Piše: Džefri Sent Kler
Prevod: Žurnal
+ Šta istorija postaje kada se ponovi kao farsa?
+ Kamala Haris je pokazala previše kukavičluka da bi se čak i obratila svojim pristalicama u utorak uveče, dok je njen poraz od Trampa postajao sve neizbježniji. Ali, šta je uopšte mogla da kaže? Nije mogla iskreno da kaže da je vodila energičnu kampanju u ime siromašnih, potlačenih i onih bez glasa, niti da se borila za mir, ljudsko dostojanstvo i rješenje problema urušene klime. Zaista bi me zanimalo da čujem kako bi opisala suštinu svoje kampanje, ali čak ni Haris vjerovatno ne bi mogla da odredi smisao i cilj svog osuđenog pokušaja…
+ Sa strane, izgledalo je da se cijela kampanja Harisove svodi na pokušaj spasavanja ekonomskog sistema (neoliberalizma), koji je ona lažno predstavljala kao „demokratiju“, a koji ne funkcioniše za velike dijelove i političke ljevice i desnice; istovremeno su ona i Bajden kršili međunarodni pravni poredak kako bi oružjem pospješili i finansirali genocid u Gazi. Licemjerje je bilo suviše očigledno da bi opstalo.
+ Ovo je bio koban trenutak u prijatnom okruženju „Stiven Kolbertovog šoua“, otprilike u vreme kada je njen postkonvencijski rast popularnosti počeo da se smanjuje, i nakon toga se nije oporavila…
Stiven Kolber: „Šta bi bile glavne promjene u administraciji Haris i šta bi ostalo isto?”
Haris: „Naravno. Pa, mislim, ja očigledno nisam Džo Bajden. To bi bila jedna promjena. Ali, mislim da je važno reći, 28 dana pred izbore, da nisam ni Donald Tramp.”
+ Kao i Hjubert Hamfri, Haris je bila opterećena nepopularnim ratom (u njenom slučaju ratom i genocidom) koji je vodio njen vlastiti šef. Hamfri je pokušao da se distancira od Lindona Džonsona po pitanju Vijetnama, ali prekasno. Haris to nikad nije učinila.
+ Haris je uporno odbijala da se distancira od Bajdena, do te mjere da je svoj tim za kampanju prepustila njegovim savjetnicima – istim „briljantnim” strategijama koje su dovele do toga da Bajden zaostaje za Trampom od 10 do 15 poena u julu…
+ Haris je imala potpuno drugačije stavove kada se kandidovala protiv Bajdena 2016, možda je trebala zadržati neke od njih, umjesto da izjavljuje kako se njena uvjerenja nisu promijenila, ali da su joj se stavovi o frakingu, nacionalnom zdravstvu i granici promijenili…
+ Na izborima za koje je bilo očigledno da će biti izbori za „promjenu”, kada je Haris imala priliku da se distancira od Bajdena, izjavila je da ne može da se sjeti nijedne stvari koju bi uradila drugačije…
+ Njena nedoslednost u pogledu frakinga predstavlja simbol cijele kampanje, relativno manji problem koji je razotkrio njenu političku prazninu. Nikad nije mogla da ga objasni jer je jedini razlog bio čista politička kalkulacija (i to loša). Bila je spremna da kompromituje svoju politiku prema klimi da bi pridobila nekoliko hiljada glasova u Pensilvaniji. Bilo je to ekvivalentno onome kada je Hilari Klinton rekla Goldman Saksu da ima jednu politiku za javnost, a drugu za privatnost – ali još nespretnije. Kako bi mogla da temelji kampanju na poštenju i povjerenju nakon što je pokazala da je neiskrena i nepouzdana po pitanju koje je opisivala kao egzistencijalnu prijetnju za život na Zemlji?
+ Haris je izdala pokret za klimatske promene (i samu klimu) i ipak izgubila Pensilvaniju…
+ Gubitak Pensilvanije skoro garantuje da će se demokrate u 2028. okrenuti Džošu Šapiru kao svom kandidatu i da neće promeniti kurs po pitanju slijepe podrške Izraelu.
+ Možda bi Haris imala više šansi da osvoji Viskonsin da ga je zaobišla kao Hilari. Izgleda da je što su je više gledali, manje imala da pokaže…
+ Izlazne ankete u Viskonsinu: Tramp je udvostručio svoju podršku među crnim biračima. Sada ima oko 20% glasova afroameričkih glasača, dok Haris ima 78%. Prije četiri godine, Tramp je osvojio samo oko 8% glasova crnih birača u ovoj državi.
