Piše: Pavle Kostić
Uprkos tome što sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će Socijalistička partija Katalonije, koja se protivi nezavisnosti španske autonomne pokrajine, osvojiti najviše glasova na pokrajinskim izborima koji se održavaju danas, najveći pobednik mogla bi da bude stranka „Zajedno za Kataloniju“ odbeglog bivšeg katalonskog predsednika Karlesa Puđdemona. Očekuje se da će upravo njegova stranka nadjačati vladajuću Republikansku levicu Katalonije (ERC) i tako postati najača politička snaga koja se zalaže za katalonsku nezavisnost.
Puđdemon, kom preti hapšenje u Španiji zbog navodne zloupotrebe javnih sredstava i pobune zbog uloge u organizovanju zabranjenog referenduma o nezavisnosti Katalonije 2017. godine, kampanju vodi iz Francuske. Neko vreme je živeo u Belgiji, nakon čega je borbu za katalonsku nezavisnost nastavio da vodi iz francuskog grada Perpinjan, koji se nalazi uz granicu sa Španijom.
„Ukoliko budem izabran za predsednika, moj glavni prioritet biće da ponovo ujedinim pokret za nezavisnost, da se svi vrate za sto i da sagledamo gde smo sedam godina kasnije. Smislićemo kako da idemo napred i nećemo ponoviti iste greške koje smo napravili 2017. godine“, rekao je bivši katalonski lider u intervjuu za Politiko, misleći na svoju odluku da brzinom svetlosti suspenduje deklaraciju o katalonskoj nezavisnosti nakon referenduma.
Prema njegovim rečima, to je učinio kako bi Madridu dao vreme za pregovore, ali umesto toga, španske vlasti su zanemarile njegov gest „dobre volje“, raspustivši pokrajinski parlament i smenivši lidere pokreta za nezavisnost.
„Ovog puta nećemo pružiti Španiji drugu šansu. Bićemo spremni. Imaćemo demokratski, nenasilni plan za sprovođenje tog scenarija“, poručio je Puđdemon. Katalonski političar ima čemu da se nada, pošto istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će socijalisti osvojiti između 40 i 45 poslaničkih mesta, „Zajedno za Kataloniju“ između 31 i 35 mandata, a trenutno vladajuća ERC oko 25 mesta od ukupno 135 koliko ih ima u katalonskom parlamentu. To znači da bi Puđdemon mogao da zatraži podršku stranaka koje podržavaju nezavisnost Katalonije, uključujući ERC, kada se bude odlučivalo o novom predsedniku.
Socijalistima ne pomaže ni to što će osvojiti najviše mandata jer bi svakako morali da prave koaliciju sa nekom od stranaka koje se zalažu za otcepljenje, a to se nije dogodilo još od 2006. godine godine kada je socijalista Hoze Montila postao predsednik uz pomoć ERC-a. Na tim izborima, kao što se očekuje i na ovim, nijedna stranka nije osvojila dovoljno mandata da bi samostalno formirala novu vladu.
Puđdemonu ide naruku i to što skoro 80 odsto građana želi novi referendum na kom bi se odlučivalo o nezavisnosti, uprkos tome što ankete pokazuju da 42 odsto Katalonaca podržava nezavisnost, što je pad u odnosu na 2017. godinu kada je otcepljenje podržavalo 49 odsto ispitanika.
Posledice neuspelog referenduma ostavile trag na pokret za nezavisnost
Iako je poslednjih nekoliko godina prošlo bez većih incidenata u odnosima Madrida i Barselone, posledice odluke španskih vlasti da uguše pokret za nezavisnost i dalje se osećaju. Prema podacima katalonskih organizacija, od 2017. godine skoro 1.500 ljudi je privedeno zbog zalaganja za nezavisnost Katalonije.
Direktor separatističke organizacije „Omnium kultural“ Havijer Antič ističe da su potezi Madrida od pre sedam godina imali razoran efekat na pokret za nezavisnost. „Ljudima su zaplenjeni imovina i domovi, novčane kazne su ih dovele do bankrota ili su uništeni presudama koje im zabranjuju da rade u javnoj upravi ili na univerzitetima“, ističe Antič za Politiko.
Mnogi analitičari smatraju da je separatistički pokret potkopan i pomirljivim pristupom španskog premijera Pedra Sančeza koji je uspostavio bolji odnos sa Republikanskom levicom Katalonije (ERC), nakon što je 2021. godine pomilovao katalonske lidere zatvorene zbog uloge u organizovanju referenduma o nezavisnosti.
