Пише: Небојша Поповић
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић боравио је претходне недеље у Вашингтону. На састанку са сенаторима Милатовић је изразио жељу да Црна Гора постане главни стратешки партнер САД на Западном Балкану. Предсједник је такође дао пуну подршку изгласавању Закона о демократији и просперитету Западног Балкана који је инициран од стране сенатора.
Милатовићева посјета значајна је са најмање два аспеката. Прво што је предсједник као млад и перспективан лидер очито успио да задобије прођу у Америци, што је увијек пробитачно за каријере политичара који долазе са Балкана. Друга битна ставка је што се коначно јасно виде обриси Милатовићеве спољне политике и њихове потенцијалне последице, не само по Црну Гору, већ и регион.
Свакако, јасно је да Црна Гора не може бити стратешки партнер Америке. То није пошло за руком ни једној моћној Њемачкој, али оно што је заиста интригантно јесте предсједникова подршка америчком Закону о Западном Балкану.
Шта је Закон о демократији и просперитету Западног Балкана?
Наиме, Спољнополитички одбор Сената САД одобрио је у априлу Предлог закона о Западном Балкану који ће послати на изјашњавање горњем дому Конгреса. Милатовић је током боравка у Вашингтону управо разговарао са сенаторком Џин Шахин из редова демократа, која је и иницијатор поменутог закона.
Небојша Поповић: Шта је Вучић поручио Црној Гори о ЕУ у Котору
Детаљ да се, осим опште формулације о подстицању трговине и инвестиција између САД и земаља Западног Балкана, поменути закон најмање бави Црном Гором – док се у фокусу налази америчка визија уређења међусобних односа између Србије и Косова, те преуређењу Босне и Херцеговине, и борба против малигног руског и кинеског утицаја, заиста представља куриозитет.
Док са једне стране, закон прејудицира коначно признавање независности Косова од стране Београда, као и „дубоку забринутост за стање демократије у Србији“, са друге се од НАТО-а тражи да „охрабри планирање за међународне војне снаге које би одржавале безбједност у БиХ, нарочито ако Русија у УН блокира продужење мисије“ ЕУФОР-а, као и да се „ојача НАТО сједиште у Сарајеву“.
Веза са резолуцијом о Сребреници
С обзиром да је један од главних циљева закона да се комплетан З. Балкан интегрише и учврсти просуство НАТО у региону, бројни аналитичари сматрају да у том контексту треба сагледавати и актуелну иницијативу за доношење резолуције о геноциду у Сребреници у Генералној скупштини УН, а која је усмјерена на сламање Републике Српске, јер она преставља главног кочничара за улазак БиХ у НАТО.
Или како је то сенаторка Шахин објаснила приликом његовом предлагања:
„Најважније је то што ће ако буде потписан, закон кодифицирати уредбе о решевању коруптивног и анти-Дејтонског понашања на Западном Балкану, стављајући јасно до знања да САД неће толерисати напоре да се подрију мир и стабилност у региону“.
Сама чињенца да су амандмани које је поднијела Црна Гора на резолуцију о Сребреници практично осакаћени, само појачава подозрење да је крајња мета читаве операције обрачунавање са Бањалуком и поспремање БиХ.
Како наводе амерички медији, готово иста група сенатора које је предложила Закон о демократији и просперитету Западног Балкана, предложила је сличан закон и прошлом сазиву Сената, али он није усвојен. Датум изјашњавања Сената о предлогу актуелног закона о Западном Балкану још није познат. Елем, околност да је такав предлог наишао на подршку код предсједника Црне Горе Јакова Милатовића може бити веома позитивна ствар, нарочито у контексту јасноће политичке сцене. То најмање значи да је Црна Гора добила младог перспкетивног проамеричког политичара са чистим и веома јасним ставовима о неуралгичним тачкама у региону.