+ Džon Keri je djelimično izgubio zbog kampanje „Spreman da služi“, u kojoj je isticao svoju vojnu karijeru baš u trenutku kada se situacija u Iraku raspadala. Haris je igrala na svoju ulogu strogog tužioca u vrijeme rekordnog policijskog nasilja – nije čudo što je njena podrška među crnim i latino muškarcima doživjela kolaps.
+ Kao što sam pisao u svojoj kolumni prije dvije sedmice, strategija Harisove da koristi Liz Čejni kao zamjenu za pridobijanje mitskih Hejlijevih glasača – u trenutku kada je Hejli sama agitovala za Trampa – bila je osuđena na propast. I zaista je propala, spektakularno. Podsjetimo se da je, kada je Čejni napustila funkciju, bila jedna od najnegativnije ocijenjenih ličnosti u američkoj istoriji, sa podrškom od samo 13%.
+ Poruke u kampanji Harisove bile su toliko loše da su izgubili od Trampa upravo na pitanju koje je ona najviše isticala – da njegov MAGA pokret predstavlja prijetnju demokratskim vrijednostima…
+ Čejnijeva „taktika” nije pomogla Harisovoj kod nezavisnih birača. U Pensilvaniji, nezavisni glasači su 50-44 podržali Donalda Trampa.
+ Ako se išta dobro izrodi iz ovog debakla, to bi bilo da se zakucaju poslednji ekseri u kovčege Klintonovih, Bajdenovih, Bušovih, Obaminih i Čejnijevih… Ali, neće. Svi će se oni vratiti u jednom ili drugom obliku. Jedina stvar u koju možemo biti sigurni je da iz ove propasti neće biti naučene lekcije. Demokrate su izgubile od Trampa na isti način kao 2016, samo još gore.
+ Rajan Grim: „Čejnijevi su sada Demokratama ‘oteli’ dva izbora, ali ih za drugi ne možete kriviti.”
+ Slanje „NAFTA” Bila Klintona da drži lekcije arapsko-američkim glasačima u Mičigenu i Obame da poziva afroameričke muškarce u Pensilvaniji na izlaznost u posljednjoj sedmici kampanje izgleda da je urodilo plodom…
+ Kampanja Harisove nije dozvolila nijednom govorniku protiv genocida da nastupi na njenoj konvenciji, čak ni onima koji bi držali umerene, nekonfrontacione i prethodno odobrene govore.
+ Harisova je izgubila južni Dirborn u Mičigenu, područje gde je 90% muslimanskog stanovništva, a koje je Bajden osvojio sa 88% glasova pre četiri godine…
Tramp: 46,8%
Haris: 27,68%
Stajn: 22,11%
+ Dr Gasan Abu Sita: „Odlazi predsjednik koji je vodio genocid, ali je bio suviše licemeran da to prizna. Na njegovo mesto dolazi predsednik koji tu istu politiku nosi kao nešto časno.”
Si Džej Polikroniu: Izbor između neoliberalnog fašizma i neoliberalnog statusa kvo
+ Harisova se jedva potrudila da pridobije mlade glasače, i ponekad je delovalo da ih otvoreno prezire. Oni su joj vratili istom merom. CBS News izlazna anketa u Mičigenu: „Mlađi glasači (od 18 do 29 godina) u ovom trenutku blago preferiraju Trampa… Ovaj nedostatak podrške za Harisovu u velikoj meri potiče od mlađih muškaraca u Mičigenu koji više podržavaju Trampa.”
+ Oko 67% glasača je ekonomiju ocenjivalo kao „lošu ili veoma lošu.” Nezadovoljstvo postpandemijskom ekonomijom bilo je očigledno najmanje dve godine. Međutim, Bajden i Haris nisu učinili ništa da reše osnovno pitanje na izborima osim što su tvrdili da je ekonomska bol koju ljudi osećaju samo psihosomatska.
+ Prema AP-ovoj VoutKast anketi, članovi sindikata su glasali za Harisovu 57-39. Možda je kampanja Harisove trebala više da predstavi Šona Fejna, a manje Liz Čejni i Marka Kubana.
+ Domaćinstva sa primanjima ispod $100,000…
2020: Bajden 70%, Tramp 29%
2024: Haris 48%, Tramp 49%
+ I Harisova i Bajden su odbacili najuspješnije i najpopularnije ekonomske politike rane Bajdenove ere u pokušaju da ubjede javnost da je pandemija završena – iako je COVID nastavio da ubija i dovodi ljude do siromaštva – dok je Bajden nastavio da piše blanko čekove Izraelu i Ukrajini.
