Београд је веома важан за онога ко влада Србијом, ту су главни економски ресурси. Београд је у сваком смислу главни град и власт га неће мирно препустити. То су јасно показали на овим изборима организујући миграцију гласача из Републике Српске и из других градова Србије. Они и расписују локалне изборе у различитим терминима јер им то омогућава селидбу гласача – рекао је у интервјуу НИН-у прослављени кошаркашки тренер Душко Вујошевић.
Да ли мислите да ће власт пристати да испуни било који од услова опозиције и иницијативе Проглас, односно реши неправилности које је забележио ОДИХР и да ли за то има времена пре локалних избора?
Времена можда има, али Вучић неће променити ништа битно што ће му довести у питање победу у Београду.
Шта опозиција може да уради?
Она мора да се ослања више на себе и на грађане, а мање на међународне организације. Оне имају своје интересе и чак сам изненађен у којој су се мери неке од њих ангажовале, супротставиле Вучићу, наглашавајући колико је било неправилности и криминала на изборима. Опозиција мора да води грађане, а грађани морају да се изборе за своје достојанство и достојанство земље у којој живе.
Грађани су изашли на улице после избора, да ли мислите да их је било довољно?
Сада их сигурно није било довољно, али било их је довољно после трећег скупа у мају прошле године, након страшних догађаја у „Рибникару“. Међутим, том демонстрацијом великог незадовољства људи веома је лоше управљано од стране опозиције, од стране оног органа који је сам себе прогласио телом које води протесте. Испостављен је превелики број захтева уместо да их сведу на оно што је најважније и што је оствариво, и да се на томе инсистира. Тај моменат је пропуштен, Вучић је увео земљу у скраћену школску годину, стигли су лето и годишњи одмори, власт је успела да све развуче временски, а у томе су јој свесно или несвесно помогли људи из опозиције. У оба случаја они сносе велику одговорност.
Да ли опозиција треба да изађе на локалне и београдске изборе?
Нисам сигуран. Мислим да под овим условима не треба, а мислим и да је опозиција изгубила онај моменат када је требало да освоји Београд. Нека истраживања јавног мњења стварно показују да су шансе опозиције биле веће пред децембарске изборе, него што су сада. Понављам, опозиција се много ослања на међународне факторе. Бивша Југославија имала је доста својих мана и морала је да се апдејтује, да постане вишестраначки систем, али је имала веће потенцијале него било која од ових малих земаља данас. У данашњем глобалистичком свету величина те Југославије је била минимална величина за државу са којом се не може поигравати и која није сателит, чак не страних сила, него амбасада страних сила. Вучић то добро зна и врло добро плива у тој ситуацији.
У опозиционим круговима влада мишљење да је Запад благонаклон према Вучићу, да ли је то тако?
Они су се договорили приликом доласка напредњака на власт, прецизније, са госпођом Ангелом Меркел. После састанка Меркелове и Бориса Тадића, на ком он није пристао на потписивање уговора какав је Бриселски, који је касније Дачић потписао под ингеренцијом Вучића, Меркелова му је рекла да има оних који чекају у реду да све то прихвате и од тог момента Амбасада Немачке, државе која је јако утицајна у Европи, почела је да ради против Тадића, а за људе који су били спремни за испоручивање Косова. У том смислу је Вучић државник јер је направио од Косова државу. Он је прихватио разне услове, који се пре свега односе на Косово, али сада постоје и неки други услови, литијум на пример. Он сада мора да испоручи наш чист ваздух, воду и земљу, да постанемо депонија за отпад европских земаља, тржиште јефтине радне снаге и јефтине робе. Вучић прави и личне услуге моћним појединцима и групацијама са Запада, као што је давање зграде Генералштаба. Он излази у сусрет Западу за све што траже. Они тако задовољавају своје интересе, а за наше интересе треба ми да се изборимо.
Зашто сте ушли у политику?
Партизан је освајањем власти од стране напредњака, пре свега Александра Вучића, а због његове мржње према том клубу, дошао у тешко стање, јер су против клуба почели да се користе ресурси државе, није било никакве помоћи, а спречаван је и долазак спонзора. Пре свега, Вучић регулише ствари парама, он влада парама, неке купује парама, неке награђује парама, а неке кажњава тиме што неће да им да новац, у каквој је ситуацији био Партизан. Ја сам активније почео да се бавим политиком у неком виду нужне одбране док сам био председник ЈСД Партизан. Сматрао сам да не могу да будем председник Партизана а да се понашам као да се ништа не дешава. И онда сам, без политичког искуства, али са довољно осећања за правду, ушао у сукоб и платио цену.
Били сте, као нестраначка личност, кандидат за градоначелника Београда Тадићеве СДС на изборима 2022. године. Зашто није било места за СДС на листи Србија против насиља (СПН)?
То је питање за господина Ђиласа, пре свих, и наравно за господу Алексића и Лазовића. Они су почели да деле колач пре него што су постали спремни да га освоје. Тадић је имао доста грешака, то није спорно, међутим, он је елементарно поштен човек. Он је са позиције председника државе изашао без икакве материјалне користи и он је човек који има државничко искуство. Није успео да се избори са јастребовима у својој странци, који су материјално веома добро прошли бавећи се политиком. Они су успели да компромитују Демократску странку. Знам да је Тадић био спреман да због одржавања ДС иде и испод достојанства човека који је био частан председник. Он је сигурно могао да донесе један број гласова листи СПН, али Ђилас, Алексић и Лазовић нису били за то.
СПН је потписала споразум са Новим ДСС-ом и Дверима. Има ли ту сад места за СДС? И да ли мислите да је могуће променити власт без јединствене опозиционе колоне?
Апсолутно не. Свако ко је против једне колоне или заједничке акције, свесно или несвесно ради за Вучићеву власт. А да ли је могуће сада у Београду оборити власт и у најширој коалицији, нисам сигуран, мислим да се расположење грађана променило и да би прављење велике коалиције сада било проширивање одговорности за пораз који следи.
Шта мислите о иницијативи Проглас, о њиховим условима за изборе. Могу ли такве грађанске иницијативе да допринесу?
Морају да покушају да допринесу, а да ли то могу, видећемо. У Прогласу има људи који су моји пријатељи, Владан Костић, који се мало повлачи, Пеца Поповић је мој велики пријатељ, Бјелогрлића годинама познајем. Њихови ставови и погледи су нормални, они траже нешто што би требало да се подразумева, слободне и поштене изборе. Ја подржавам њихове захтеве.
Вучић је прошле недеље рекао да нас у априлу чека расправа о геноциду у Сребреници у УН, а потом и покретање питања ратне одштете. Да ли је то подизање тензија и шта то говори о карактеру власти?
Власт држи контролу у Србији блиском сарадњом са криминалним структурама, веома је коруптивна и направила је огромне паре које јој дају огромну моћ. Погледајте Београд, ова власт га је девастирала градећи „Београд на води“ на овај начин, то су неке црне зграде, неквалитетно изграђене, без вођења рачуна о естетици. Руши се хотел „Југославија“, праве сајам у Сурчину, па самим тим немају потребе да руше стари Сајам, то је значајна архитектонска целина. Све се ради без слуха и без имало осећаја за лепоту. Знале су и претходне власти да узму неке локације, али су ипак имали скрупула и срама да не девастирају град.
Али постоји још нешто због чега сам ја против ове власти, а то је стварање огромних социјалних разлика, и то не на основу квалитета и рада, већ на основу партијских и кумовских веза. Овде нису створене само различите класе, створене су касте.Често цитирате стихове Арсена Дедића „Мој занат ми је дао врх са ког ћу пасти“. Шта мислите, како ће се завршити владавина напредњака?
Мислим да неће мирно. Никоме не треба завидети пре него што му видиш крај приче. Иначе, ја Арсена страшно волим, он је стварно био кантаутор, песник који пева своје песме. Велики је човек био, и велики мудрац. Он је један од оних које стално слушам, увек откривајући нешто ново, неки зарез, нешто што је речено или нешто што није речено.
Србија је и у медијској сфери подељена на два дела, скоро да нема медија у ком се може повести озбиљан дијалог. Како то превазићи?
Због контроле медија и избори у савременом свету доста губе на смислу. Утицај медија је огроман, а контролишу их људи који имају паре. Или су власници или прикривени власници, па утичу на уређивачку политику. У Србији медији одређују и ко ће бити опозициони лидери, али не ствара се тако лидер, ја то знам по спорту, лидер се ствара на терену, то јест на улици. Не може ни владика Григорије да одреди да ће 2027. кандидат на изборима да буде Сава Манојловић или Мирослав Алексић. Немам ја времена до 2027. Прође ми живот у грађанским ратовима и њиховим последицама. У национализмима и њиховим последицама.
Како коментаришете оптужбе да је садашњи КК Партизан, под Остојом Мијаиловићем, „државни пројекат“? У том контексту поједини помињу и долазак Жељка Обрадовића, који је врхунски тренер. А направљени су добри резултати.
Прошле године су резултати били много бољи него ове, а само су околности довеле до тога да се не оде на фајнал фор. Прво је Пантер у Мадриду направио то што је направио, па се десио 3. мај, па је одиграна утакмица у Београду да би се створио привид нормалности, каснило се са даном жалости, у тој атмосфери није било домаћег терена… Да је ушао на фајнал фор, у оној инерцији, Партизан би га можда и освојио. Е сад, Вучић, као што је упропастио Ватерполо клуб Партизан, један од најуспешнијих светских спортских колектива, додуше не сам, већ уз помоћ неких људи из Партизана, уништио је и КК Партизан, свео га на то да нема ни минималних средстава за живот. Вучић је поставио и управу ФК Партизан, направио је договор са групом оног полицајца Ненада Вучковића Вучка, са Салетом Станковићем Мутавим и Вељком Беливуком, који су тада водили југ, а све те преговоре је одрађивао Новак Недић, шеф кабинета Вучића и човек за прљаве послове. Тако је власт уз помоћ тих навијача поставила управу у фудбалском клубу. А за резултате клуба и материјално стање сноси одговорност онај ко их је поставио. А сваки звездаш који је поставља у Партизану већ ради перверзну ствар.
Вучић је и Кошаркашки клуб Партизан, опет уз помоћ неких људи из Партизана, довео на ивицу пропасти, а онда је у једном моменту, пред неке изборе, схватио да му то ипак није паметно јер је окренуо против себе праве навијаче Партизана, па је урадио добру ствар на реанимацији КК доводећи Остоју Мијаиловића, који је потом урадио велики посао. Што се тиче Жељка Обрадовића, он је партизановац, човек који може да бира где ће да ради, који још увек не може без кошарке, везан је за Београд, за Партизан, осећа да има неки дуг према Партизану. Он је одлучио да се врати када су створени финансијски услови да се направи добар тим. Жељко није државни пројекат, он је свој, са најискренијим намерама према клубу. Добио је буџет са којим може да буде конкурентан, што је прошле године и био у великој мери. Његово присуство много значи и када је у питању долазак играча, није он сурогат за паре, али играчи лакше долазе када је он ту. Лакше се скупи и публика, па је већа могућност да се доведу и добри спонзори, домаћи, а можда и страни.
Ко више воли Партизан, ви или Жељко?
Не дозвољавам никоме да га воли више од мене, али Жељко га стварно воли. Ту је направио први велики успех, што га је потпуно везало за клуб и он сада покушава да се избори да клуб буде сасвим свој. Не сме да се дозволи да због неких својих ставова буде смењен као што сам ја смењен.
Вучић је прошле недеље рекао да је држава помогла ФК Партизан са 3,2 милиона евра за евролиценцу, да су дугови већи од 50 милиона евра, али и да је Партизан омогућио државним експертима да сагледају ситуацију у клубу и нађу решење.
Прво, Црвеној звезди је дато неупоредиво више. А друго, за стање у ФК Партизан је најодговорнији Вучић. Он је постављао управу, он је користио поједине навијаче Партизана да руше Партизан. Даље, он не даје своје паре, него државне. Што се тиче улагања државе у спорт… Школство и здравство су неопходни за здраву државу, али су неопходни и култура и спорт који такође нису профитабилни. Друга је ствар у земљама где су улазнице далеко скупље, где телевизијска права доносе велики новац, где су јаки спонзори. Можда би фудбал, а и то је питање, могао да функционише без помоћи. Али држава мора да помаже, на пример, кошарци у којој је могуће са много мање пара направити успех. Са парама које су у фудбалу довољне за преживљавање, у кошарци можеш да будеш првак Европе.
И Звезда има огромне дугове, и ту се спомињало 50 милиона. Како ће Партизан и Звезда вратити паре?
А како су ти дугови направљени? Вучелић, Вазура… Њих су у Партизан поставили напредњаци. Раније су дугови били мањи, а резултати бољи. На Драгана Ђурића су сви били бесни, а он је успевао у континуитету да буде први. Не улазим у то да ли је ту било личног интереса, али је општи интерес био реализован.
Ко су људи који управљају српским спортом?
Људи који се држе на кратком ланцу. Који имају у свом ранцу доста прљавог и које је због тога лако контролисати. На исти начин као што се Вучић држи од стране иностраног фактора, он овде држи људе на функцијама који знају да су ту само због њега, и онда се они грчевито боре да он остане на својој позицији да би и они опстали.
Да ли би приватизација решила проблеме, да ли би клубови могли да опстану на тржишту?
Не. Клубови у мањим спортовима сигурно не, а фудбал је код нас делимично приватизован од стране навијача па они не желе да препусте власништво.
Окосницу КК Партизан данас чине странци, осим Алексе Аврамовића, ниједан домаћи играч ове сезоне нема значајнију улогу. У ваше време домаћи играчи су имали више простора.
Друго је то време било. Ми смо са два милиона играли фајнал фор. То сад више није могуће. Није, додуше, било могуће ни тада. С једне стране, квалитетни домаћи играчи постали су скупљи од страних играча. С друге, ФИБА је променила правила, па сада клинац од 14 година може да оде у Реал или Барселону. Тржиште је такво, оно одговара богатима. Ми нисмо успели да са Хрватском, Литванијом… направимо лоби земаља које производе кошаркаше. За стварање играча је потребно време, а данас се са оволиким парама тражи брз резултат.
НБА лигом данас практично доминирају европски кошаркаши, Јокић, Дончић, Адетокумбо…
Пре 25, 30 година то је била незамислива ствар. Тешко је било то пробијање леда, са Дивцем, Драженом, Кукочем… А онда је било и примера где су Американци направили грешке, па су се једно време мало затворили за европске играче. Од случаја Миличић, који је био огроман таленат, нажалост није се посветио, они су доста опрезнији приликом довођења играча. Игре Јокића и Дончића су пре свега последица њиховог талента. Јокић је изузетак који потврђује правило. Ни по чему он не може да буде пример. Има тај контраритам, он носи кошарку у ДНК. А све је радом усавршио а да притом није ни екстра велики радник.
Како гледате на одлуку Јокића да не игра за репрезентацију прошлог лета?
Јокић свој патриотизам треба да показује тако што игра за репрезентацију, а не тако што подржава Вучића.
Бивша Југославија и Србија су увек имале одличне играче и стручњаке.
Оно што памтим, играчке величине ван стандардних мерила овде су били Далипагић, Ћосић и Кићановић, па после њих долази генерација чији је предводник био Дражен, а ту су били и Даниловић, Кукоч, Дивац, Рађа… Ђорђевић мало мање када је у питању Америка, али огроман играч у европским димензијама. А и пре свих њих Кораћ, па Иво Данеу. А ту је и одлична школа, тренери, да поменемо Ацу Николића, Ранка Жеравицу, пре њих Небојшу Поповића, Бору Станковића, Новосела, Скансија, Тањевића, Ивковића, Обрадовића, Маљковића, Пешића… Имали смо и одличне играче и одличне стручњаке.
Да ли сте за то да квалитетни страни играчи попут Кевина Пантера добију пасоше и играју за Србију?
У случају репрезентације сам против.
Шта је важније у кошарци, таленат или рад?
Не може да се одвоји. Опасно је ако немате добар однос према свом таленту. Талентован човек мора да ради више него неталентован.
Познато је да наши тренери инсистирају на одбрани, а ви сте често помињали селекцију шута.
Мислим да је шут најважнији. И карактер играча.
Респект према великом имену НИН
Желим да кажем да сам ја на овај интервју пристао због респекта према великом имену НИН, као и у намери да помогнем да се очува једно слободно гласило. Да се очува и НИН-ова награда. Ово кажем поводом промене власништва и колективног отказа људи који су НИН последњих година часно водили. НИН је часопис који је квалитет за нашу штампу и надам се да ћете ви који сте дошли успети да одржите право на слободу мишљења и изношења ставова, без цензуре и без аутоцензуре. Мени је и част да говорим за НИН. НИН је институција која мора да се одржи.
Милан Грујић
Извор: НИН