Пише: Даница Поповић
Поштовани господине Јакобе Штаусхолм, пишем Вам ово отворено писмо, будући да ми је од целог персонала компаније Рио Тинто једино Ваше име било доступно. Знате, код нас у Србији се Ваши чиновници оглашавају искључиво анонимним саопштењима, тако да не знам коме да упутим следећих пар питања и добронамерних предлога:
- Која је то минимална цена литијума на светском тржишту, испод које Вам се не исплати рударење литијума у Србији? У последње две године цена му је пала више од 80 одсто, а падаће, кажу процене, најмање до 2030. Очекујем да од Вас стигне рутински одговор – да је литијум за Рио Тинто стратешка сировина, па да цена у наредних десетак година компанији није пресудна. Али онда моје питање постаје: шта је пресудно у Вашој пословној политици у Јадру?
- Која је интерна стопа приноса овог пројекта? Да појасним читаоцима: питам господина Штаусхолма, колику профитну стопу Рио Тинто очекује од овог посла. А још више ме занима – колико се та профитна стопа мења са падом цене литијума?
- Који би део профита у пројекту Јадар припао Србији? Пошто говоримо о интерној стопи приноса, наш удео се лако рачуна и износи – нула. Е сад, кад смо то разјаснили, остаје питање – колико новца Рио Тинто планира да издвоји у циљу заштите здравља, чисте воде и ваздуха у Србији? Када, у ком износу и за које намене? И да, у којој динамици? Забринути смо, јер упоредо са падом светске цене литијума, падају приходи и зарада Ваше компаније, па се питам, чиме ћете онда финансирати све ове наше потребе?
- Има ли шансе да чиновницима Ваше компаније објасните да је погрешно то што се, говорећи о будућности, позивају на „научно утврђене чињенице“, уместо, како је нобеловац Роберт Лукас давно напоменуо – кад говоримо о будућности, постоје само очекивања! Дакле, постоје процене (спекулације), и пројекције, уз придодате вероватноће остваривања. Било би лековито ако би Ваши чиновници то усвојили, уместо да угледним особама због изнетих стручних коментара прете „свим правно расположивим средствима“ која Вам стоје на располагању.
- Како оцењујете изјаву Ваших неименованих чиновника о докторки Драгани Ђорђевић, научној саветници Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду, да њени „неистинити наводи доводе грађане у заблуду“? Јесу ли такви одговори, послати угледним српским експертима, уметницима, али и широј јавности, заиста примерени Вашој компанији, која се труди да спере са себе љагу после огромне штете коју је Рио Тинто нанео Абориџинима, разоривши светилиште у клисури Јукан старо, кажу, 46.000 година, где су у јаловину претворени сви људски трагови, укључујући пронађене праменове косе, делове скелета, итд?
- На крају, имам спасоносни предлог: да се обе централе компаније Рио Тинто, и она из Лондона и она из Мелбурна, лепо преселе у Горње Недељице. То за Вашу компанију не би био непремостив трошак, а постигли бисте пуну транспарентност, која Вам непрестано и надасве незаслужено измиче. Тамо су Вам храна, ваздух и вода савршено чисти, а од тренутка кад се доселите – тако ће и остати. Зашто? Зато што ће се све одвијати „на одржив начин и у складу са највишим стандардима Републике Србије и Европске уније“, како нас Ваша компанија свакодневно уверава. Можемо ли Вас, онда, очекивати у Недељицама?
У очекивању одговора од Вас лично, или особе са именом и презименом и наведеном школском спремом, коју Ви овластите да ми одговори, захваљујем на издвојеном времену и исказујем Вам своје поштовање.
Даница Поповић, редовни професор Економског факултета, Универзитета у Београду, у пензији
Извор: Радар
