Пише: Александар Живковић
Продор украјинских трупа у Курску област, по различитим изворима између 12 и 31 км у дубину, по руским медијима плод је НАТО командовања, а западни медији пишу да је реч о дуго припреманој операцији. Сада је готово небитан војнички исход овог украјинског продора, већ његова медијска употреба. Руском обавештајном систему и ланцу командовања нанет је озбиљан губитак угледа у, чини се, одсудној фази рата.
Има истине у руској причи да не ратују само са Украјином, већ и са НАТО и читавим „колективним Западом“. Утолико су тако велики обавештајни пропусти више недопустиви.
Са друге стране, НАТО је, што би се рекло миц по миц, обезбедио себи омиљену позицију – да му ништа није недопустиво.
Тако је сада започео ратне игре на тлу Русије. То нас све више приближава било директном конвенционалном сукобу НАТО – Русија, било, још горем сценарију: њиховом неконвенционалном, нуклеарном сукобу.
Руско – украјински рат већ је ушао у фазу великих ратова двадесетог века попут корејског и вијетнамског рата. Једини њихов утешан резултат јесте тај што у њима ипак није било коришћења атомског оружја. Да ли ће Русија допустити НАТО да води ратне игре на њеној територији и да буде увучена у дуготрајан исцрпљујући рат са западном алијансом, сазнаћемо можда брже него што се очекивало.