Katalonski mediji navode da pitanje nezavisnosti nije dobilo značajan prostor u predizbornim stranačkim spotovima. „Zajedno za Kataloniju“ je jedina stranka koja je eksplicitno koristila reč „nezavisnost“ u kampanji, međutim čak i toj partiji otcepljenje nije u prvom planu, već povratak njenog osnivača Karlesa Puđdemona.
Sa druge strane, vladajući ERC isticao je dostignuća predsednika Perea Aragonesa i navodio pregovore o održavanju referenduma i boljem finansiranju katalonske vlade kao putokaz za dalje. Ostale stranke su se u predizbornoj kampanji pretežno bavile unutrašnjim pitanjima koja nemaju veze sa otcepljenjem, a među glavnim se našla tema izgradnje kompleksa „Hard Rok“ u okviru kog će se naći veliki hotel i kazino.
Upravo je izgradnja kompleksa „Hard Rok“ jedan od razloga zbog kojih su raspisani vanredni izbori u Kataloniji, nakon što manjinska vlada ERC-a nije dobila podršku parlamenta za usvajanje budžeta za 2024. godinu. Opozicioni kritičari tvrde da bi izgradnja kompleksa imala ozbiljan uticaj na životnu sredinu u oblasti u kojoj bi bio izgrađen, kao i da bi se povećao broj zavisnika od kockanja, te da bi dovela do masovnog turizma i ekonomskog modela koji ne odgovara istorijskom gradu Taragona u čijoj blizini bi kompleks trebalo da nikne.
S druge strane, oni koji podržavaju projekat vide ga kao veliki podsticaj katalonskom BDP-u i značajnu ekonomsku priliku zbog čega je projekat ušao u plan budžeta za ovu godinu. Predlog, međutim, nije usvojen u katalonskom parlamentu jer su protiv usvajanja glasali „Zajedno za Kataloniju“, desničarski Voks, ECP, kao i stranke koje se protive nezavisnosti „Građani“ i Narodna partija Katalonije.
S obzirom na to da je ERC poslednjih meseci vladao sa svega 33 mandata i povremenom podrškom socijalista u parlamentu, lider stranke i katalonski predsednik Pere Aragones odlučio je da raspiše vanredne izbore.
Od autonomije, preko Franka, pa sve do pokušaja otcepljenja
Katalonija je jedan od najbogatijih i najproduktivnih regiona u Španiji i ima posebnu istoriju, staru gotovo 1.000 godina. Pre Španskog građanskog rata (1936 – 1939) uživala je široku autonomiju, ali joj je ona ukinuta kada je na vlast došao fašistički diktator Francisko Franko. Pod njegovim rukovodstvom, fašističke vlasti su potisnule katalonski identitet i upotrebu katalonskog jezika.
Puđdemon, jedan od najeminentnijih separatističkih lidera, kaže da je upravo tokom Frankove vlasti osvestio svoj katalonski identitet. „Prisilili bi me da napišem svoje ima na kastiljanskom – Karlos, a ne Karles i kada bih pogledao svoja identifikaciona dokumenta, suočio bih se sa identitetom koji nije bio moj“, naveo je nedavno Puđdemon.
Kada je Franko umro, region je ponovo dobio autonomiju prema ustavu iz 1978. godine i napredovao je kao deo nove, demokratske Španije. Kataloncima je bilo dozvoljeno da slave svoju kulturu i jezik. Izmenama ustava iz 2006. godine, Kataloniji su dodeljena još veća ovlašćenja, kojima je ojačana njena finansijska autonomija, a Katalonci se prvi put pominju kao „nacija“. Veliki deo tih izmena, međutim, Ustavni sud Španije je poništio 2010. godine.
Odluka španskog suda izazvala je masovne proteste u Barseloni kojima je prisustvovalo više od milion demonstranata, kada je i ponovo počela da se budi ideja o otcepljenju od Španije.
Pokret za nezavisnost je svoju kulminaciju dobio početkom oktobra 2017. godine kada je održan referendum, uprkos protivljenju Madrida. I pored toga što su španske vlasti poslale državnu policiju i civilnu gardu koje su zatvorile neka biračka mesta, na referendum je izašlo 43 odsto Katalonaca od kojih je 92 procenta glasalo za otcepljenje. Krajem meseca, katalonski parlament je proglasio nezavisnost, što je dovelo do odluke Madrida da preuzme kontrolu nad Katalonijom i raspusti pokrajinsku vladu. Odlukom španskog Ustavnog suda deklaracija o nezavisnosti je posle nekoliko dana poništena, a članovi katalonske vlade u egzilu, među kojima je bio i Puđdemon, prihvatili su raspisivanje novih izbora.
Izvor: NIN
