Пише: Ивана Јанковић
Када су еколошки активисти из покрета “Последња генерација” прошле недеље упали на писту на Северном мору и зелепили се за авион, то није била нова вест. Немачка полиција брзо је реаговала, речено је да ће бити подигнута тужба, а ухапшени су, некако, такође били задовољни. Није први пут да се у име чисте земље, будућности деце, очувања природе и живота на земљи обустављају летови, затварају музеји или протести претварају у гађања свим и свачим и сукобе са полицијом. Поруке да живимо на ђубришту и да се гушимо у гасовима, већ су свуда присутне, али су акције које их прате постале све агресивније и некако све мање разумне.
У мају 2022. страдала је и Мона Лиза, на коју је један активиста бацио торту. Када је ухваћен викао на француском: „Мислите на Земљу. Има људи који уништавају земљу. Мислите о томе… сви уметници , мислите о Земљи!“ Сама слика није оштећена, али се судска одлука ипак базирала на оптужби за уништавање уметничких дела, јер није извесно колико би колача једно уметничко дело из 16. века могло да издржи. Ипак, нешто слично поновило се овог јануара када је на исту слику бачена супа. И то није једино дело које је постало жртвом борбе за бољу планету. Пре два месеца једна активсткиња залепила је црвени постер преко слике „Макови“ Клода Монеа у музеју Орсеј у Паризу, у последњих неколико година, слично су прошли и Ван Гогови „Сунцокрети“ у музеју његовог имена у Амстердаму, на које је бачена супа, да би потом активисти залепили руке за зид испод слике и вриштали. Није добро прошао ни „Крик“ Едварда Мунка у Музеју у Ослу, када је активиста покушао да се залети за слику, после чега је полиција нашла остатке лепка на стаклу које штити слику. Прошле године девојка и младић чекићем поломили су стакло на слици Дијега Веласкеза у лондонској Националноиј Галерији, после чега су изјавили да је „време за дела а не речи“ и да употреба фосилних горива мора престати.
„Огроман отпор је начин на који су жене добиле глас, на који су Афроамериканци добили глас, на који смо добили законе о здрављу и безбедности у Уједињеном Краљевству, као и права хомосексуалаца“, изјавио је Алекс Де Конинг, портпарол Џаст стоп ојл. „Суфражеткиње су исецале слике и прилично их насилно уништавале, док ми само бацамо супу на стакло, али и даље покушавамо да пренесемо поруку на исти начин и натерамо људе да се преиспитају и изађу из зоне комфора.“
Ко су заправо организације које подстичу своје присталице на овакав вид активизма, који можда није толико распростарањен, али је заиста виђив довољно да се за њих чује, можда и више него и за њихов поруке.
Према истраживањима часописа Натура, организоване групе, далеко чешће него појединци, одговорне су за 95 одсто инцидената и нападале су музеје у својим земљама. Чак и међу њима, три организације организовале су 58 одсто напада, италијанска Ултима Ђенерационе одговорна, британска Џаст стап ојл и немачка Летцт Генерацион. Иако су се задржале у оквирима својих градова, није искључено да су ипак биле у некој врсти координације, јер их повезује заједничка мрежа А 22 , којој све припадају. То је пројекат еколошке организације Цлимате Емергенци Фунд, основан пре три године, који обухвата једанаест земаља у којима се организују протести против емисије угљеника. У оквиру тих акција, праве се сензационалистички напади по музејима, аеродромима и јавним местима где је могуће привући што већу пажњу.
На сајту А22 се наводи: „Као последња генерација, учинићемо све што је потребно да заштитимо нашу генерацију и све будуће. То је наше неотуђиво право. Стари свет умире. Налазимо се у последњем, најмрачнијем часу. Овај свет се десеткује пред нашим очима. Ми смо између два тренутка. Оно што сада радимо одлучује о судбини и овог и будућег света.”
Статистика говори да је у Европи око 60 одсто инцидената почињено у три земље: Немачкој Италији и Великој Британији, баш тамо одакле долазе три најорганизованије групе.
Према експертима УН, потребно је да се сакупи најмање 2,4 трилиона долара само за помоћ најслабијим државама да се прилагоде променама попут загревања земље. Чланице ЕУ су највећи финансијери борбе против климатских промена на свету, само у току 2022. издвојено је 28, 5 милијарди евра из буџета и 11,9 милијарди приватних донација да помогну земљама у развоју.
Донације и стварање приватних еколошких фондова значајно је порасло током последњих десет година, финансијери долазе са свих страна и најчешће из самог светског финансијског врха, од Била Гејтса до Илона Маска. Ту се већ ради о милијардама које се, од Америке до Аустралије врте у фондовима из којих се, између осталог, финансирају најразличитије организације, укључујући и оне о чијим се инцидентима најчешће говори.
Истовремено, исти ти финансијери навукли су на себе бес што еколошких експерата, што грађана који прате њихове акције, када се испоставило да сами доприносе загађењу знатно више него што је уобичајено. Речити пример је Енрју Форест, аустралијски рударски магнат, чија је фирма четврти светски произвођач гвожђа, који се, као и његове америчке и европске колеге, укључио у борбу за бољу планету. Испоставило се да је пре него што је стигао до милиона које може да улаже у екологију, Форест прилично загадио планету и у томе се није зауставио до данас. Његова фирма Фортескју металс је прошле године емитовала 2,2 милиона тона угљеника, плус 241 милион тона емитованих топљењем руде гвожђа у Кини, где компанија има своје испоставе. Медији су закључили да „ниједан Аустралијанац никада није нанео више штете животној средини“ и тако се прикључио читавом низу доброчинитеља, који су својим новцем помогли зелене акције, али су тај новац наставили да зарађују уништавајући околину.
Може ли питање опстанка планете да се реши, ако га решавају управо они који стварају кризу, питање је на које покушавају да одговоре еколози. У међувремену, док се за загађење оптужују најсиромашније земље због заостале технологије, текстилну индустрија у јужној Азији због неконтролисане производње, краве на пашњацима због емисије гасова, грађани због коришћења аутомобила и авиона, неки озбиљни загађивачи остају ван домашаја јавности, а неретко и закона. То је тема која тек треба да се отвори, а то ће бити знатно теже од бацања торти на слике и везивања на аеродромима.
Извор: НИН
