Пише: Павле Костић
Упркос томе што сва истраживања јавног мњења показују да ће Социјалистичка партија Каталоније, која се противи независности шпанске аутономне покрајине, освојити највише гласова на покрајинским изборима који се одржавају данас, највећи победник могла би да буде странка „Заједно за Каталонију“ одбеглог бившег каталонског председника Карлеса Пуђдемона. Очекује се да ће управо његова странка надјачати владајућу Републиканску левицу Каталоније (ЕРЦ) и тако постати најача политичка снага која се залаже за каталонску независност.
Пуђдемон, ком прети хапшење у Шпанији због наводне злоупотребе јавних средстава и побуне због улоге у организовању забрањеног референдума о независности Каталоније 2017. године, кампању води из Француске. Неко време је живео у Белгији, након чега је борбу за каталонску независност наставио да води из француског града Перпињан, који се налази уз границу са Шпанијом.
„Уколико будем изабран за председника, мој главни приоритет биће да поново ујединим покрет за независност, да се сви врате за сто и да сагледамо где смо седам година касније. Смислићемо како да идемо напред и нећемо поновити исте грешке које смо направили 2017. године“, рекао је бивши каталонски лидер у интервјуу за Политико, мислећи на своју одлуку да брзином светлости суспендује декларацију о каталонској независности након референдума.
Према његовим речима, то је учинио како би Мадриду дао време за преговоре, али уместо тога, шпанске власти су занемариле његов гест „добре воље“, распустивши покрајински парламент и сменивши лидере покрета за независност.
„Овог пута нећемо пружити Шпанији другу шансу. Бићемо спремни. Имаћемо демократски, ненасилни план за спровођење тог сценарија“, поручио је Пуђдемон. Каталонски политичар има чему да се нада, пошто истраживања јавног мњења показују да ће социјалисти освојити између 40 и 45 посланичких места, „Заједно за Каталонију“ између 31 и 35 мандата, а тренутно владајућа ЕРЦ око 25 места од укупно 135 колико их има у каталонском парламенту. То значи да би Пуђдемон могао да затражи подршку странака које подржавају независност Каталоније, укључујући ЕРЦ, када се буде одлучивало о новом председнику.
Социјалистима не помаже ни то што ће освојити највише мандата јер би свакако морали да праве коалицију са неком од странака које се залажу за отцепљење, а то се није догодило још од 2006. године године када је социјалиста Хозе Монтила постао председник уз помоћ ЕРЦ-а. На тим изборима, као што се очекује и на овим, ниједна странка није освојила довољно мандата да би самостално формирала нову владу.
Пуђдемону иде наруку и то што скоро 80 одсто грађана жели нови референдум на ком би се одлучивало о независности, упркос томе што анкете показују да 42 одсто Каталонаца подржава независност, што је пад у односу на 2017. годину када је отцепљење подржавало 49 одсто испитаника.
Последице неуспелог референдума оставиле траг на покрет за независност
Иако је последњих неколико година прошло без већих инцидената у односима Мадрида и Барселоне, последице одлуке шпанских власти да угуше покрет за независност и даље се осећају. Према подацима каталонских организација, од 2017. године скоро 1.500 људи је приведено због залагања за независност Каталоније.
Директор сепаратистичке организације „Омниум културал“ Хавијер Антич истиче да су потези Мадрида од пре седам година имали разоран ефекат на покрет за независност. „Људима су заплењени имовина и домови, новчане казне су их довеле до банкрота или су уништени пресудама које им забрањују да раде у јавној управи или на универзитетима“, истиче Антич за Политико.
Многи аналитичари сматрају да је сепаратистички покрет поткопан и помирљивим приступом шпанског премијера Педра Санчеза који је успоставио бољи однос са Републиканском левицом Каталоније (ЕРЦ), након што је 2021. године помиловао каталонске лидере затворене због улоге у организовању референдума о независности.
