом првом обраћању јавности са положаја в.д. директорице пет-шест пута је истакнут значај “Интер-Бића”.
Тек послије пар поновљених читања њене изјаве схватио сам да се не ради о словној грешци већ о новом појму названом “Интер-Биће” чије значење уз сва настојања мог скромног ума нијесам успио да докучим. Нијесу ми помогли ни асистенти које сам ангажовао преко уџбеничке литературе, енциклопедија, основних и специјализованих речника, гугл претраживача и сличних помагала.
По в.д. директорици Директората за интеркултурализам поново цитирам:“Култура Интер-бића је заснована на научном и духовном знању да су сва бића, све животне форме, сви феномени међусобно повезани и међузависни.”
Дакле први пут у свијету и то баш у Црној Гори родило се “Интер-Биће”. Прије него што по старом обичају констатујемо да оно што се родило треба љуљати, хранити, подизати запитајмо се што је “Интер-Биће”?
Неће нам бити, као што рекох, од помоћи ни Википедија, ни стручни речници, ни вјештачка интелигенција, ни еминентни умови из антропологије, филозофије, психологије, социологије, разних алтернативних дисциплина и покрета. Мораћемо сами ријешити енигму “Интер-Бића” јер нико о њему до сада није ништа ни чуо ни знао.
С обзиром да је мјесто рођења “Интер-Бића” Црна Гора покушајмо протумачити “Интер-Биће” испомажући се културним и друштвеним обрасцима који су у дугом трајању присутни у Црној Гори.
По антрополошким узусима и друштвеној инерцији “Интер-Биће” би се требало уклопити у сојску и чојску Црну Гору. Ваљало би да га красе суштинске одлике чојства, јунаштва и образа.
Ако би “Интер-бићу” приступили са филозофске стране онда би “Интер-Биће” представљало средину између нечега стварног то јест онога што јесте и нечега нестварног то јест онога што није.
Ако би “Интер-Биће” дефинисали на биолошкој основи односно као Биће које већ егзистира као плод природе и друштва онда би се његов интернационализам могао посматрати као хибрид домаћег и иностраног погледа на полове. У родно сензитивном погледу “Интер-Биће” би било хермафродит с обиљежјима домаћег поднебља. Прескочићемо наше познате приче о чоек жени и о чоеку тананог гласа са особинама сличним женским. Помирљиво ћемо закључити да је наше први пут у свијету промовисано “Интер-Биће” нешто између чојског јунаштва и јуначког чојства које се истовремено курчи и пиздуни.
У спољнополитичком смислу „Интер-Биће“ би могло бити хибрид домаћег и интернационалног политичког садомазохизма. На унутрашњополитичком плану прије него се појавило у јавности „Интер-Биће“ је морало проћи кроз све етапе коалиционог договора.
Као што “Интер-Биће”, како закључи в.д. директорица Директората за интеркултурализам “чини живот смисленим и вриједним живљења” тако и разне, често и апсурдне стратегије чине смисленим и вриједним наше политичке иновације, дјеловања и преживљавања.
Уколико би новоформирани Директорат за интеркултурализам у коме се одгаја култура “Интер-Бића” донио упутства по којима би “Интер-Биће” чувало себе од другога и другога од себе то био веома важан корак ка промовисању аутохтоне стратегије која је како рекоше по први пут у ципанцијелом свијету успостављена баш у нашој Црној Гори.
У данима размјењивања честитки и жеља за Нову 2025. годину попијмо пиће за наше “Интер-Биће”. Пиће се пије и мањим поводима а камоли у име величанственог изума “Интер-Бића” којим је Црна Гора обогатила досадашње искуство људске цивилизације.
Ако Биће јесте а Небиће није, онда је “Интер-Биће” можда, може бити а то је баш оно што карактерише нашу Црну Гору.
Упркос свему за догађај од свјетског значаја, какав је наш, ваљало би отворити и шампањац. Под условом да је неким случајем опстало у подруму одлично шампањско вино “Вал” које су производиле Плантаже наше славље би било грандиозније и самобитније. Уколико нема “Вала” у подрумима наздравимо “Интер-Бићу” домаћим брендом интер-лозовачом која се у више од половине случајева прави захваљујући интернационалним везама између бића домаћег грожђа и бића македонског грожђа подупртим бићем шећера из Војводине а посебице оног из Црвенке. Захваљујући базичној основи нашег националног напитака допрли смо до какве такве дефиниције интер-бића.
Док се не појави боље објашњење појма и стратегије за црногорско “Интер-Биће” предлажем да у овим празничним данима останемо при текућој дефиницији односно базичној основи Интер бића.
Само да знате пишући овај текст строго сам пазио да не направим словну грешку. Плашио сам се да ми се прст не омакне па на тастатури умјесто слова Б притисне слово П и да умјесто ИНТЕР-БИЋА испане ИНТЕР-ПИЋЕ.
Због тога усрдно молим Директорат за интеркултурализам при Влади Црне Горе да још једном преиспитају могућност словне грешке. Да ли смо грешком при куцању умјесто ИНТЕР-ПИЋЕ добили ИНТЕР-БИЋЕ.
С поштовањем,
Ранко Рајковић
