Нето прилив страних директних инвестиција (СДИ) у 2023. години износио је 428,7 милиона еура, при чему биљежи пад од 45,2 одсто и промјену у структури власничких улагања у односу на годину раније, наводи се у Мјесечном макроекономском извјештају, који је објавило Министарство финансија.
– Инвестиције у компаније и банке су 2022. чиниле 19,1 одсто укупног прилива СДИ, а 2023. су 11,1 одсто, док су инвестиције у некретнине 2022. чиниле 38,9 одсто укупних, наспрам 54 одсто у 2023., наводи се у извјештају.
Према доступним подацима, највише инвестиција забиљежено је из Србије 78,3 милиона еура, Русије 56 милиона еура и Њемачке – 51,2 милиона еура, што је око 40 одсто укупних инвестиција уложених у некретнине у Црној Гори у 2023.
Профит банака
У извјештају се између осталог наводи да је нето профит црногорских банака у јануару 2024. износио је 16,5 милиона еура, што је 86,4 одсто више у односу на исти мјесец 2023.
– Укупни кредити су на крају јануара текуће године износили 4.172,1 милијарди еура и остварили су годишњи раст од 12,1 одсто. Кредити привреди су забиљежили раст од 2,8 одсто, док су кредити становништву порасли 9,1 одсто, наводи се у документу.
Новоодобрени кредити су у јануару 2024. године износили су 88,8 милиона еура (раст 4,85% на годишњем нивоу), од чега су позајмице привреде износиле 45,3 милиона еура, док су грађани позајмили 38,1 милиона еура.
– У јануару 2024. забиљежен је раст укупних депозита 3,6%, када су износили 5.394,2 милијарди еура. Депозити привреде пали су за 3,8%, док су депозити становништва забиљежили раст од 10,0% на годишњем нивоу, пише у извјештају.
У блокади је било 20.058 дужника у јануару текуће године, док је укупан дуг по основу кога је извршена блокада рачуна износио 1,2 милијарде еура, уз годишњи раст од 20,3 одсто.
Извоз мањи за 50 одсто
Спољнотрговински дефицит у јануару 2024, према посљедњим подацима Монстата, износио је 172,8 милиона еура уз годишњи раст од 36,1 одсто. Извоз у вриједности од 44 милиона је смањен за 49,9 одсто, генерисан смањеном тражњом од стране ЕУ.
Смањење извоза у највећој мјери је под утицајем пада извоза електричне енергије за 85,4%; алуминијских легура, брикета, трупаца 40,3 одсто и минералних руда боксита за 28,6 одсто.
– Увоз роба је вриједио 216,8 милиона еура и повећан је један одсто превасходно усљед раста увоза хемијских производа (раст 14,9%) и машина и транспортних уређаја (раст 12,0%), наводи се у извјештају, преноси Дан.
Извор: Банкар.ме/Дан