+ Sjećate li se kada su demokrate obećale stimulativne čekove od $2000, a onda isplatili samo $1400? Ljudi koji žive na ekonomskoj ivici, kao što smo svi bili tokom pandemije, imaju dugo pamćenje…
+ Glasači u „crvenoj” državi Misuri izglasali su podizanje minimalne satnice na $15 do 2026. i obezbeđivanje plaćenog bolovanja za radnike. Birači u Nebraski su takođe usvojili Inicijativu 436, koja radnicima omogućava pravo na plaćeno bolovanje. Harisova je pozvala na povećanje federalne minimalne plate tek u poslednje dve nedelje kampanje.
+ Pored pitanja Gaze i ekonomije, tim Harisove je očigledno pogrešno protumačio raspoloženje birača, možda verujući da mogu pobediti samo zahvaljujući razlici u polu (21 poen). Nisu mogli. 71% glasača bilo je belo (porast sa 67% u 2020.), 11% crno (pad sa 13%), a 12% latino (blago smanjenje sa 13%). Ovaj „beli skok” i „crno/braon pad” djelimično su posledica toga što Haris nije ponudila Afroamerikancima i Latinoamerikancima dovoljno razloga za izlazak na izbore, ali im je dala dosta razloga da ostanu kod kuće.
+ Harisova nije Klaudija Šejnbaum…
Latino muškarci, 2020: Bajden 59%, Tramp 36%
Latino muškarci, 2024: Haris 45%, Tramp 53%
+ Okrug Hidalgo u Teksasu je 92% latino. Hilari Klinton je ovdje pobjedila sa 68,5%. Bajden je osvojio 58%. Haris i Tramp sada su izjednačeni sa po 50%.
+ 2016. godine, Hilari Klinton je pobjedila u okrugu Kameron u Teksasu, koji je 80% hispano stanovništvo, sa 16%. Sinoć, sa prebrojanih više od 95% glasova, Tramp vodi sa 52% prema 47% u odnosu na Harisovu.
+ Ted Kruz je osvojio glasove Latino glasača sa razlikom od 6 poena, prema izlaznim anketama NBC News-a. U posljednjoj trci 2018. godine, Kruz je izgubio među Latinoamerikancima sa razlikom od 29 poena – što je promjena od 35 poena.
+ Neki su očekivali da Harisova ima šansu da osvoji Sjevernu Karolinu. Nije uspjela. Zapravo, Tramp je pobijedio u okrugu Anson u Severnoj Karolini, gde je 40% stanovništva crnačko. Ovo čini Trampa tek drugim republikancem koji je osvojio ovaj okrug od vremena Rekonstrukcije.
+ Ali, nije u pitanju samo podrška Latinoamerikanaca i crnih muškaraca. U Njujorku, sa prebrojanih više od 95% glasova, Kamala Haris ima 67,8%. Ako ostane tako, to će biti najlošiji rezultat za jednog demokratskog predsedničkog kandidata u gradu još od Dukakisa 1988. godine…
+ Izgleda da će Harisova vjerovatno izgubiti i popularni glas, što bi Demokrate oslobodilo da se pretvaraju da moraju da preduzmu nešto po pitanju Izbornog koledža.
+ Demokratski kandidati za Senat vode u odnosu na Harisovu za 1 do 3 procentna poena, ali su već izgubili mesta u Zapadnoj Virdžiniji i Ohaju, i vjerovatno će izgubiti Montanu od republikanca koji je lažno tvrdio da je ranjen u Avganistanu.
+ Dag Henvud: „Tim Volc. Sećate li se kada je on bio aktuelan?”
+ Volc je bio aktuelan, ali nikad nije dobio šansu da pokaže svoje sposobnosti…
+ Bajdenov izbor Merika Garlanda za državnog tužioca bio je najsamodestruktivniji izbor u kabinetu još od Obaminog izbora Tima Gajtnera za ministra finansija, koji je spasio iste bankare koji su uništili ljude koji su ga izabrali.
+ Na kraju, Harisova nije nadmašila Bajdena ni u jednom okrugu u zemlji.
+ Možda su ipak trebali organizovati unutarstranačke izbore…?
Džefri Sent Kler je urednik *CounterPunch*-a. Njegova najnovija knjiga je *Orgija lopova: Neoliberalizam i njegovo nezadovoljstvo* (sa Aleksanderom Kokburnom). Možete ga kontaktirati na: sitka@comcast.net ili na Tviteru @JeffreyStClair3.
Izvor: CounterPunch
