Промоција публикације „Црна Гора 2024–2034: Визија и препоруке Универзитета Црне Горе“, стратешког документа са смјерницама и препорукама за дугорочни развој земље, одржана је у Ректорату Универзитета Црне Горе.
Публикација садржи експертске анализе и препоруке у осам кључних области: образовна политика, економска политика, здравствена политика, правна заштита, културна политика, енергетска одрживост, реиндустријализација и дигитална трансформација. Њена сврха је да јавним институцијама, доносиоцима одлука и широј јавности понуди конкретна, знањем утемељена рјешења за унапређење јавних политика.
Догађај је отворио предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, истакавши да се Црна Гора данас налази у једној од најважнијих етапа свог државотворног трајања.
„Ове године обиљежавамо двадесет година од обнове независности, док ћемо 2028. године обиљежити сто педесет година од међународног признања на Берлинском конгресу. То су снажни историјски симболи који нас обавезују да, свјесни одговорности према прошлости, садашњости и будућности, дамо свој допринос даљем просперитету Црне Горе и њеној европској перспективи“, казао је Милатовић.
О публикацији је, у наставку, разговарано у оквиру панела на којем су учествовали проф. др Александра Вуксановић Божарић, проф. др Един Јашаровић, проф. др Радослав Томовић, проф. др Јован Ђурашковић и др Бранка Бошњак.
Говорећи о значају здравља за друштво, проф. др Александра Вуксановић Божарић истакла је да је здравље највриједнији ресурс Црне Горе, те да улагање у здравље грађана значи улагање у економски развој, социјалну стабилност и сигурну будућност. „Здравље за све јесте остварив циљ, али захтијева системске промјене, јасне стратегије, дугорочно планирање и одговорно управљање“, казала је она и додала да се Црна Гора суочава са озбиљним здравственим изазовима, укључујући старење становништва и пораст хроничних незаразних болести, менталних поремећаја, малигнитета и кардиоваскуларних обољења, те да је превенција кључна за спашавање живота и очување буџета.
Проф. Вуксановић Божарић је истакла важност примарне здравствене заштите, јачања домова здравља, породичне медицине и хитне помоћи, као и развој и мотивацију здравственог кадра. Такође је нагласила да дигитализација и нове технологије могу унаприједити дијагностику, доступност и ефикасност здравственог система, уз поштовање етичких стандарда, те да дјеца, млади, орално здравље и палијативна њега представљају стратешке приоритете за одрживост и квалитет здравствене заштите у Црној Гори.
Осврћући се на област културе, проф. др Един Јашаровић казао је да анализа развоја културне политике у Црној Гори показује снажну повезаност са промјенама државног и друштвено-политичког оквира, те да је транзиција након 1990-их најбурнији период у савременој културној политици Црне Горе.
“Умјесто модернизације, транзиција је резултирала хибридним моделом културне политике, у којем је јавни сектор задржао доминантну улогу, док су процеси приватизације довели до девастације културне инфраструктуре и дезинтеграције продукционих ланаца”.
Према његовим ријечима, све то указује на потребу „суштинског заокрета ка партиципативнијем, економски одрживијем и стратешки диференцираном моделу културне политике који би културу афирмисао не само као симболичку вриједност, већ и као развојни ресурс црногорског друштва, те у коначном довео до једног пожељног и компетитивнијег оквира за развој националне културе“.
Проф. др Радослав Томовић је казао да Машински факултет од свог настанка настоји да буде активан учесник у стратешком планирању и развоју привреде Црне Горе. Као примјер активности, он је навео панел „Реиндустријализација и нови производи у Црној Гори – шанса за одрживи развој економије“, наводећи закључак панела да „Црна Гора мора убрзано кренути ка обнови прерађивачке индустрије и диверсификацији привреде како би се обезбиједио одрживи развој земље“.
Професор Томовић је навео да су досадашње стратегије развоја црногорске индустрије биле погрешно усмјерене истичући да су „првенствено стављале акценат на модернизацију, дигитализацију и зелену транзицију индустрије, као и на набавку нове опреме и постројења. Наравно, то је потребно, али увијек се постројења прилагођавају производу који ће се производити, а не обрнуто. Развој конкретних производа треба да буде основни ослонац за развој црногорске привреде, зато је потребна свеобухватна анализа постојећег стања како би се јасно дефинисали циљеви и приоритети за производе чија ће производња значајно утицати на економију земље.“
Говорећи о изазовима и правцима развоја црногорске привреде, проф. др Јован Ђурашковић истакао је да искуство транзиције показује колико је институционални оквир кључан за одржив економски раст.
“У погледу динамичног развоја црногорске привреде, искуство транзиције показује да су традиционалне развојне идеје које наглашавају акумулацију капитала у сјенци фундаменталног циља – то је изградња институција. Слабе институције су учиниле да темпо конвергенције ка развијеним привредама буде веома спор. Важно је јачати инклузивне институције које, примарно, подстичу конкуренцију и повећавају продуктивност. Додатно, неопходно је јачати институције у оквиру економске политике, јер оне повећавају компетентност и кредибилитет, опредјелјујуће детерминанте за генерисање повјерења на тржишту”, казао је проф. Ђурашковић.
У вези са развојем црногорске привреде, проф. Ђурашковић наглашава да држава мора смањивати неизвјесност у привреди кроз афирмацију предвидиве и дугорочно оријентисане економске политике. Како је казао, „неопходна је интегрална стратегија развоја која јасно таргетира националне интересе и стратешке предности Црне Горе, посебно у контексту очекиваног чланства у ЕУ“.
Др Бранка Бошњак је истакла да Универзитет Црне Горе, као једини државни Универзитет, не може и не смије бити само формални консултант те да знање које постоји на Универзитету представља стратешки ресурс државе и мора бити системски укључено у процес доношења одлука.
„У периоду пред нама, посебно у контексту ЕУ, Црна Гора нема луксуз да игнорише експертизу сопствене академске заједнице. Ово је отворен позив доносиоцима одлука да Универзитет почну уважавати као равноправног партнера у креирању стратешких политика. Игнорисање знања није само академски проблем, то је развојни ризик за државу. Улога медија је кључна у овом процесу, а академској заједници поручујемо: Универзитет не смије бити тих. Професори и научници имају право и обавезу да учествују у јавном простору, да нуде рјешења и да захтијевају да се њихово знање поштује. Универзитет Црне Горе је спреман. Питање је да ли је држава спремна да знање стави у центар својих политика, поручила је Бошњак.
Панел је имао интерактивни карактер, омогућавајући отворени дијалог између академске заједнице, представника институција и заинтересоване јавности.
Визија и препоруке универзитета Црне Горе
Извор: УЦГ
