Пише: Александар Живковић
Готово да не прође дан да руски медији у Србији (РТ Балкан, мање и објективније Спутник) не објаве неку информацију која би код читалаца требало да произведе осјећај да се у Црној Гори ради против српских интереса. Та информација се по правилу шири и по другим сајтовима и подсјећа на ону атмосферу коју је стварао Алфа Вуков агитпроп по којој су и литије биле сумњиве, а покојни митрополит највећи издајник Косова.
Но, иако је уочљива блискост руских медија са српским агитпропом (коме то не смета да буде близак и са антируским медијима), нећемо да вјерујемо како „београдски Руси“ помажу Вучићевим властима да скрену пажњу са његове, у најмању руку, врло оронуле националне политике на тобожњу црногорску издају.
У сваком случају сама се службена Русија доста огрешила о српске интересе у Црној Гори, ћутала када су они били најугроженији, чак финансијски помагала режим који је гушио не само интересе него и сам опстанак српства у Црној Гори, да би данас била у прилици да даје свакодневне лекције патриотизма.
Александар Живковић: Курск – ратна игра НАТО на територији Русије
Већи је проблем што се такве лекције тешко доживљавају код народа који је задржао љубав и саосјећање према Русији. А што се „српских интереса“ у Црној Гори ту данас не постоји сагласност међу самим Србима, али да се они осјећају далеко слободније него прије 30. августа оне године ту нема никаквог спора.
Као што не волимо да примамо лекције, не бисмо ни да их дајемо. Поготово не руским медијима који јесу под притиском „колективног Запада“, коме, питала се за то, не питала, припада и Црна Гора. У тој ситуацији руски медији јесу проскрибовани и код нас, али се глас руске владе ипак чује. Сваког понедјељка излази „Руска ријеч“ у Дану, ИН4С на дневној бази ажурира „Руски поглед“…
Да кажемо не скромно, и овај сајт се труди да пружи објективне информације о руско-украјинском рату у склопу слике о глобалној измјени свјетског поретка. Такође, без задршке преносимо прилоге, а има их доста вриједних, са руских државних медија на српском језику. Једино тешко „гутамо“ стално сумњичење. Црна Гора можда има „неолибералну итд. власт“, како је недавно објавила руска влада, али има и народ који није ничим заслужио да буде под шибом, опростите колеге, шибом више пропагандном него информативном.
