На евиденцији незапослених Завода за запошљавање Црне Горе ЗЗЗЦГ до краја априла ове године налазила се укупно 36.521 особа (жена 21.288 или 58,29 одсто), што у односу на исти период претходне године када је на евиденцији било 42.411 незапослених (жена 24.339 или 57,39 одсто) представља смањење од 5.890 или 13,89 одсто, саопштили су Градском порталу из ЗЗЗЦГ.
Незапослених високошколаца било је 4.019 (жена 2.608 или 64,89 одсто) што чини 11 одсто од укупног броја незапослених. У односу на исти период претходне године, када их је било 5.009 (жена 3.262 или 65,12 одсто), незапослених високошколаца је мање за 990 лица или 19,76 одсто.
Највише незапослених високошколаца је са стеченим занимањима из групе занимања економисти – 555, правници – 509, васпитачи и наставници друштвено хуманистичке области – 494, менаџери и организатори – 443 итд.
Највише незапослених високошколаца је са стеченим занимањима VII 1 нивоа образовања – 2.515 (62,57 одсто од укупног броја високошколаца). Са стеченим VI нивоом образовања (180 ЕЦТС) има их 1.236 што је 30,85 одсто од укупног броја незапослених високошколаца. На евиденцији незапослених налазе се и 249 магистара и мастера, као и 19 доктора наука.
Са занимањем доктор медицине на евиденцији се налази 14 особа.
У посљедњих десетак година, како кажу из ЗЗЗЦГ, постепено је долазило до смањивања броја високошколаца на евиденцији незапослених лица Завода од 9.900, колико их је било на дан 25. априла 2015. године до 6.500 (на исти дан 2022. године), затим 5.009 (исти дан 2023. године) и 4.019 на 25.4.2024. године.
“Може се рећи да је том смањењу, значајно допринио и Програм стручног оспособљавања високошколаца, који се спроводи већ десетак година и кроз који сваке године пролази око 3.000 високошколаца. У циљу усклађивања система образовања са потребама тржишта рада да би се кроз усклађивање понуде и тражње за радном снагом омогућило веће запошљавање, Завод за запошљавање Црне Горе у протеклих десет година публикује документ Анализа понуде, тражње и запошљавања на тржишту рад у Црној Гори. Анализа даје потребне статистичке податке за креирање и пројектовање уписних квота и доставља се Министарству просвјете, Универзитету Црне Горе и Центру за стручно образовање, као инситуцијама које се баве креирањем образовне политике у Црној Гори”, истакли су из ЗЗЗЦГ.
Послодавци у 2024. пријавили мање слободних мјеста
У овој години, послодавци су на нивоу Црне Горе пријавили укупно 9.277 слободних радних мјеста, што у односу на исти период претходне године, када је било пријављено 10.930 слободних радних мјеста, представља смањење од 15,12 одсто, док су у истом периоду 2022. године послодавци су огласили 9.983 слободна радна мјеста.
За средњошколска занимања (III, IV и V ниво образовања) пријављено је 4.332 слободна радна мјеста (46,70 одсто), затим за високошколска 3.031 слободних радних мјеста (32,67 одсто) и за неквалификоване и полуквалификоване 1.914 слободних радних мјеста (20,63 одсто).
Понуда код већине занимања превазилази тражњу
“Ако посматрамо занимања, у овој години на нивоу Црне Горе највише су тражена нека занимања туризма и угоститељства – угоститељ, помоћни угоститељ, конобар, кувар, келнер, собарица, затим тражени су помоћни градјевински радници, као и нека високошколска занимања – професор математике, доктор медицине, професор разредне наставе итд. Ако ставимо у однос понуду незапослених лица са одређеним занимањима и тражњу послодаваца за истим (у одређеном периоду), видимо да код већине занимања понуда превазилази тражњу”, наводе из ЗЗЦГ.
Према подацима који су добијени на основу Анкете послодаваца коју је Завод спроводио у претходним годинама, може се рећи да послодавци на дефицитарна занимања гледају на начин – да су то она занимања која су им потребна, а не могу их наћи на тржишту рада или их има у мањем броју или да су то она занимања која формално постоје на тржишту рада, али компетенције незапослених не задовољавају њихове потребе.
