Пише: Александар Живковић
Црна Гора је на начин предвиђен ранијим уговором обавијестила владу САД да повлачи билатералну обавезу према њој, односно да грађани САД могу бити од наредне године изручени Међународном кривичном суду (ICC).
Тиме је Црна Гора испунила посљедњу спољнополитичку обавезу према ЕУ која држи до значаја овог суда установљеног 2001. а на основу Римског статута 1998. године.
Од тих Римљана и њиховог pax romana, цио заплет у коме се нашла црногорска влада и почиње. Сјетимо се, римским грађанима могли су да суде само Римљани. Њихови насљедници Американци исто правило примјењују на своје грађане и не признају надлежност Међународног кривичног суда над њима. Да би то учврстили потписивали су билатералне „споразуме“ са подређеним земљама, да не кажемо колонијама. Независна Црна Гора је такав уговор потписала већ 2007. година. И тако је дошла у раскорак са правом Европске уније.
Како МКС до сада и није дизао оптужнице против америчких грађана, ствар је више формално-правна него суштинска. Ето, и Украјина се недавно придружила Римском статуту, а она је тренутно, уз Израел, најближи савезник САД. Јасно, Украјина и Израел имају међусобно различит третман код Међународног кривичног суда, у сваком случају Црна Гора је много даља од њега. И, хвала Богу, што је тако.
Међутим, како тврди нашијенац, Синиша Вуковић, сарадник Џон Хопкинс универзитета, ствар није тако једноставна. Црна Гора је требало да сачека да прођу амерички избори, јер би сада, каже он, неко могао да помисли да је Америка слаба кад је остављају савезници. Новинари нијесу ишли у детаље америчке изборне слагалице, али мене не изненађује да, ето, Црногорци одлучују у дуелу Харис-Трамп.
Шалу на страну, питање је колико спољна политика уопште утиче на резултат тамошњег гласања, а црногорска нота Стејт департменту, баш никакав изборни значај нема.
Но, стручњак Вуковић се ухватио лошег тајминга, па тврди како би он могао да поремети стабилан положај Црне Горе на Западу.
Као у оној Лафонтеновој басни, јагње мути воду вуку иако пије низводно од њега.
Но, свршеном послу мане нема, Црна Гора се сада, кажу 100%, усагласила са спољном политиком ЕУ.
А pax americana иде својим током. Процеси су то дугог трајања, како би рекли историчари.