Каталонски медији наводе да питање независности није добило значајан простор у предизборним страначким спотовима. „Заједно за Каталонију“ је једина странка која је експлицитно користила реч „независност“ у кампањи, међутим чак и тој партији отцепљење није у првом плану, већ повратак њеног оснивача Карлеса Пуђдемона.
Са друге стране, владајући ЕРЦ истицао је достигнућа председника Переа Арагонеса и наводио преговоре о одржавању референдума и бољем финансирању каталонске владе као путоказ за даље. Остале странке су се у предизборној кампањи претежно бавиле унутрашњим питањима која немају везе са отцепљењем, а међу главним се нашла тема изградње комплекса „Хард Рок“ у оквиру ког ће се наћи велики хотел и казино.
Управо је изградња комплекса „Хард Рок“ један од разлога због којих су расписани ванредни избори у Каталонији, након што мањинска влада ЕРЦ-а није добила подршку парламента за усвајање буџета за 2024. годину. Опозициони критичари тврде да би изградња комплекса имала озбиљан утицај на животну средину у области у којој би био изграђен, као и да би се повећао број зависника од коцкања, те да би довела до масовног туризма и економског модела који не одговара историјском граду Тарагона у чијој близини би комплекс требало да никне.
С друге стране, они који подржавају пројекат виде га као велики подстицај каталонском БДП-у и значајну економску прилику због чега је пројекат ушао у план буџета за ову годину. Предлог, међутим, није усвојен у каталонском парламенту јер су против усвајања гласали „Заједно за Каталонију“, десничарски Вокс, ЕЦП, као и странке које се противе независности „Грађани“ и Народна партија Каталоније.
С обзиром на то да је ЕРЦ последњих месеци владао са свега 33 мандата и повременом подршком социјалиста у парламенту, лидер странке и каталонски председник Пере Арагонес одлучио је да распише ванредне изборе.
Од аутономије, преко Франка, па све до покушаја отцепљења
Каталонија је један од најбогатијих и најпродуктивних региона у Шпанији и има посебну историју, стару готово 1.000 година. Пре Шпанског грађанског рата (1936 – 1939) уживала је широку аутономију, али јој је она укинута када је на власт дошао фашистички диктатор Франциско Франко. Под његовим руководством, фашистичке власти су потиснуле каталонски идентитет и употребу каталонског језика.
Пуђдемон, један од најеминентнијих сепаратистичких лидера, каже да је управо током Франкове власти освестио свој каталонски идентитет. „Присилили би ме да напишем своје има на кастиљанском – Карлос, а не Карлес и када бих погледао своја идентификациона документа, суочио бих се са идентитетом који није био мој“, навео је недавно Пуђдемон.
Када је Франко умро, регион је поново добио аутономију према уставу из 1978. године и напредовао је као део нове, демократске Шпаније. Каталонцима је било дозвољено да славе своју културу и језик. Изменама устава из 2006. године, Каталонији су додељена још већа овлашћења, којима је ојачана њена финансијска аутономија, а Каталонци се први пут помињу као „нација“. Велики део тих измена, међутим, Уставни суд Шпаније је поништио 2010. године.
Одлука шпанског суда изазвала је масовне протесте у Барселони којима је присуствовало више од милион демонстраната, када је и поново почела да се буди идеја о отцепљењу од Шпаније.
Покрет за независност је своју кулминацију добио почетком октобра 2017. године када је одржан референдум, упркос противљењу Мадрида. И поред тога што су шпанске власти послале државну полицију и цивилну гарду које су затвориле нека бирачка места, на референдум је изашло 43 одсто Каталонаца од којих је 92 процента гласало за отцепљење. Крајем месеца, каталонски парламент је прогласио независност, што је довело до одлуке Мадрида да преузме контролу над Каталонијом и распусти покрајинску владу. Одлуком шпанског Уставног суда декларација о независности је после неколико дана поништена, а чланови каталонске владе у егзилу, међу којима је био и Пуђдемон, прихватили су расписивање нових избора.
Извор: НИН
