Пише: Небојша Поповић
За вријеме Другог свјетског рата врх америчке војске и Стејт департмент сматрали су да постоји насушна потреба да Гренланд постане 51. америчка држава. У питању је највеће острво на свијету које је се налази на најкраћој поларној путањи између Москве и Вашингтона. 1941. године САД су на Гренланду саградиле своју прву војну базу под изговором да спријече нацистичку Њемачку да острво искористи за копнени напад на Америку. Осим тога, нацистима је требало ускратити могућност да експлоатишу издашна рудна богатства острва.
1946. године САД су покушале да откупе Гренланд од Данске. Понуда је гласила на 100 милиона долара у златним полугама, те компензација у којој би Данској заузврат припао и најсјевернији рт на арктичкој обали Аљаске – Поинт Бароу. Ондашњи дански шеф дипломатије Густавс Расмусен, казао је по завршетку рата да – „Иако дугујемо много Америци, немам осјећај да јој дугујемо цијели Гренланд“.
Епилог поменуте америчке понуде био је такав да су све партије у Данској једногласно одбиле да продају Гренланд, док са друге стране САД никада нису пристале да уклоне своје војне базе са острва. Сматра се да је ова пат позиција након тога веома убрзала и пријем Данске у НАТО.
Ипак треба подсјетити да покушај Америке да купи Гренланд од Данске 1946. године није био први. Слична комбинација у којој би се Вашингтон домогао Гренланда била је на тапету и током тајних преговора са Копенхагеном 1910. године… Док су чак и Велика Британија и Канада 1917. разматрале да Лондон купи острво за Канаду у склопу финог стратешког подешавања територија после Великог рата.
Макс Блументал: Потенцијални атентатор на Трампа регрутовао добровољце за Украјину
У том кључу треба посматрати и Трампову изненадну идеју да једном за свагда ријеши питање Гренланда у америчку корист. Занимљиво, Трамп као очито амерички националиста(ком је – Америка на првом мјесту!) о овом није изустио ни ријеч током предсједничке кампање, већ је то питање кандидовао тек након што је постало извјесно да ће поново бити становник Бијеле куће.
„Гренланд нам је потребан у сврхе националне безбједности. Људи заиста не знају да ли Данска има икакво законско право на [Гренланд], али ако имају, требало би да га се одрекну јер нам је потребан за националну безбједност“, саопштио је Трамп у уторак.
Наравно, за нас као и за остатак свијета од мање су важности аргументи које Америка користи у овом случају попут оних да Гренланд није од користи Данској, да је становништво – њих свега 57 хиљада тамошњих житеља сада жељно промјена, те да није у питању само Гренланд већ и руде, као и много далекосежније – америчка стратегија и припрема за Арктик…, колико какве ће уистину реперкусије чак и само отварање оваквих питања имати на свијет.
И оно најважније – да ли смо на прагу неке нове подјеле интересних сфера међу великим силама?
Небојша Поповић: „Учинимо Европу поново великом“ – Мађарска је спремна за предсједавање ЕУ
Јер помињање Гренланда или Канаде у контексту припајања Америци из разлога националне безбједности и сл, аутоматски отвара и реторичка питања зашто онда исто такво прекрајање граница не би било допуштено и Русији у погледу анексије Крима и Донбаса, или пак Кини на Тајвану или Пацифику… А да не говоримо колико тек онда неубједљиво звуче аргументи Вашингтона и Брисела о неповредивости граница када је ријеч о Србији и Косову.
Елем, у читавој наступајућој перипетији, шеф француске дипломатије Жан Ноел Баро, поручио је Доналду Трампу да ће ЕУ бранити Гренланд, те да „неће дозволити другим земљама да нападну њене суверене границе“.
„Ако ме питате да ли ће САД освојити Гренланд, мој одговор је – не. А да ли смо ушли у еру у којој се враћа закон најјачих, мој одговор је – да“, казао је Баро. Дакако, француски министар је у праву, с тим што ера закона најјачих – макар из перспективе оних малих никада није ни одлазила. Уз детаљ што овог пута ЕУ по свој прилици неће бити међу силе који прописују такве законе…