Највише тражена занимања из туризма и угоститељства, недостаје занатлија
У врху листе дефицитарних занимања, по мишљењу анкетираних послодаваца, налазе се занимања туризма и угоститељства ИИИ нивоа квалификација образовања, а исто тако посебно је наглашен недостатак незапослених лица која посједују занатска знања и вјештине и можемо рећи да су у питању све врсте заната, посебно занатска занимања из области градјевинарства.
“Тако да, можемо закључити, а и дешава се у пракси да за поједина занимања истовремено постоји и дефицит (за лица са додатним знањима и вјештинама) и суфицит (за лица без додатних знања и вјештина). Исто тако одређена занимања, посебно у угоститељству и туризму, трговини, саобраћају и личним услугама, могу бити дефицитарна у одређеном дијелу државе (приморски регион) и у одређеном периоду (љетњи), а да су та иста занимања суфицитарна у осталим дјеловима Црне Горе и у осталим периодима године”, објашњавају из Завода.
Објашњавају да, посматрајући кретања на тржишту рада у Црној Гори у посљедњих годину дана, а слична кретања забиљежена су и у неколико претходних година, могу издвојити одређена занимања за која су послодавци, кроз пријављена слободна радна мјеста, исказали већу тражњу него што је била понуда на евиденцији незапослених ЗЗЗЦГ.
“Код II нивоа квалификација образовања то би била нека занимања угоститељства и туризма и градјевинарства – помоћни угоститељ, собарица, помоћни кувар, сервир, припремач пица, роштиљџија, затим помоћни градјевински радник итд. Код III нивоа квалификација образовања то би били точилац пића, угоститељ, возач теретњака, фасадер, касир, бродовођа итд. Са завршеним IV нивоом образовања већа тражња од понуде била је за занимања – медицинска сестра – медицински техничар, рецепционер, конобар, ватрогасац итд”, кажу у ЗЗЦГ.
Код високошколаца као дефицитарна издвојила су се нека занимања из групе наставници природно математичке струке – професор математике, професор физике, професор хемије, затим доктор медицине, електроничари, информатичари и статистичари, професор разредне наставе, затим нека занимања у области наставе музичке културе – професор клавира, професор музичке групе предмета, затим фармацеут, дефектолог, наставници техничко технолошке струке итд.
Из Завода очекују да ће, када је у питању предстојећа љетња сезона, у овој години потражња за радном снагом бити на приближно истом нивоу као у истом периоду 2023. године.
“У 2023. години, током љетње туристичке сезоне (1.6-31.8.2023. године), послодавци су Заводу пријавили потребу за запошљавањем 7.132 радника. Највише слободних радних мјеста је пријављено за дјелатност ”Услуге смјештаја и исхране” 1.409 или 19,76 одсто, ”Трговина на велико и мало, поправку моторних возила” 1.192 или 16,71 одсто и ”Здравствена и социјална заштита” 680 или 9,53 одсто”, истакли су из Завода.
Према подацима Министарства унутрашњих послова Црне Горе, као надлежног органа за издавање дозвола за привремени боравак и рад странаца, током љетње туристичке сезоне (у периоду 1.6-28.8.2023. године) је издало 7.781 дозволу за привренено бравак и рад странца, од чега је 5.994 или 77,03 одсто дозволе за запошљавање странаца, а 1.787 или 22,97 одсто за сезонски рад странаца.
“У наведеном периоду, посматрано према дјелатностима послодаваца, највише дозвола је издато за ”Остале услужне дјелатности” 2.135 или 27,44 одсто, затим ”Услуге смјештаја и исхране” 2.019 или 25,95 одсто, ”Градјевинарство” 1.170 или 15,04 одсто и ”Трговина на велико и мало, поправку моторних возила” 615 или 7,9 одсто”, саопштено нам је из Завода.
У Подгорици 5.774 незапослених, Рожајама 4.686, у Шавнику 79 особа…
Крајем априла највише незапослених било је у Подгорици – 5.774, Рожајама – 4.686, Беранама – 4.039, Никшићу 3.535 итд, док је најмање било у Шавнику – 79, Жабљаку 150, Котору 177 итд.
Ако се посматрају високошколци, највише их је у Подгорици – 955, затим Никшићу – 625, Бијелом Пољу – 333, Рожајама – 314 итд, а најмање у Шавнику – 6, Петњици – 8, Плужинама – 10 итд.
Извор: Банкар.ме
