Пише: Ранко Рајковић
Патите када је нема. Патите када је има превише. Одгонетка је једноставна. Гласи ВОДА.
Мука је када због изостанка кише засуши, нестану извори, увену биљке, наступе гладне године.
Ништа мања мука је и када преобилне кише проузрокују поплаве, директно угрозе људске животе и здравље, покрену клизишта и одроне, униште мостове и путеве, загаде питку воду, нанесу штету пољопривредним површинама и културама.
У доба великих суша сањамо и дозивамо кишу. У доба дуготрајних киша сањамо и дозивамо Сунце.
Овог љета наш континент се суочио с екстремним сушама. Рекордно ниски водостаји ријека открили су нам тајне које су вјековима остале закључане под водом. Изронила су неочекивана свједочанства историје. Први пут смо видјели путеве и мостове које су градили Римски цареви. Указале су нам се олупине трговачких и ратних бродова. У распону миленијума у муљу нам се приказаше очувани скелети древних мамута и сојенице у којима су живјели праисторијски људи.
Добили смо и циљану опомену о последицама климатских промјена. Била је непосреднија и јаснија од многобројних реферата које на свјетским конгресима о клими излажу научници из цијелог свијета. Наиме из ријеке Рајне је изронило камење на којему пише: “Плачи када ме видиш”. Камење је познато као “камење глади”. У стијенама близу речног дна преци су урезивали сликовите поруке потомству. Опомињали су их да ће доћи до пропасти усјева и глади кад њихови записи постану видљиви оку. Ово камење представља својеврстан хидролошки запис о нивоу водостаја. Веома је драгоцјен за науку. Доказује да и “плач” може бити мјерна јединица.
Историја свједочи да је на хиљаде ратова избијало због борби за воду. Последњих деценија видимо да расте број сукоба који су директно повезани с водом. Контрола морских и речних токова, заштите извора питке воде, постају геополитичка оружја.
Један од повода кратког израелско-арапског рата из 1967. године била је вода. Сукоб је ескалирао када су Сирија, Јордан и Египат покушали да скрену ток ријеке Јордан чиме би Израелу била ускраћена вода. У наредним сукобима Израела са Арапским свијетом напредовања Израелске војске на терену пратили су хидротехнички стручњаци који би на окупираним подручјима одмах постављали цијеви за експлоатацију воде из пограничних ријека. Тенкови су обезбеђивали простор за цјевоводе.
Ранко Рајковић: Књиге у огледалу наше културе, традиције и идентитета
Послије насилних догађаја на Кијевском Мајдану и референдума којим је становништво Крима 2014. године у огромној већини одлучило да се припоји Русији Украјина је искористила воду као оружје. Наиме Украјина је у кратком периоду изградила брану на Сјевернокримском каналу којом је ускратила воду Криму на коме живи око 2,5 милиона становника за које је Украјина тврдила да су Украјински грађани и да су окупирани. Чудна је то логика када ускратиш воду као основну животну потребу ником друго до милионима грађана које називаш тобоже својим. Уз све то свјесно направиш и еколошку катастрофу великих размјера од које ће се простор тешко опорављати . Да ли је приликом посјете Београду Зеленски дао вођству Србије препоруку да нешто слично предузму са ријеком Ибар ?
У ратним сукобима вода постаје моћно оружје. На Блиском истоку води се рат за воду и рат против туђе воде. На мети ракета испаљених из оба табора налазе се фабрике за десалинизацију воде. Једни другима дижу у ваздух постројења за производњу воде, остављајући становништво да пати без воде насушне.
Међутим и у мирним времена која су обезбјеђивала снажне научно-техничке процвате показало се да су се многи велики пројекти и подухвати показали своје слабости када је у питању била вода.
Један од најдрастичнијих примјера је када су у ондашњем Совјетском Савезу око 1950. године преусмјераване воде Ријека Аму Дарје и Сир Дарје за наводњавања огромних пољопривредних површина нарочито оних које су биле под засадима памука. Због тога је Аралско море (језеро) изгубило око 90 % своје површине коју су му обезбеђивале ове двије ријеке притоке. Апокалиптичке слике великих бродова насуканих на пустињском пијеску некадашњег мора представљају идеалан простор за снимање филмова из Sci-Fi жанра.
