Пише: Мирослав Здравковић
Иако до летње туристичке сезоне имамо још два месеца, већ је средином априла припекло као да је лето.
Осим врућина, „припекле“ су и цене, па је у марту месечни раст цена у Хрватској и С. Македонији износио 0,9%, у Мађарској 0,8%, Словенији 0,6%, Црној Гори 0,5%, Румунији и Албанији по 0,4% и у Србији 0,3%. Само је Бугарска имала мањи месечни раст цена од Србије са 0,2%.
Саопштење (линк) ДЗС-а Хрватске од 16.4. изашло је након саопштења (линк) Управе за статистику Црне Горе од 15.4. и пажњу привлачи двоцифрена раст цена хотела и ресторана, „кад му време није“, рекли би у нашој народној песми „Почетак буне против дахија“ (линк), стих 31.
И у Србији је раст цена ресторана и хотела био релативно највећи (+9,2%), али са знатно мањим утицајем на укупни раст потрошачких цена у односу на Хрватску и Црну Гору.
У Хрватској и у Црној Гори раст цена хотела и ресторана имао је највећу стопу, али је ипак њихов удео у укупном пондеру потрошачких цена релативно мали (5,1% у Хрватској и 5,25% у Црној Гори). Ипак, у односу на Србију (2,9%) удео ових услуга је знатно већи.
Код Хрватске и Црне Горе су сивом бојом обележени производи и услуге који су имали већи релативан значај расту укупних цена у односу на ресторане и хотеле. Код ове су храна и безалкохолна пића имала двоструко већи утицај. Код Хрватске је то још и транспорт, а код Црне Горе одећа и обућа и становање. У нашем случају то је шест група производа и услуга, те нисмо хтели много да „шарамо“.
Последњи податак у задњем реду табеле приказује удео ресторана и хотела у укупном мг расту цена: у Србији је он 5,4%, у Хрватској 13,3% а у Црној Гори 12,9%.
Пошто је 2023. била рекордна у туризму у Хрватској и Црној Гори, може се очекивати да ће до јесени наставити да се повећава утицај ресторана и хотела на укупни раст цена у овим туристичким земљама.
Извор: Макроекономија
