Пише: Елис Бекташ
Постојећи изборни закони у балканским посттранзицијским земаљама оружје су за масовно уништавање партиципације грађанина у јавним пословима. Било би лијепо када би ова једноставна и тачна, али и опомињућа мисао имала и једноставно рјешење али га нема јер то рјешење захтијева многа друга рјешења на која затуцано и испрепадано бирачко тијело једноставно није спремно
У том бирачком тијелу једни вичу хоћемо да буде боље а да их неко упита да опишу то боље они би му понудили многе наивне и сублентаве визије будућности у којој се добро као каквом чаролијом претвара у лоше чим изађе из тих визија и дође у додир са стварношћу. Други, пак, вичу хоћемо да очувамо наш начин живота а да их неко упита који је то начин живота они би му почели описивати како су живјели кад су били књазови или бегови или неки други курци односно кад уопште нису били живи.
То значи да никад нису били ништа од тога већ су рођени с памећу курца и са храброшћу тог истог курца који је на свијет дошао без муда испод себе па зато не могу разумјети да није ствар у томе да се очува тај начин живота који никад нису ни живјели нити да им буде боље тако како они замишљају то боље, већ је ствар у томе да се бирачке масе освијесте и да буду приправне да прилагоде свој живот и начин на који га живе динамичности свијета који је у сталном покрету унапријед чак и кад се креће уназад.
Мило Ломпар: Корчној је шахиста као уметник (Фељтон, шах и књижевност; 2. дио)
Али живот никад не скреће на странпутицу која ће га довести до тих књазова и бегова и каквих већ кураца све има у халуцинацијама бирачких маса и који никад нису онакви каквим их бирачке масе замишљају већ су налик својим данашњим пресликама, што ће рећи да су погани и мрачни баш попут тих данашњих друштвених штеточина који опонашају књазове, бегове и друге курце.
А све билмезастије бирачке масе све теже разумијевају да их те данашње копије књазова, бегова и других кураца јашу по својевољном пристанку бирачких маса да буду оседлане па и осамарене, укључујући ту и оне који се ко бива опиру том јахању, а не схватају да су, чим пристану макар и на најситнију лаж из жваља тих књазовско-беговско-курчевских копија, сами себи метнули седло или самар на грбачу.
Залуд је послије викати нећемо да нас јашу јер те погани и ти мрачњаци добро знају да ће вас јахати све док вјерујете да сте у праву и док бјежите од питања као министри од одговорности те док не будете спремни саслушати другога, а не да вазда проберете оно најгоре што постоји код другога и то проглашавате за његову мјеру, па тако једни себи бирају распамећене и затупасте брадоњице са поткраћеним хлачицама да на основу њих могу казати ма сви су они тамо такви, други себи бирају распамећене и затупасте фолкорне равногорце да на основу њих могу казати ма сви су они тамо такви, а трећи, опет, себи проберу оне распамећене и затупасте ђутуруме који под старе дане себи вежу пионирске мараме и носају штафету да на основу њих могу казати ма сви су они тамо такви.
А тако, авај, мора бити међу затуцаним и испрепаданим бирачким тијелом јер је само на тај начин могуће очувати имбецилну вјеру у ваљаност властитих билмезлука, а све ово само је дјелић проблема које ваља ријешити да би те затуцане и испрепадане масе могле разумјети значај партиципације грађанина у јавним пословима, а чак и ако те масе буду успјеле разумјети тај значај, опет ће им то бити залуд ако не буду узгојили муда па да смију хракнути шлајмаром сваког политичког поганћера и мрачњака сваки пут кад им сервира неку лаж.
Ма колико се то чинило као непристојно рјешење, оно је ипак једино могуће а ја бирачким масама нисам крив што су се толико запустиле да им освијештеност и пут ка слободи морају почети шлајмарама прецизно хракнутим на правилно одабране мете које нипошто не смију бити ограничене на квислинге без окупатора који држе власт у својим канџама, већ се листи циљева морају придодати и они са амбицијом да у власти одмијене те квислинге без окупатора само да би наставили њихове погане и мрачне послове.
Па ето, дјецо, да не буде послије нисмо знали, није нам Кепи рекао у вакат – колико муда будете имали и колико шлајмара будете могли накупит и хракнут, толико ћете свијести и људског достојанства имати. А то што ви зовете пристојношћу, то је само погрешан и накарадан превод ријечи ропство са благородног и значењем бременитог хумског језика на те ваше обогаљене вернакуларе што их из неког разлога језицима називате