Одавно нам је постало јасно да су се идеје из доба просветитељства и индустријске револуције о природи покореној људским умом и руком враћале друштву као бумеранг.
Модерном човјеку који је својим експериментима и научним развојем мијењао природу стављајући је на муке и пренебрегавајући њене суштинске законе природа је узвраћала истом мјером. Знала је природа једним потезом, овога пута сушом, учинити упитним и веома ризичним најсавременија достигнућа науке попут коришћења нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе.
Ових дана се широм Европе прекида или смањује рад нуклеарних електрана због недостатка воде за хлађење реактора.
И превише воде на мјесту гдје се налази нуклеарна централа може довести до катастрофе. За велику еколошку и хуманитарну катастрофу коју је проузроковао квар на нуклеарној електрани Фукушима у Јапану крива је вода. Та вода није потицала од падавина већ од океанског поплавног таласа (цунамија) који је потопио генераторе који су покретали пумпе за воду која је хладила реакторе. Прегрејавање и експлозије постројења за хлађење изазвале су несметано ослобађање и ширење смртоносне радиоактивности. Процењује се да ће за чишћење загађеног простора, заосталог радиоактивног материјала и потпуног затварање електране Фукушима бити потребно више од 30 година.
И недостаци воде и вишкови воде доводе до великих друштвених криза.
Оптимална количина воде и водних биланса погодује развоју и напретку цивилизације.
У последње вријеме у науци се појавио параметер назван“водени отисак” који треба да допринесе оптимализацији потрошње воде. Водени отисак је врста мјерне јединице која показује укупну количину потрошене слатке воде у процесу узгоја (стварања), прераде и транспорта неког производа. Водени отисак подразумијева подземне и површинске воде. Такође укључује и воде потребне да се разриједе и филтрирају загађене воде настале у производним процесима.
Ранко Рајковић: Наш средњи вијек – Размишљање о државности Црне Горе (1. дио)
Примјера ради за један килограм говедине од пашњака до стола потребно је потрошити око 15400 литара слатке воде, за килограм чоколаде око 17000 литара воде а за фармерке око 7000 литара воде.
Ако се осврнемо на производе то јест на она четири нераздвојна састојка присутна на свим нашим окупљањима доћи ћемо до занимљивих бројки о потрошњи воде.
- За један литар ракије потребно је потрошити око 3000 литара слатке воде
- За килограм кафе око 18.000 литара воде.
- За килограм шећера око 1700 литара воде.
- За килограм дувана око 3000 литара воде.
На основу овога могуће је израчунати колико кошта један сједник у рецимо нашој безводној Катунској нахији.
Неком другом приликом могли би израчунати колику би добит могла имати та иста безводна и слабо насељена Катунска нахија само да су пројектанти пута Цетиње-Чево-Никшић уз асфалтну трасу поставили водоводне цијеви мањег профила. Тај водовод би се могао пунити са оним водама које Катунској нахији и њеној околини већ стоје на располагању током једногодишњег падавинског циклуса на њеном подручју.
Паметно и одговорно руковање водом отворило би Црној Гори велике развојне перспективе јер спада међу 1% свјетског подручја које је најбогатије водом.
Наиме посматрајући специфични отицај* Црна Гора спада међу изузетно ријетка подручја у свијету која обилују слатком водом. Да ли ћемо имати довољно знања, воље и политичке сагласности да то искористимо зависи од нас самих.
Уколико накратко заборавимо на зађевице око демократских процеса, гласачких права, идентитетских вриједности и сличних ствари па свој ум поводом кориштења водних ресурса отворимо или чак прилагодимо размишљањима и искуствима урођеника који живе у пустињским областима могли би схватити које богатство представља вода, како је треба чувати и користити.
На сличан начин ако би размишљали о молитви „Оче наш“ (Нови завјет) коју изговарамо свакодневно схватили би што значи „Хлеб наш насушни дај нам данас“ . Та реченица подразумијева и воду и дијељење воде с другима јер вода је за живот једнако важна као и хлеб.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
*Специфични отицај (или модул отицаја) је хидролошки показатељ који представља однос између протицаја воде (Q) и површине слива (А) с којег та вода дотиче. Овај параметар заправо показује колика се количина воде у секунди „произведе“ или отекне са сваког квадратног километра неког слива.
