Пише: Филип Драговић
Случај „комисије“ која преиспитује рад владике жичког Јустина, интересантан је по много чему. Поред фрапантне чињенице да никаква „комисија“ никад није пошла да прочешља рад епископа Пахомија или Василија Качавенде, овдје очи боде случај два члана „Јустинове комисије“, а то су протојереј-ставрофор Велибор Џомић и епископ или митрополит будимљанско-никшићки Методије. Наиме, та су се два свештена лица, прије 5-6 година овдје у Црној Гори борила против прекомјерног утицаја државе на СПЦ! И били су довољно гласни, пожртвовани и одважни да су постали, на неки начин, заштитна лица те борбе.
Данас? Свакоме је јасно да поменута „комисија“ представља продужену палицу за дисциплиновање Цркве по афинитету актуелне власти у Београду, а по диктату владике бачког др Иринеја. Дакле, не иду они да испитају, тек тако, пословање Цркве у жичкој епархији, јер, рецимо, почињи од најстарије српске епархије, а наставиће редом свуда. Не, они послије срамних одлука Црквеног суда против Пантелића и Милићевића, сада иду да развласте владику жичког Јустина, само и једино зато што је подржао студенте у блокади. И то зато да би повратили једнообразност послушности врха СПЦ према држави.
Кад се човјек присјети духа литија и онога за шта су се литије бориле, па и Џомић и Методије у њима, лијепо га хвата нека туга, и потреба да им човјек упали једну свијећу за прочишћење срца и ума. Ако таквих свијећа има, и ако их одобрава синодска комисија.
