понедељак, 19 мај 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ЖУРНАЛИЗАМНасловна 4

Бакирова црква бошњачка

Журнал Published 15. септембар, 2021.
Share
Мухарем Баздуљ, (Фото: Спона)
SHARE

У новоговору западног Балкана, термин „секуларизам“ је у неком тренутку постао изузетно популаран. У том контексту, скорашња изјава Бакира Изетбеговића поводом најновијих догађаја у Црној Гори многима може дјеловати неупитно. Овако је, дакле, говорио Изетбеговић Бакир: „Никада није добро када се вјера и политика помијешају. То обично буде на штету вјере. То није добра комбинација. Када се вјерске заједнице умијешају у политику то буде на штету мира и људских живота. Српска православна црква то ради упорно већ скоро два вијека“.

Бакир Изетбеговић (Фото: Стање ствари)

Никада није добро када се вјера и политика помијешају. Што би рекао Фридрих Ниче: Also sprach Bakir. Наведени Бакир је предсједник Странке демократске акције и син јединац њеног оснивача и првог предсједника. У тридесет година њене историје, какав је био однос СДА према мијешању вјерских заједница у политику? (Нећу овдје уопште улазити у питање како се то вјера и политика мијешају кад једна вјерска заједница, у властитој вјерском објекту, који је, дакле, у њеном власништву, изврши церемонију устоличења властитог великодостојника нити ћу покушавати да замишљам како би реаговала СДА на евентуални покушај да грађани Подгорице спријече да се у Подгорици устоличи реис Исламске заједнице у Црној Гори.)

Од оснивања СДА, она је потенцирана као „странка вјерничког народа“. Ако би њени лидери и промуцали нешто о „секуларизму“, обавезно је слиједило неко „али“: типа друштво треба бити секуларно, али нипошто и атеистичко. Рокали су се слогани о томе да се „вјера више никада неће враћати међу четири зида“.

Уочи првих избора, различити представници различитих вјерских заједница су мање или више отворено позивали да се гласа за кандидате „својих“ националних странака, али и оних других, само не за мрске „комунисте“. Тарик Хаверић је незаборавно писао о „џелатима које су устоличили џемати“ појашњавајући да су у новембру 1990. „хиљаде нена у димијама излазиле по први пута у животу на слободне изборе и дрхтавом руком заокруживале имена својих будућих крвника, зато што су их тако напутили сеоски имами“.

Од свог оснивања СДА на различите начине политички (зло)употребљава Исламску заједницу те у том контексту никада нисмо чули мудре ријечи како „никада није добро када се вјера и политика помијешају јер то обично буде на штету вјере, пошто то није добра комбинација: када се вјерске заједнице умијешају у политику то буде на штету мира и људских живота.”

Политички догађај који је можда и темељно одредио будућност Босне и Херцеговине био је референдум о независности из 1992. године. Дан уочи референдума, Ријасет Исламске заједнице и Мешихат Исламске заједнице за Босну и Херцеговину упутили су заједнички апел свим припадницима Исламске заједнице и свим Муслиманима да изађу на референдум и гласају за суверену и независну БиХ. У апелу је наглашено да излазак на референдум није само грађанска, него и вјерска дужност. По налогу Мешихата, апел је у цјелости прочитан у свим џамијама у којима је клањана џума. Био је, дакле, петак, а референдум је одржаван у суботу и недјељу. Није забиљежено да је неком из СДА тада засметало што су се „вјера и политика помијешале“.

„СДА на различите начине политички (зло)употребљава Исламску заједницу“ (Гази Хусрев-бегов вакуф, Фото: Islamska zajednica.ba)

Није, међутим, Исламска заједница била једина вјерска заједница која је утицала на резултат референдума. Познато је да је изворно референдумско питање било: „Јесте ли за суверену и независну Републику Босну и Херцеговину, државу грађана и народа, Муслимана, Срба и Хрвата и других народа и народности који у њој живе“, но да је ХДЗ БиХ под руковођењем Мате Бобана запријетио да ће Хрвати бојкотовати референдум ако се наведено питање не замијени тзв. „ливањским“ које је гласило: „Јесте ли за суверену и независну БиХ, државну заједницу конститутивних, суверених народа – хрватског, српског и муслиманског у њиховим националним подручјима кантонима“.

На територијама гдје су већински живјели Хрвати, одзив на референдум није био сјајан првог дана, односно у суботу, али другог дана, у недјељу, послије мисе, људи су похрлили на гласање. По огромној већини интерпретација, кључну улогу је одиграла црква, односно поруке свештеника на мисама да се на референдум обавезно изађе и гласа за независност БиХ.

Не само да руководству СДА, било којем бившем или садашњем, то „мијешање вјере и политике“ није сметало, него се потенцирало као позитивна ствар у интервјуима, текстовима и изјавама најразличитијих бошњачких политичара, патриота и интелектуалаца, да би се од тих и таквих иступа могла комотно направити књижурина од неколико хиљада страница.

И могли бисмо, наравно, ширити причу на многобројне чисто политичке поруке Мустафе Церића у вријеме док је био реис, на позив реиса Кавазовића да се нипошто не дозволи да „влах влада у Сребреници“, али и ово је сасвим довољно да врло пластично докаже да кад Бакир Изетбеговић каже „Никада није добро када се вјера и политика помијешају. То обично буде на штету вјере. То није добра комбинација. Када се вјерске заједнице умијешају у политику то буде на штету мира и људских живота”, то се односи само на Српску православну цркву.

У громогласном крешенду „буке и бијеса“ што су пратили устоличење Јоаникија, цитирана изјава Бакира Изетбеговића чак и није најсрамотнија и најодвратнија, али добро показује колико је једна врста лицемјерја постала нормализована и скоро институционализована. У јавности западног Балкана, сви се у теорији позивају на високе апстрактне моралне норме, а у пракси би да оне важе једино за Србе.

Мухарем Баздуљ

Извор: Preokret.info

TAGGED:Бакир ИзетбеговићвјераполитикаСДА
Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Данке Дојчланд човjека „који испуњава све“
Next Article Планета у диму рата

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Леон Ћеванић: Систематско уништавање идеала

Пише: Леон Ћеванић Изјава „како сам систематски уништен од идиота“, употријебљена као увертира излагања о…

By Журнал

Платићу ко ми бестрага из канцеларије књиге Чиргића, Николадиса, Мија боксера …

Имам у канцеларији, не својом вољом, три метра дужине нечега што личи на књиге. Стоји…

By Журнал

Журналова мундијалска грозница 10.

Фудбалска се прошлост врло прецизно поклапа са садашњошћу. И оних осам освајача (без Италије) и…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 5

Источноазијски произвођачи чипова у раљама америчке геополитике

By Журнал
ЖУРНАЛИЗАМНасловна 1

Косово је и овамо и онамо

By Журнал
Политика

Протести у Београду пољуљали односе Вучића и Додика

By Журнал
КултураНасловна 6

Бећковић: Све што је Радовић радио за ТВ и радио сада је хит на друштвеним мрежама

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог