Четвртак, 14 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ЖУРНАЛИЗАМНасловна 4

Мијат Лакићевић: Ђурићи и Ђурићи увеоци

Журнал
Published: 2. октобар, 2021.
Share
Академија младих лидера СНС (Фото: „Данас“)
SHARE

Након краће упоредне анализе Милојко Арсић констатује да “су ниво и квалитет образовања у Србији приближно у складу с њеним нивоом развијености”. Из тога даље извлачи закључак “да је за привредни раст у наредним годинама неопходно да се унаприједи како обухватност, тако и квалитет образовања”.

Мијат Лакићевић (Фото: Нови магазин)

Наравно, образовање је данас (више него икада) нужан услов развоја, али – да ли је и довољан. Питање сугеришу подаци које је изнио сам Арсић. Јер, економски заостатак Србије, рецимо за Чешком, а поготово Њемачком, много је већи од јаза у образовању. Што значи да постоје чиниоци који су значајни колико и образовање, ако нису и важнији. Другим ријечима, степен развијености зависи од могућности да знање добије друштвено признање, а онда и буде (колико-толико) преточено у имање.

Из тога се може закључити да није довољно да уче само појединци. Исто важи и за читаво друштво. Прије отприлике три и по деценије Зоран Ђинђић је писао да развојни, тј. “еволуциони капацитети неког друштва не мјере се економским показатељима него способношћу друштва да учи, тј. да мобилише своје унутрашње ресурсе. А учење је увијек повезано с рационалним пропитивањем вриједности и норми које служе као оријентири дјеловања”.

Дакле – вриједности и оријентири. На том испиту данас пада Србија. Парадигматичан је за то примјер похвала које је предсједник Вучић упутио припадници свог страначког подмлатка Невени Ђурић. Упадање у ријеч, прекидање саговорника, вријеђање и омаловажавање других учесника у дебати – то су “врлине” које је у једној ТВ емисији показала посланица Ђурић. Када се с највишег мјеста у држави високо вреднује и подстиче агресивни примитивизам, тиме се не гради (и не награђује) само један тип личности, него и један тип друштва.

Александар Вучић и Невена Ђурић (Фото: nova.rs)

Збиља, дипломци који излазе из Академије младих лидера СНС-а као да су изашли из неког талибанског терористичког кампа. Опашу се вербалним динамитом, увуку се међу људе и напросто се детонирају. Пошто су то (срећом) само језичка пиротехничка средства, они те своје диверзије могу да понављају више пута и у дужем раздобљу. Ма како, међутим, били добро истренирани, ови СНС кадрови временом се потроше, просто имају рок употребе. Тада одлазе у мировину – неко у амбасадоре, неко у министре, неко у директоре итд, широке су јасле јавног сектора. Оде Марко Ђурић, дође Невена Ђурић. Симболички говорећи, наравно.

На крају, због свих Ђурића које уче да је до устоличења Александра Вучића 2012. Србија била “јадна, напаћена, на кољенима”, ево само неколико чињеница. У часу када је Демократска опозиција 2000. преузела власт од “црвено-црне коалиције” у којој је актуелни предсједник имао истакнуто мјесто, Србија је била поражена у четири рата и избачена из свих међународних организација, почев од Уједињених нација.

Бруто домаћи производ био је упола мањи него деценију раније, док су плате сведене на трећину. Од 2001. до 2008. године, до почетка свјетске економске кризе, Србија је остварила просјечан привредни раст од 6,6 одсто. Од 2013. до 2019, дакле до глобалне кризе изазване короном, Србија је забиљежила просјечан годишњи раст од 2,5 одсто. И посљедње, нова власт је 2001. затекла јавни дуг нешто мало изнад 14 милијарди еура. Када су власт преузели напредњаци, средином 2012, јавни дуг је износио око 15 милијарди еура. Данас је јавни дуг близу 30 милијарди еура.

Сапиенти сат.

Извор: novimagazin.rs

TAGGED:анализаекономијазаостатакМијат ЛакићевићобразовањеразвијеностСрбија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Први интервју Олафа Шолца: „Да, бићу нови канцелар“
Next Article „Божији човек“, филм о Светом Нектарију Егинском, стиже у биоскопе

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Шта Американци и Британци планирају са Украјином и Грузијом?

Прекид односа Русије и НАТО-а последњи је чин вишегодишње драме у односима САД и Русије…

By Журнал

Грубач: Већина кандидата планира да понуди себе умјесто да понуди народу оно што народ хоће

Сачекаћемо да видимо који ће све бити кандидати „за предсједника“ Црне Горе, мада се већ…

By Журнал

Поетска разлика

Сјећам се кад у Шавнику нијеси могао наћи никакву заставу и да је била жива…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 1Спорт

Феномен Јамајке

By Журнал
Мозаик

Камиказа из Црне Горе

By Журнал
Други пишу

Вучић: Студенти једу трипут дневно, то плаћа иностранство

By Журнал
Мозаик

Брада кроз историју: Од Александра Великог кад је била непожељна на ратном пољу до модерних судских спорова

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?